Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
U crkvi Ružici na Kalemegdanu, jednom od najlepših i najblagodetnijih mesta srpske prestonice, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju, a potom predvodio litijski hod vernog naroda do kapele Svete Petke, gde je osvetio slavske darove. Njegova beseda, nadahnuta, topla i duboka, dotakla je srca svih prisutnih, podsećajući na pravu suštinu vere — sabranost, zahvalnost i poverenje u Boga.
– Evo nas danas ovde, gde se spajaju predivne reke Dunav i Sava, na Kalemegdanu, gde su počivale mošti jedne od nas, one koju je Gospod proslavio — mošti Svete Petke. Evo nas na ovom blagoslovenom mestu ispunjenom blagodaću Božjom, mestu na kojem treba da se sabiramo u zajednicu, ali i da se sabiramo u sebi – rekao je patrijarh, pozivajući vernike da pronađu unutrašnji mir kroz Hrista i svetitelje.
Naglasio je da je sabrati svoje biće, raspolućeno i podeljeno, moguće samo kada smo sabrani u Gospodu, jer se u zajednici sa Bogom i svetiteljima obnavlja duhovno jedinstvo svakog čoveka. Mesto gde su boravile mošti Svete Petke, kazao je patrijarh, i danas je ispunjeno čudima, jer Gospod se kroz nju projavljuje i dotiče duše svih onih koji joj se sa poverenjem i molitvom obraćaju.
Ta vera, jednostavna i iskrena, ono je što privlači blagodat Božju, poručio je patrijarh.
– Gde god ima čiste i jednostavne vere u Boga i poverenja u svetitelje Božje, tu je i blagodat Božja, tu je zdravlje, tu je isceljenje.
Patrijarh je podsetio da je žitije Svete Petke svedočanstvo jedinstva pravoslavnih naroda, jer su njene svete mošti, obišle čitav Balkan, povezavši sobom i svojim svetim moštima sve pravoslavne narode: Bugarsku, Srbiju i Rumuniju. Na taj način, rekao je, pokazala je da je jedan Gospod i jedna Crkva, Telo Hristovo, čiji su članovi svi koji su kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Patrijarh Porfirije posebno je istakao da Hristos nikada ne ostaje nem na vapaje onih koji Mu se iskreno obraćaju, bez obzira na poreklo, stalež ili grešnost. Gospod, kako je rekao, uvek čuje i odgovara kada postoji vera i poverenje.
Nadovezujući se na poruke iz Jevanđelja, patrijarh je vernicima uputio snažan podsticaj:
– Sam Gospod kaže bezbroj puta učenicima svojim i onima sa kojima je dolazio u dodir: Ne boj se! Ne boj se vere i života u veri!
Život u veri, kazao je patrijarh, nije lagan put — on zahteva odricanje, hrabrost i istrajnost, ali je jedini koji vodi ka večnosti.
– To je uzak put koji podrazumeva da ćemo biti kritikovani, odbacivani i klevetani, jer reč Hristova ne odgovara onima koji žive po logici ovoga sveta.
U besedi je podsetio na Hristove reči:
– Ko hoće da zadobije čitav svet, a duši svojoj naudi, nije dostojan Hrista (Mk 8, 36); i: Ko voli oca ili majku više nego Gospoda, nije Njega dostojan (Mt 10, 37).
U ime sveštenog bratstva crkve Ružice i kapele Svete Petke, kao i u ime prisutnog bogočežnjivog naroda, patrijarhu reči blagodarnosti je uputio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je podsetio:
– Kada je Sveti vladika Nikolaj ovde služio liturgiju, on je tom prilikom rekao da je na ovde mnogo suza proliveno i nazvao ovo sveto mesto Suzarnikom Beograda. Ovde se ne slivaju samo suze tuge, straha i nade. Ovde se slivaju i radosne suze blagodarenja, jer Sveta Petka je naša molitvenica i zastupnica.
Na taj način, patrijarh je pozvao vernike da u svemu traže smisao i volju Božju.
– Zato, najpre za sve treba Gospodu da zahvaljujemo i da znamo da je sve izraz volje Njegove.
Istakao je da prava ljubav prema bližnjem počinje molitvom — jer jedino tako čovek može istinski da voli.
– Ako hoćemo da imamo svoje bližnje zauvek, u najboljem mogućem njihovom i našem izdanju, moramo znati da naša misao, naša reč i naš odnos prema njima moraju da započnu molitvom Bogu i poverenjem u Njega.
Patrijarh je zaključio besedu porukom o temelju života:
– U temelju svega što jesmo treba da bude reč Hristova i Jevanđelje Njegovo. Nebeske, večne vrednosti treba da stavimo u temelje svog postojanja i istorije, kako bismo razumeli da smo stvoreni za večnost, za radost, za ljubav, za zagrljaj i za smisao. Bez toga, ma šta imali, sve je kratkotrajno, prolazno i uzaludno.
Njegove reči, izgovorene pod vedrim nebom iznad kapele Svete Petke, ostavile su dubok trag u srcima okupljenih vernika. Kao što su se reke Sava i Dunav spojile podno Kalemegdana, tako su se toga dana, kroz molitvu i litiju, spojile i ljudske duše — u veri, nadi i ljubavi prema Bogu i svetiteljima Njegovim.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Na mestu Hristovog Krštenja, na Međunarodnoj konferenciji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o ljubavi jačoj od mržnje, veri koja ne deli i miru koji ne nastaje dogovorima, već ličnim preobražajem čoveka.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručuje da presuda Miloradu Dodiku može da ugrozi mir i pomirenje među narodima u Bosni i Hercegovini i poziva na odgovornost, razboritost i očuvanje stabilnosti u regionu.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
