Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Srpska pravoslavna crkva i 12. juna obeležava Prepodobnog Isakija Ispovednika, svetitelja poznatog po svojoj nepokolebljivoj odbrani pravoslavne vere i hrabrosti da se suprotstavi čak i caru kada je Crkva bila progonjena.
Živeo je u vreme rimskog cara Valenta, koji je podržavao arijansku jeres i vršio pritisak na pravoslavne hrišćane. Kada je čuo za stradanja vernika i zatvaranje pravoslavnih hramova, Isakije je napustio pustinju u kojoj se podvizavao i došao u Carigrad kako bi pružio podršku pravovernima i ukazao na zablude jeretika.
Upravo tada car Valent krenuo je u vojni pohod protiv Gota. Isakije mu je izašao u susret i zamolio ga da otvori crkve pravoslavnim hrišćanima, upozoravajući da će samo tako zadobiti Božji blagoslov. Car nije poslušao njegove reči. Svetitelj ga je potom još dva puta zaustavljao na putu, moleći ga da prekine progon Crkve.
Kada je treći put pokušao da ga urazumi, Isakije je čak uhvatio carevog konja za uzdu i upozorio ga da će ga stići Božja kazna ukoliko nastavi da progoni pravoslavne. Razgnevljen car naredio je da starca bace u jamu punu blata i trnja. Predanje kaže da su ga odatle izbavila tri anđela.
Ni posle toga Isakije nije odustao. Ponovo je stao pred cara i prorekao mu da će njegova vojska biti poražena, a da će on sam stradati u plamenu. Nedugo zatim proročanstvo se ispunilo. Goti su teško porazili rimsku vojsku, a Valent je, bežeći sa svojim savetnikom, pronašao sklonište u jednoj kolibi koju su neprijatelji opkolili i zapalili.
Nakon Valentinove smrti na presto je došao car Teodosije Veliki, koji je obnovio mir u Crkvi i ukinuo progon pravoslavnih. Čuvši za Isakijevo proročanstvo i njegovu veru, ukazao mu je veliko poštovanje.
Iako je želeo da se vrati pustinjačkom životu, Isakije je ostao u Carigradu na molbu vernika. Uz pomoć uglednih ljudi osnovao je manastir koji je ubrzo postao značajan duhovni centar. Pred kraj života za svog naslednika odredio je učenika Dalmata, po kome je manastir kasnije dobio ime.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu koju je zbog toga morao da plati.
U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Isakije, raduje se duh tvoj.
U vreme zloglasnog Lava Jermenina svrgnut je sa arhijerejskog prestola zbog poštovanja ikona i poslat u izgnanstvo.
Najveći deo života proveo je u molitvi i postu na stubu (stolp), po čemu je i dobio naziv Stolpnik.
Svetitelji su pripadali grupi Sedamdesetorice apostola.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
Iako ih mnogi vernici nazivaju istim imenom, ova dva praznika imaju različit značaj i različitu crkvenu simboliku.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetog arhangela Gavrila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna mučenica Paraskeva Rimljanka. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Joakima i Ane, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
