Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
U zadužbini kralja Petra I Karađorđevića, u hramu Svetog velikomučenika Georgija na Oplencu, služena je sveta liturgija povodom Đurđevdana. Ovo sabranje, u prostoru koji zauzima posebno mesto u duhovnom i istorijskom pamćenju srpskog naroda, predvodio je mitropolit šumadijski Jovan.
Sasluživali su arhijerejski namesnik oplenački protojerej-stavrofor Miladin Mihailović, protojerej-stavrofor Dragoljub Rakić, jeromonah Jovan, protođakon Ivan Gašić i đakon Stevan Ilić. Liturgijsko slavlje posebno su uveličali članovi pevačkog društva „Srbski pravoslavni pojci“ iz Beograda, čije je pojanje unelo posebnu svečanost u praznični dan.
Liturgiji su prisustvovali princ naslednik Filip i princeza Danica, princ Mihailo i princeza Ljubica Karađorđević, kao i predsednik Opštine Topola Jasna Vuković. Među prisutnima su bili i učenici Osnovne škole „Karađorđe“ sa veroučiteljem Aleksandrom Aleksićem, kao i učenici Srednje škole „Kralj Petar I“ iz Topole, što je ovom događaju dalo snažan obrazovni i generacijski pečat.
U besedi nakon Jevanđelja, mitropolit Jovan je govorio o liturgiji kao središtu života Crkve i mestu susreta čoveka sa Bogom i sa bližnjima.
– Sveti oci, a i naš Sveti Justin Ćelijski, govorili su da ne mogu da zamisle tužnog čoveka tamo gde postoji liturgija. Zato je liturgija radost, a kako i da ne bude, braćo i sestre, kada se mi na liturgiji srećemo sa Bogom, a u isto vreme srećemo se jedni sa drugima. Kako da ne bude najveća radost kada na liturgiji primamo samog Hrista u sebe kroz svetu tajnu pričešća i tako se sjedinjujemo sa Hristom i jedni sa drugima – poručio je mitropolit.
On je dodao da se u liturgijskom sabranju najjasnije otkriva priroda Crkve:
– Sveta liturgija je, braćo i sestre, prostor u kojem se projavljuje Crkva, gde se pokazuje kao jedinstvo u veri, nadi i ljubavi svih koji su sabrani na jednom mestu. To je jedinstvo međusobno, ali i jedinstvo sa Bogom, i jedinstvo čoveka sa samim sobom – istakao je mitropolit.
Nakon zaamvone molitve, mitropolit Jovan je blagoslovio slavski kolač i čestitao slavu upravniku Zadužbine „Kralj Petar I“ Draganu Reljiću i svim zaposlenima, poželevši da ovo mesto i dalje ostane živo svedočanstvo vere i sabranja.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Čovek koji se slučajno zatekao pored deponije reagovao je u presudnom trenutku i na taj način spasao dete, dok nadležni pokušavaju da razjasne okolnosti koje su dovele do ovog uznemirujućeg događaja.
Oslanjajući se na logiku da je prvi stvoren čovek ujedno morao biti i prvi koji je umro, ljudi su uvereni da je Adam prvi i umro.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od spasonosnih vizija do spasenja nevinih sluga, priče o nevjerojatnim čudesnim delima zaštitnika, Svetog velikomučenika Georgija, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Na praznik Svetog velikomučenika Georgija, podsetimo se na njegovu neprestanu zaštitu i pomoć, koja nas vodi ka duhovnoj obnovi i božanskoj milosti.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Jednostavna riba iz atonskih kuhinja otkriva kako se od nekoliko osnovnih namirnica pravi jelo koje spaja post, tradiciju i miris Mediterana
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
