Svetac iz 7. veka razotkriva duboki smisao duhovnih napada – nisu kazna, već Božanski put ka mudrosti, smirenju i istinskoj svetosti. Otkrijte kako i zašto nas upravo padovi i borbe vode ka večnom dobru.
U obilju svetiteljskih misli, gde svaka reč nosi večni miris Carstva nebeskog, Sveti Maksim Ispovednik izrekao je pouku koja, i vekovima kasnije, osvetljava tamne lavirinte ljudske duše. Njegova rečenica, protkana ognjem podvižničkog iskustva, ne samo da tumači zašto Bog dopušta demonske napade, već i razgolićuje dubine božanske pedagogije, skrivene u samom srcu borbe.
„Zbog pet razloga, govore, Bog dopušta da budemo napadani od demona...“ – tako počinje Sveti Maksim svoju svetlu pouku, koja ne uliva strah, već mudrost, ne ostavlja u tami, već vodi ka prosvetljenju.
Prvi razlog: Rasuđivanje dobra i zla
Bog dopušta napade, kaže svetitelj, „da braneći se, dođemo u rasuđivanje vrline i zla.“ Bez borbe nema prepoznavanja. Kao što tamna noć čini zvezde vidljivijima, tako i napad tame čini svetlost vrline prepoznatljivijom. Borba nije slučajnost, već poziv na duhovno razlučivanje – da ne živimo u samozavaravanju, nego u istini.
Drugi razlog: Postojanost stečene vrline
Vrlina stečena bez truda lak je plen gordosti. Zato Bog dopušta borbu, da bi vrlina bila „čvrsta i neizmenljiva.“ Svetitelj nas uči: samo ono što je izboreno kroz krv, znoj i suze ostaje neprolazno. Demonski napad, paradoksalno, postaje temelj postojanosti – jer vera koja je prošla kroz oganj ne gori, nego sija.
Treći razlog: Učenje smirenoumlju
Napredujući u vrlini, opasnost nadolazi ne spolja, već iznutra – u obliku uznošenja. Zato nas Bog, po Svetom Maksimu, pušta da budemo ranjivi, da bismo se naučili smirenoumlju. Gubitak samodovoljnosti postaje dobitak samopoznanja. Svaki poraz u duhovnom boju podseća: bez Boga – ništa. S Njim – sve.
Četvrti razlog: Savršena mržnja prema zlu
Da bismo zlo mrzeli „savršeno mržnjom“, moramo ga najpre iskusiti. Ne u teoriji, već u praksi. Tek kad osetimo smrad greha, duh se uči da teži mirisu svetosti. Napad nas uči da prepoznamo svog neprijatelja, ne samo u demonskom spolja, već u vlastitom palom ja. I da ga odbacimo – ne polovično, već celim srcem.
Peti razlog: Sećanje na milost Božiju
Na kraju, Sveti Maksim Ispovednik otkriva najdublji smisao dopuštenja: da, čak i ako zadobijemo bestrašće, ne zaboravimo svoju slabost i Silu Onoga koji nam je pomogao. Ovaj razlog je kruna – opomena protiv duhovnog zaborava. Svetitelj nas podseća: nijedna pobeda nije naša, nego Božija kroz nas.
U ovom nauku Svetog Maksima odzvanja večna istina pravoslavlja – da je svaka duhovna borba zapravo Božiji dodir, skriven u ranama. Demoni nisu znak Božijeg odsustva, već Njegove skrivenosti; ne napuštenost, nego poziv na budnost. Jer samo borac postaje svetitelj, a samo ranjeni zna kako isceljenje miriše.
U vremenu kada se zlo prikriva oblikom svetlosti, a borba izbegava zarad komfora, reči Svetog Maksima zvuče kao truba na duhovnom bojnom polju: Ne boj se napada – jer u njemu je put ka smirenju, mudrosti, čistoti i Bogu.
Prema učenju Crkve, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i time izgubili nebesku slavu.
Demoni sa osobitom lakoćom opsedaju one koji se neprestano hvale, koji traže priznanja i nadmeću se u sujeti.
Deca nisu samo budućnost – ona su sadašnjost koju oblikujemo svakim svojim postupkom, pogledom i rečju.
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
Bili su iz reda 70 apostola.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Nisu sva iskušenja ista po karakteru. Neka nailaze na ljude podvižnike, druga na bestidne ljude…, govorio je Sveti Isak Sirin.
Sveti Teofan Zatvornik nas uči kako da se nosimo sa iskušenjima koja donose laž i sujetu. U svojoj poruci za 12. sredu po Pedesetnici, podseća nas na Spasiteljeve reči upućene nečistom duhu i ukazuje na potrebu da odmah presečemo svaku zlu misao, ukorimo sebe i očistimo dušu molitvom.
Iguman Manastira Ribnica upozorava na nevidljive sile koje oblikuju naše postupke i osećanja, objašnjavajući kako se opasni ciklusi gneva, straha i depresije prenose kroz demonske zamke koje vrebaju u svakodnevici.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Smiren čovek ne traži da bude iznad drugih, ne bori se da dokaže sebe – jer zna da je prava snaga u Božijoj volji, a ne u ljudskoj samovolji.
Prema do sada dostupnim informacijama, Tužilaštvo nije preciziralo moguću krivično-pravnu kvalifikaciju.
Pomolimo se sa žarom, po zagovoru Svetog arhangela Mihaila, da nam Hristos pomogne u borbi protiv sila tame!
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Nekada spas u siromašnim vremenima, danas neodoljivi zalogaj koji osvaja mirisom i ukusom – pogledajte korak po korak kako da ga spremite da svi traže još.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
