Svetac iz 7. veka razotkriva duboki smisao duhovnih napada – nisu kazna, već Božanski put ka mudrosti, smirenju i istinskoj svetosti. Otkrijte kako i zašto nas upravo padovi i borbe vode ka večnom dobru.
U obilju svetiteljskih misli, gde svaka reč nosi večni miris Carstva nebeskog, Sveti Maksim Ispovednik izrekao je pouku koja, i vekovima kasnije, osvetljava tamne lavirinte ljudske duše. Njegova rečenica, protkana ognjem podvižničkog iskustva, ne samo da tumači zašto Bog dopušta demonske napade, već i razgolićuje dubine božanske pedagogije, skrivene u samom srcu borbe.
„Zbog pet razloga, govore, Bog dopušta da budemo napadani od demona...“ – tako počinje Sveti Maksim svoju svetlu pouku, koja ne uliva strah, već mudrost, ne ostavlja u tami, već vodi ka prosvetljenju.
Prvi razlog: Rasuđivanje dobra i zla
Bog dopušta napade, kaže svetitelj, „da braneći se, dođemo u rasuđivanje vrline i zla.“ Bez borbe nema prepoznavanja. Kao što tamna noć čini zvezde vidljivijima, tako i napad tame čini svetlost vrline prepoznatljivijom. Borba nije slučajnost, već poziv na duhovno razlučivanje – da ne živimo u samozavaravanju, nego u istini.
Drugi razlog: Postojanost stečene vrline
Vrlina stečena bez truda lak je plen gordosti. Zato Bog dopušta borbu, da bi vrlina bila „čvrsta i neizmenljiva.“ Svetitelj nas uči: samo ono što je izboreno kroz krv, znoj i suze ostaje neprolazno. Demonski napad, paradoksalno, postaje temelj postojanosti – jer vera koja je prošla kroz oganj ne gori, nego sija.
Treći razlog: Učenje smirenoumlju
Napredujući u vrlini, opasnost nadolazi ne spolja, već iznutra – u obliku uznošenja. Zato nas Bog, po Svetom Maksimu, pušta da budemo ranjivi, da bismo se naučili smirenoumlju. Gubitak samodovoljnosti postaje dobitak samopoznanja. Svaki poraz u duhovnom boju podseća: bez Boga – ništa. S Njim – sve.
Četvrti razlog: Savršena mržnja prema zlu
Da bismo zlo mrzeli „savršeno mržnjom“, moramo ga najpre iskusiti. Ne u teoriji, već u praksi. Tek kad osetimo smrad greha, duh se uči da teži mirisu svetosti. Napad nas uči da prepoznamo svog neprijatelja, ne samo u demonskom spolja, već u vlastitom palom ja. I da ga odbacimo – ne polovično, već celim srcem.
Peti razlog: Sećanje na milost Božiju
Na kraju, Sveti Maksim Ispovednik otkriva najdublji smisao dopuštenja: da, čak i ako zadobijemo bestrašće, ne zaboravimo svoju slabost i Silu Onoga koji nam je pomogao. Ovaj razlog je kruna – opomena protiv duhovnog zaborava. Svetitelj nas podseća: nijedna pobeda nije naša, nego Božija kroz nas.
U ovom nauku Svetog Maksima odzvanja večna istina pravoslavlja – da je svaka duhovna borba zapravo Božiji dodir, skriven u ranama. Demoni nisu znak Božijeg odsustva, već Njegove skrivenosti; ne napuštenost, nego poziv na budnost. Jer samo borac postaje svetitelj, a samo ranjeni zna kako isceljenje miriše.
U vremenu kada se zlo prikriva oblikom svetlosti, a borba izbegava zarad komfora, reči Svetog Maksima zvuče kao truba na duhovnom bojnom polju: Ne boj se napada – jer u njemu je put ka smirenju, mudrosti, čistoti i Bogu.
Prema učenju Crkve, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i time izgubili nebesku slavu.
Demoni sa osobitom lakoćom opsedaju one koji se neprestano hvale, koji traže priznanja i nadmeću se u sujeti.
Deca nisu samo budućnost – ona su sadašnjost koju oblikujemo svakim svojim postupkom, pogledom i rečju.
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
Nisu sva iskušenja ista po karakteru. Neka nailaze na ljude podvižnike, druga na bestidne ljude…, govorio je Sveti Isak Sirin.
Sveti Teofan Zatvornik nas uči kako da se nosimo sa iskušenjima koja donose laž i sujetu. U svojoj poruci za 12. sredu po Pedesetnici, podseća nas na Spasiteljeve reči upućene nečistom duhu i ukazuje na potrebu da odmah presečemo svaku zlu misao, ukorimo sebe i očistimo dušu molitvom.
Iguman Manastira Ribnica upozorava na nevidljive sile koje oblikuju naše postupke i osećanja, objašnjavajući kako se opasni ciklusi gneva, straha i depresije prenose kroz demonske zamke koje vrebaju u svakodnevici.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
