U moru reči, pravi savet vredi više od hiljadu mišljenja.
U svetu u kojem je ogoljavanje postalo svakodnevica, a najdublje misli se izlažu javnosti bez razlike, često zaboravljamo koliko je važno čuvati unutrašnji mir i dostojanstvo svoje duše.
Danas, granice između privatnog i javnog gotovo da ne postoje. Ljudi lako dele svoja osećanja, dileme, pa i duhovne borbe, često ne vodeći računa o tome ko ih sluša, gleda ili savetuje. Iako otvorenost može delovati kao hrabrost, ona bez razbora zna da preraste u ranjivost koja ne zaceljuje, već se širi.
Istina je da ne zaslužuje svako pristup našem unutrašnjem svetu. Ne zato što smo bolji ili važniji od drugih, već zato što nisu svi sposobni da razumeju – a još manje da pomognu. Postoje ljudi koji slušaju samo da bi sudili, odgovarali, ili – još gore – prenosili dalje. U takvom okruženju, podeliti najdublje misli može biti više štetno nego lekovito.
Zato je mudrost prepoznati one retke – one koji slušaju tišinom, savetuju bez gordosti i nose u sebi mir koji leči. Takvima se vredi otvoriti. Takvima treba poveriti ono što u nama traži odgovor, utehu ili smer.
Dar je prepoznati one koji znaju da ćute kad treba, govore kad treba, i ne koriste tuđe slabosti za sopstvenu korist. Prijateljstvo prema svakome ne znači poverenje svakome. U moru reči, pravi savet vredi više od hiljadu mišljenja.
Tu jednostavnu, a moćnu istinu Sveti Antonije Veliki sažeo je u rečenici koja i danas, vekovima kasnije, nosi istu težinu:
"Ne otkrivaj svima pomisli svoje, nego samo onima koji mogu izlečiti tvoju dušu. Prema svakome budi prijateljski raspoložen, ali neka ti ne bude svako savetnik.“
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
Pravoslavna duhovnost, odavno ukazuje da čovek nije samo telo i psiha, već i duša, i da su sve tri dimenzije neraskidivo povezane.
Pravoslavlje jasno pokazuje da je unutrašnji mir dar koji se zadobija ne spoljnim okolnostima, već unutrašnjim preobražajem.
Centralna proslava u Hramu Svetog Simeona Mirotočivog započela je svečanim bogosluženjem, nakon kojeg vernike očekuje narodni sabor, kulturno-umetnički program i trpeza ljubavi uz vola na ražnju.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Crkva vekovima uči da odgovor na svakodnevni nemir ne počinje u boljoj organizaciji vremena, već u odnosu čoveka sa Bogom.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
