Svetac iz 7. veka razotkriva duboki smisao duhovnih napada – nisu kazna, već Božanski put ka mudrosti, smirenju i istinskoj svetosti. Otkrijte kako i zašto nas upravo padovi i borbe vode ka večnom dobru.
U obilju svetiteljskih misli, gde svaka reč nosi večni miris Carstva nebeskog, Sveti Maksim Ispovednik izrekao je pouku koja, i vekovima kasnije, osvetljava tamne lavirinte ljudske duše. Njegova rečenica, protkana ognjem podvižničkog iskustva, ne samo da tumači zašto Bog dopušta demonske napade, već i razgolićuje dubine božanske pedagogije, skrivene u samom srcu borbe.
„Zbog pet razloga, govore, Bog dopušta da budemo napadani od demona...“ – tako počinje Sveti Maksim svoju svetlu pouku, koja ne uliva strah, već mudrost, ne ostavlja u tami, već vodi ka prosvetljenju.
Prvi razlog: Rasuđivanje dobra i zla
Bog dopušta napade, kaže svetitelj, „da braneći se, dođemo u rasuđivanje vrline i zla.“ Bez borbe nema prepoznavanja. Kao što tamna noć čini zvezde vidljivijima, tako i napad tame čini svetlost vrline prepoznatljivijom. Borba nije slučajnost, već poziv na duhovno razlučivanje – da ne živimo u samozavaravanju, nego u istini.
Drugi razlog: Postojanost stečene vrline
Vrlina stečena bez truda lak je plen gordosti. Zato Bog dopušta borbu, da bi vrlina bila „čvrsta i neizmenljiva.“ Svetitelj nas uči: samo ono što je izboreno kroz krv, znoj i suze ostaje neprolazno. Demonski napad, paradoksalno, postaje temelj postojanosti – jer vera koja je prošla kroz oganj ne gori, nego sija.
Treći razlog: Učenje smirenoumlju
Napredujući u vrlini, opasnost nadolazi ne spolja, već iznutra – u obliku uznošenja. Zato nas Bog, po Svetom Maksimu, pušta da budemo ranjivi, da bismo se naučili smirenoumlju. Gubitak samodovoljnosti postaje dobitak samopoznanja. Svaki poraz u duhovnom boju podseća: bez Boga – ništa. S Njim – sve.
Četvrti razlog: Savršena mržnja prema zlu
Da bismo zlo mrzeli „savršeno mržnjom“, moramo ga najpre iskusiti. Ne u teoriji, već u praksi. Tek kad osetimo smrad greha, duh se uči da teži mirisu svetosti. Napad nas uči da prepoznamo svog neprijatelja, ne samo u demonskom spolja, već u vlastitom palom ja. I da ga odbacimo – ne polovično, već celim srcem.
Peti razlog: Sećanje na milost Božiju
Na kraju, Sveti Maksim Ispovednik otkriva najdublji smisao dopuštenja: da, čak i ako zadobijemo bestrašće, ne zaboravimo svoju slabost i Silu Onoga koji nam je pomogao. Ovaj razlog je kruna – opomena protiv duhovnog zaborava. Svetitelj nas podseća: nijedna pobeda nije naša, nego Božija kroz nas.
U ovom nauku Svetog Maksima odzvanja večna istina pravoslavlja – da je svaka duhovna borba zapravo Božiji dodir, skriven u ranama. Demoni nisu znak Božijeg odsustva, već Njegove skrivenosti; ne napuštenost, nego poziv na budnost. Jer samo borac postaje svetitelj, a samo ranjeni zna kako isceljenje miriše.
U vremenu kada se zlo prikriva oblikom svetlosti, a borba izbegava zarad komfora, reči Svetog Maksima zvuče kao truba na duhovnom bojnom polju: Ne boj se napada – jer u njemu je put ka smirenju, mudrosti, čistoti i Bogu.
Prema učenju Crkve, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i time izgubili nebesku slavu.
Demoni sa osobitom lakoćom opsedaju one koji se neprestano hvale, koji traže priznanja i nadmeću se u sujeti.
Deca nisu samo budućnost – ona su sadašnjost koju oblikujemo svakim svojim postupkom, pogledom i rečju.
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
U jednoj od najsnažnijih pouka iz svoje knjige „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik govori o neustrašivosti mironosica, o snazi srca koje traži Gospoda i o ravnoteži ljubavi i razuma koju savremeni čovek treba da pronađe.
Srpska pravoslavna crkva 4. maja proslavlja Svetog sveštenomučenika Januarija i njegove saputnike u veri i stradanju – sedmoricu hrabrih koji su, pred zverima i mačem, ostali verni Hristu do kraja.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Da li je brojanica na bebinoj ruci uzaludno stavljena ili ipak ima svoju jasnu funkciju i na ruci vrlo malog deteta.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Nisu sva iskušenja ista po karakteru. Neka nailaze na ljude podvižnike, druga na bestidne ljude…, govorio je Sveti Isak Sirin.
Sveti Teofan Zatvornik nas uči kako da se nosimo sa iskušenjima koja donose laž i sujetu. U svojoj poruci za 12. sredu po Pedesetnici, podseća nas na Spasiteljeve reči upućene nečistom duhu i ukazuje na potrebu da odmah presečemo svaku zlu misao, ukorimo sebe i očistimo dušu molitvom.
Iguman Manastira Ribnica upozorava na nevidljive sile koje oblikuju naše postupke i osećanja, objašnjavajući kako se opasni ciklusi gneva, straha i depresije prenose kroz demonske zamke koje vrebaju u svakodnevici.
U jednoj od najsnažnijih pouka iz svoje knjige „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik govori o neustrašivosti mironosica, o snazi srca koje traži Gospoda i o ravnoteži ljubavi i razuma koju savremeni čovek treba da pronađe.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Da li je brojanica na bebinoj ruci uzaludno stavljena ili ipak ima svoju jasnu funkciju i na ruci vrlo malog deteta.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
Da li je brojanica na bebinoj ruci uzaludno stavljena ili ipak ima svoju jasnu funkciju i na ruci vrlo malog deteta.
Ovo je jedan izuzetno mali deo duhovne biblioteke, koja bi mogla da se napravi ukoliko bi se svaka beseda patrijarha Pavla zapisivala.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Iako je godinama unazad udaljen iz javnog života zbog ozbiljnih optužbi, kardinala Huana Luisa Čiprijanija očekuju na konklavi u Rimu. Njegovo prisustvo izazvalo je osude i duboko razočaranje među onima koji su već jednom bili izdani od Crkve kojoj su verovali.
Ova jednostavna, a lekovita pita sa sremušem spaja ukus detinjstva, mir domaće trpeze i snagu prirode koju pravoslavni narod od davnina poštuje kao dar od Boga – otkrijte recept koji se prenosi sa kolena na koleno.
Njegova reč bila je uteha narodu, njegov život svedočanstvo Hrista, a njegovo stradanje u logoru Dahau najdublji pečat vere koju ni smrt nije mogla da slomi. Srpska pravoslavna crkva se 3. maja s ljubavlju seća dana kada su njegove svete mošti vraćene u otadžbinu.
