Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U porti Crkve Ružica na Kalemegdanu, u danu kada se proslavlja Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka, posle liturgije održana je trpeza ljubavi koja je okupila verni narod i sveštenstvo. Sabranom vernom narodu, nadahnutom besedom, obratio se patrijarh srpski Porfirije, osvetljavajući put svakog hrišćanina ka unutrašnjem miru, sabornosti i pravoj ljubavi prema bližnjem.
Patrijarh je odmah u uvodu istakao ključnu bitku svakog čoveka:
– Linija koja razdvaja dobro od zla prolazi kroz srce svakoga od nas i tu se bije najveća bitka. Ako izbegava da bije tu bitku, taj gubi svaku drugu bitku. Dakle, tu u srcu treba da spajajući se s Gospodom borimo se jedni za druge.
Ovim rečima, patrijarh Porfirije je podsetio vernike da istinska duhovna borba ne počinje spolja, već u najintimnijem delu ljudskog bića, u srcu. On dalje naglašava važnost unutrašnje celovitosti:
– Tu treba da se borimo protiv raspolučenosti, protiv šizofrenog stanja, protiv raspolućenosti. Da ne dozvolimo da nas sile ovoga sveta izvode iz sebe, izvode iz nas i od nas prave ljude koji su rasparčani na hiljade strana.
U ovoj poruci prepoznaje se ključni poziv pravoslavlja – sabranost u molitvi i življenju, kao sredstvo da se duhovna i moralna raspolućenost prevaziđe. Patrijarh naglašava da kroz sabranost dolazi i pravi susret sa Bogom:
Beseda zatim prelazi na praktičan aspekt života Crkve i pojedinca. Patrijarh Porfirije upozorava vernike na opasnost ličnog samovoljnog odlučivanja i stavljanja sebe iznad sabornog uma Crkve:
– I danas imamo mnoge koji bi da imaju zahteve po svakom pitanju… Ko god stavlja sebe iznad uma Crkve, to iznad znači – izvan. A mi smo pozvani da se upodobljavamo volji Božijoj. Da bude volja tvoja Božija, a ne volja moja.
Ove reči jasno pokazuju značaj sabornosti i poslušnosti, koje nisu samo administrativni principi Crkve, već duhovna praksa koja vodi ka jedinstvu i smirenju. Patrijarh potom povezuje ovu sabornost sa ličnim životom i svakodnevnim molitvama:
– Onda ćemo znati šta znači reći molitve koje svaki dan izgovaramo – molitve "Oče naš". Nema potrebe za bilo kakvim tumačenjem pove molitve. Ali, nažalost, mi te reči najčešće mehanički izgovaramo. Ako kažemo da bude volja tvoja, obraćajući se Ocu našem nebeskom, to znači da se naša volja poistoveti sa voljom Božijom.
U delu besede koji posebno osvetljava moralnu dimenziju života, patrijarh ističe zapovest ljubavi prema bližnjem, ali i neprijatelju:
– Znamo da to nije jednostavno i nije lako. Malo je onih koji to mogu. To mogu svetitelji Božiji, može Sveta Petka, Sveti Sava i mnogi drugi sveti. Skromni i čestiti ljudi to mogu. Ali, nemojmo dozvoliti da nam se desi da zapovest ‘ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe, i neprijatelja kao bližnjega svoga’ počnemo da tumačimo tako da je ispravno mrzeti brata svoga. Ne dao Bog!
Patrijarh podseća vernike da mržnja, čak i prema onima koji misle drugačije, vodi u duhovnu propast: Ipak, patrijarh ne izbegava realnost ljudske slabosti. Svako od nas može podleći gnevu, osuđivanju i klevetanju, ali put ka spasenju ostaje otvoren kroz pokajanje i samospoznaju:
– Naravno da ćemo imati i gneva i neraspoloženja i da ćemo osuđivati ponekad jedni druge. Da ćemo klevetati jedni druge. Ali zato postoji samospoznaja, postoji pokajanje – mogućnost da razumem da sam pao. Da sam pogrešio. A onda u smirenju tražimo opraštaj od Boga. Pokajte se, jer se približi Carstvo Božije.
Ovim rečima, patrijarh Porfirije je, u svetlu praznika Svete Petke, poslao jasnu poruku vernicima: unutrašnja borba, sabornost, ljubav prema bližnjem i pokajanje nisu apstraktne duhovne ideje, već konkretni putokazi ka životu u skladu sa Božijom voljom. Njegova beseda podseća da Crkva i svakodnevni život nisu odvojeni, već da se kroz molitvu, podvig i ljubav stiče celovitost srca i spoznaja volje Božije.
Na kraju, patrijarh je svoj govor sažeto zaključio:
– To je smisao i put koji nas vodi u smisao.
Ova jednostavna, ali duboka poruka ostaje kao svetionik duhovnog života: da čovek, suočen sa sopstvenim slabostima, uvek može da se vrati Bogu kroz ljubav, sabornost i pokajanje. Trpeza ljubavi u porti crkve Ružica postala je tako mesto susreta ne samo tela, već i srca i duše, učeći vernike kako da svoj život usklade sa večnim principima pravoslavlja.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir. Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice. Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu. Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
Foto: Religija.rs
Kako mržnja vodi direktno u pakao
– To je greh, to je smrt. To direktno vodi u pakao. To me vodi u takvu muku, da ma koliko posle dolazio kod Svete Petke i lio suze, klećao, pitanje je da li ima pomoć ako je mržnja princip za koji se opredeljujemo – kazao je patrijarh.
Pokajanje i samospoznaja otvaraju put spasenju
Kako ljubav i pokajanje otvaraju vrata spasenja
Aktuelno iz SPC
17:56 | 14.10.2025
“ŽIVIMO U VREMENIMA KOJA SU SMUTNA, KADA LOVCI NA DUŠE NE BIRAJU SREDSTVA”: Iz Pokrovskog hrama patrijarh Porfirije poručio da se ugledamo na Bogorodicu
Aktuelno iz SPC
10:22 | 27.10.2025
KOLONE VERNIKA NA KALEMEGDANU! Patrijarh služi liturgiju povodom velikog praznika - SVETE PETKE! (FOTO, VIDEO)
Duhovna riznica
15:26 | 27.10.2025
IMALA SAM RANE NA VRATU, A ONDA JE MOJA MAJKA USNILA SVETU PETKU I DESILO SE ČUDO: Anketa – u kojim situacijama se vernici mole Prepodobnoj Paraskevi (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
20:11 | 29.10.2025
SVETA PETKA I NIKOLA TESLA SABRALI SRBE U VUKOVARU: Praznik vere, ljubavi i dobrote
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca.
Ukrasi su osvećeni, pa samim tim, s njima treba postupati kao i sa svim svetim stvarima, objašnjava teolog.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca.
Ukrasi su osvećeni, pa samim tim, s njima treba postupati kao i sa svim svetim stvarima, objašnjava teolog.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pravoslavci proslavljaju Začeće Svete Ane po starom kalendaru, Svetu velikomučenicu Anastasiju Rimljanku po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa. Jevreji obeležavaju osmi dan Hanuke, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
DJ pult, svetlosni efekti i plesna masa – sve to pravo ispred ulaza u pravoslavni hram izazvalo je stotine žalbi vernog naroda i otvorilo pitanje granica poštovanja svetih prostora.
