Na praznik Svetog velikomučenika Georgija, podsetimo se na njegovu neprestanu zaštitu i pomoć, koja nas vodi ka duhovnoj obnovi i božanskoj milosti.
Na dan kada slavimo Svetog velikomučenika Georgija Pobedonosca, ne smemo zaboraviti da, u euforiji prazničnog veselja, uputimo molitve ovom svetitelju, koji je postao zaštitnik siromašnih, oslobodilac zarobljenih i lekar bolesnih. Molitva Svetom velikomučeniku Georgiju Pobedonoscu donosi blagoslov, koji se manifestuje kroz zdravlje, sreću, mir i spokoj, dok njegova neprestana zaštita vodi nas ka božanskoj milosti. Tropar koji čitamo danas podseća nas na Georgijevu moć i silu da se pomoli za naše duše pred Hristom, kao i na njegovu sposobnost da nas oslobodi od zla, greha i svakodnevnih nevolja.
U molitvi ovom ugodniku Božjem nije samo poziv na zaštitu, već ona pruža i unutrašnju duhovnu snagu koja nas vodi ka spasenju i pravom putu. Ovo je prilika da, kroz molitvu svetitelju, pozovemo Gospoda na duhovnu obnovu i blagoslov, kako bismo u miru proslavili svetlo koje donosi ovaj svetitelj.
Molitva Svetom velikomučeniku Georgiju Pobedonoscu
O, sveslavni, sveti velikomučeniče i čudotvorče Georgije, pogledaj na nas brzom pomoću svojom, i umoli čovekoljupca Boga, da nas grešne ne osudi po bezakonjima našim, nego da postupi s nama po velikoj milosti svojoj.
Ne prezri moljenje naše, nego nam isprosi od Hrista Boga našeg tih i bogougodan život, duševno i telesno zdravlje, plodnost zemlje i izobilje u svemu, i da blaga darovana nam od svemilosrdnog Boga preko Tebe, ne okrenemo na zlo nego na slavu svetog imena Njegovog i na proslavljanje moćnog zastupništva Tvog;
Da Gospod da pravoslavnim hrišćanima pobedu nad neprijateljima; da ih ukrepi nepokolebljivim mirom i blagoslovom; naročito pak da nas okruži vojskom svetih Anđela Svojih, kako bi smo se, po izlasku našem iz ovog života, izbavili od zamke lukavoga i strašnih vazdušnih mitarstava njegovih, i neosuđeni predstali prestolu Gospoda slave.
Usliši nas, stradalče Hristov Georgije i neprestano moli za nas Triipostasnog Vladatelja svih Boga, da Njegovom blagodaću i čovekoljubljem, a Tvojom pomoću i posredovanjem, obretemo milost; da sa Anđelima i Arhanđelima i svima Svetima stanemo s desne strane pravednoga Sudije, i da Ga uvek slavimo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin!
Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemošestvijuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.
Kao oslobodilac zarobljenih, zaštitnik siromašnih i lekar bolesnih, zaštitniče careva, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga da spase duše naše.
Neka nas molitva i tropar Svetom Georgiju Pobedonoscu podseti da u svakodnevnim iskušenjima uvek možemo pronaći snagu i utehu kroz njegov zagovor. Neka njegova zaštita i božanska milost prate naše korake, darujući nam mir, zdravlje i blagoslov u svim aspektima života. S ljubavlju i verom, slavimo ovog svetitelja, zahvalni na njegovoj stalnoj pomoći i prisutnosti u našim životima.
Grčki monah Livios Kuriakis otkriva duboku istinu o molitvi kao mostu između čoveka i Boga, pozivajući nas na svakodnevnu zahvalnost za darove života i unutrašnju obnovu. U jednoj od najvećih srpskih svetinja, počela je obnova sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Uz molitvu i najiskusnije majstore sa Kosova i Metohije, ova svetinja iz doba Nemanjića dobiće novi krov i zablistati kao nekada. Svetac iz 7. veka razotkriva duboki smisao duhovnih napada – nisu kazna, već Božanski put ka mudrosti, smirenju i istinskoj svetosti. Otkrijte kako i zašto nas upravo padovi i borbe vode ka večnom dobru. Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
SPC
Tropar Svetom velikomučeniku Georgiju Pobedonoscu:
Duhovna riznica
19:30 | 26.04.2025
DA LI TE IZNENAĐUJE ŠTO SE ODMARAŠ DOK SE MOLIŠ: Otac Livios otkriva duboku istinu o molitvi
Aktuelno iz SPC
18:19 | 30.04.2025
BLAGOSLOV ZA NOVO ZLATNO DOBA MILEŠEVE: Početak radova na obnovi svetinje pod okriljem molitve
Duhovna riznica
16:29 | 03.05.2025
ZBOG OVIH 5 RAZLOGA BOG DOPUŠTA DA NAS NAPADAJU DEMONI – Sveti Maksim Ispovednik otkriva zašto najčešće upadamo u iskušenja i unutrašnje borbe
Praznici i sveci
00:01 | 06.05.2025
DANAS JE ĐURĐEVDAN - CRVENO SLOVO I KRSNA SLAVA MNOGIH SRBA: Slavimo Svetog velikomučenika Georgija, jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U pravoslavni manastir na najvećem ostrvu Mramornog mora svake godine dolazi više od 250.000 ljudi islamske veroispovesti, posebno na Đurđevdan, ostavljajući molitve i želje pred ikonom sveca za kojeg kažu da ne gleda ko je ko — već kako mu se srce moli.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
