ADAM I EVA, IZMEĐU BIBLIJE I KURANA: Kako dve vere gledaju na prvi stvoreni par - jedna razlika je presudna

Adam i Eva u judeo-hrišćanskoj i islamskoj tradiciji smatraju se prvim ljudskim parom i praocima čitavog ljudskog roda.

U Bibliji postoje dva izveštaja o njihovom stvaranju. Prema tzv. svešteničkoj tradiciji iz 5. ili 6. veka pre Hrista (Postanje 1,1–2,4), Bog je šestog dana stvaranja načinio sva živa bića i čoveka, "na svoju sliku", kao "muško i žensko".

 

Bog je tada blagoslovio prvi ljudski par, rekao im da "rađaju i množe se" i dao im vlast nad svim ostalim živim stvorenjima. Prema opširnijem jahvističkom predanju iz 10. veka pre Hrista (Postanje 2,5–7; 2,15–4,1; 4,25), Bog, odnosno Jahve, stvorio je Adama u vreme kada je zemlja još bila pusta, oblikovao ga od praha zemaljskog i udahnuo mu "dah života u nozdrve".

Wikipedia

Potom je Adamu dao prvobitni Edemski vrt da ga obrađuje, ali mu je, pod pretnjom smrti, zapovedio da ne jede plod sa "drveta poznanja dobra i zla". Da Adam ne bi bio sam, Bog je stvorio i životinje, ali pošto one nisu bile dovoljno prikladne, uspavao ga je, uzeo jedno njegovo rebro i od njega načinio novu saputnicu -Evu.

Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem. Bog je odmah prepoznao njihov prestup i izrekao kaznu - ženi je namenjena bol pri rađanju i podređenost mužu, a muškarcu teža borba za opstanak i naporan rad na zemlji koja je postala prokleta.

Njihovi prvi sinovi bili su Kain i Avelj. Avelja, pastira ovaca, Bog je posebno uvažavao, ali ga je Kain iz zavisti ubio. Kasnije se rodio sin Set, koji je zamenio Avelja, i od tada se ljudski rod razdelio na dve loze - Kainovu i Setovu. Adam i Eva imali su "još sinova i kćeri", a Adam je umro u 930. godini.

Wikipedia

U hebrejskoj Bibliji, odnosno Starom zavetu, priča o Adamu i Evi ne pominje se dalje, osim u rodoslovnom nizu u 1. Dnevnika 1,1. Aluzije postoje u apokrifnim knjigama (koje su za Jevreje i protestante nekanonske, a za rimokatolike i pravoslavne deuterokanonske). Priča je posebno bila popularna među piscima tzv. pseudoepigrafa (nekanonskih za sve tradicije), gde se naročito ističe spis "Život Adama i Eve" sa mnogim dopunama i proširenjima.

U hrišćanskom Novom zavetu Adam zauzima važno mesto u Pavlovom teološkom učenju. Apostol Pavle vidi u Adamu preteču Hrista, "tip onoga koji je imao da dođe" (Rimljanima 5,12). Kao što je Adam započeo ljudski život na zemlji, tako Hristos započinje novi život čovečanstva. Zbog Adamovog greha smrt je došla na sve ljude, a zbog Hristove pravednosti svima se daruje život. Zato Pavle uči da su ljudi postali grešnici ne zbog neispunjavanja Mojsijevog zakona, nego zbog Adamovog pada - i tako i Jevreji i neznabošci podjednako imaju potrebu za Hristovom blagodaću.

Shutterstock

Kasnija hrišćanska teologija razvila je pojam istočnog (prvobitnog) greha - greha u kojem čovečanstvo stoji od Adamovog i Evinog pada. Ova doktrina, zasnovana na Pavlovim poslanicama, nije prihvaćena u svim hrišćanskim zajednicama, naročito među onima koje priču o Adamu i Evi shvataju manje kao istorijsku činjenicu, a više kao simbol odnosa između Boga i čoveka.

U Kuranu se priča o Adamu i Evi nalazi uglavnom u surama 2, 7, 15, 17 i 20. Alah je stvorio Adama od gline, ali ga je uzdigao znanjem tako da je naredio melecima (anđelima) da mu se poklone. Iblis (Šejtan), međutim, odbio je poslušnost i kasnije je naveo Adama i njegovu "ženu" da jedu zabranjeni plod u Džennetu. Tada ih je Alah poslao na zemlju, gde će njihovo potomstvo živeti u međusobnim neprijateljstvima, ali im je on, iz milosti, ponudio večito uputstvo ako budu sledili samo njega, a ne Šejtana.

Shutterstock/Sener Dagasan/Wikipedia

Prema kuranskom učenju, Adamov greh bio je samo njegov lični greh i nije okrivio celo čovečanstvo - svako od ljudi odgovoran je za sopstvena dela.

Kasnija islamska predanja navode da je Adam sišao iz raja na ostrvo Sarandib (današnja Šri Lanka), a Eva u Džidu (Arabija). Posle razdvojenosti od 200 godina, sreli su se kod brda Arefat i počeli da rađaju decu.

Njihovi prvi sinovi, Kabil i Habil, imali su svako po jednu sestru bliznakinju, i svaki brat je oženio sestru onog drugog. Kasnije je Kabil ubio Habila. Posle toga rodio se Set (Šit), bez sestre bliznakinje, koji je postao Adamov miljenik i njegov duhovni naslednik (vasij).

Eva je, prema predanju, rodila 20 parova blizanaca, a Adam je imao čak 40.000 potomaka pre nego što je umro.

BONUS VIDEO: Voda od tamjana pomogla je mnogima: Da je napravite kod kuće trebaju vam samo dva sastojka

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara