U nedelju, 9. marta 2025. godine, Eparhija žička sveeparhijskim sabranjem u manastiru Studenici bogoslužbeno je obeležila Nedelju pravoslavlja.
U nedelju pravoslavlja sećamo se događaja koji su se zbili u 8. i 9. veku kada je Crkva ujedinjena na Sedmom Vaseljenskom Saboru (787. godine) u Nikeji donela važnu odluku o pitanju koje je potresalo jedinstvo Crkve. U samoj svojoj srži problem je bio u nedoumici da li je moguće naslikati Boga kojeg niko nikada nije video, koji je neiskazan, nevidljiv i nepojmljiv? Oci Sedmog sabora su ispovedili i precizno definisali pitanje poštovanja ikona za koje je jasno naznačeno da im ne pripada obožavanje, jer ono pripada samo Bogu, već isključivo poštovanje. Čast koja se ukazuje liku prenosi se na Prvolik, tako da onaj koji se klanja ikoni iskazuje poštovanje ličnosti na njoj naslikanoj, a ne samoj materiji na kojoj je ikona izobražena. Pobeda nad ikonoborcima je zapravo bila potpuna tek 843. godine, za vreme carice Teodore i patrijarha Metodija.
U ovaj dan slavimo pobedu i nad svim jeresima koje su potresale Crkvu i sa kojima se Crkva borila kroz Vaseljenske i Pomesne sabore. Ovo bogoslužbeno slavlje nas poučava da je kroz istoriju sabornost Crkve pravoslavne uvek nadvladavala sve jeresi, razdore i zloslavlje.
U Nedelju pravoslavlja, sveštenstvo i monaštvo Eparhije žičke se sabralo oko svog arhipastira, Mitropolita žičkog Justina, pod svodovima majke srpskih manastira, Studenice. Slavlje Nedelje Pravoverja obeleženo je služenjem molebna koji predstavlja molitveno blagodarenje usmereno na očuvanje mira u Crkvi i obraćenje zabludelih.
Molebnom je načalstvovao mitropolit Justin uz sasluženje arhimandrita Damjana, sekretara Eparhijskog upravnog odbora; arhimadrita Timoteja, sabrata manastira Studenice; protojereja-stavrofora Ljubinka Kostića, arhijerejskog zamenika; protojereja-stavrofora Miloša Bosića, arhijerejskog namesnika užičkog; kao i đakona Stefana Simića i Gorana Vučkovića; u molitvenom prisustvu sveštenstva i monaštva Eparhije žičke koje se sabralo iz svih namesništava i manastira od Drine do Vrnjačke Banje i od Raške do Ljiga. Sledujući Duhu Otaca koji su kroz sveštenu istoriju uvek projavljivali saborni um Crkve Hristove tako i sveštenstvo sabranjem oko arhijereja projavljuje jedinstvo i sledovanje istinskom predanju Crkve.
Kako u svom pisanju o Nedelji pravoslavlja primećuje sveštenik i teolog Jovan Majendorf, posle pobede nad ikonoborstvom došlo je do procvata teologije, ikonografije, bogosluženja i misionarske delatnosti. Pobeda pravoslavlja znači pobedu istine, jedinstva, slobode i duhovnog uzrastanja, kako za Crkvu, tako i za pravoslavne narode.
Crkvom je upravljao dvadesetdve godine i četiri meseca.
Uzmite danas sve moguće dijete, koje lekari prepisuju. Lečenje od raka, Brojsova metoda, 40 dana se ništa ne jede, kao što nije Hristos nije jeo 40 dana u pustinji, kaže otac Jovan Radović.
Od ovih grešnih navika možda su najodvratnije pijanstvo i pušenje duvana, govorio je Starac Sava pskovo-pečerski.
Što se tiče stava crkve oko sahrane pokojnika, za nju su najvažniji žito, vino i sam čin opela.
Ova izjava izazvala je veliko interesovanje kako u medijima tako i na društvenim mrežama.
Mitropolita Fotija u porti hrama su dočekali starešina hrama protojerej Aleksandar Jeftić i arhijerejski namesnik brčanski protojerej Miodrag Tošić
U molitvi se roditeljska ljubav pretvara u zaštitu, snagu i blagoslov.
Nakon papine sahrane započinje složen proces izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, koji ima dugu tradiciju čiji koreni sežu u srednjovekovnu praksu.
Papa Aleksandar VI umro je najverovatnije otrovan, nakon oproštajne večere priređene u počast sina 6. augusta 1503.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Ono čega nije bilo na njihovoj trpezi jesu krompir i paradajz, a povrća je bilo svega nekoliko.
Kritike na račun mitropolita žičkog sve su oštrije – u novom saopštenju se navodi da njegova samovoljna odluka ugrožava duhovnu misiju manastira, uz podsećanje na slične postupke vladike u prošlosti.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
U molitvi se roditeljska ljubav pretvara u zaštitu, snagu i blagoslov.
Papa Aleksandar VI umro je najverovatnije otrovan, nakon oproštajne večere priređene u počast sina 6. augusta 1503.
Đakoni nemaju pravo vršenja svetih tajni, nego pomažu svešteniku u toku tih obreda.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o tome kako je Isus Hrist od vode načinio vino.
Papa Aleksandar VI umro je najverovatnije otrovan, nakon oproštajne večere priređene u počast sina 6. augusta 1503.
Đakoni nemaju pravo vršenja svetih tajni, nego pomažu svešteniku u toku tih obreda.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Sveštenik Borislav Petrić je objasnio značenje tog praznika, ali i napomenuo šta tome prethodi, kako bi obuhvatio dublje i kompletno značenje Pobusanog ponedeljka.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Od svih manastira na Fruškoj gori, Šišatovac ima verovatno najinteresantniju istoriju.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
