hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
U pravoslavnoj tradiciji trpeza nije samo mesto na kome se jede, već i mesto zahvalnosti Bogu za sva dobra koja nam daruje.
Zato su naši preci, pre nego što bi seli za sto, krstili se, izgovarali molitvu i sabirali svoje misli, trudeći se da u miru i slozi pristupe obroku. Verovalo se da hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov koji čovek prima sa zahvalnošću.
Sveti oci učili su da duhovno stanje čoveka utiče na svaki deo njegovog života. Kada su srce i misli ispunjeni gnevom, zavišću, osudom ili brigama, čovek gubi unutrašnji mir i udaljava se od blagodati Božje. Nasuprot tome, mirna savest, zahvalnost i molitva pripremaju dušu da sve što prima bude na korist i spasenje.
Zbog toga Crkva vekovima poziva vernike da ne zaboravljaju molitvu pre i posle jela.
Kroz molitvu čovek priznaje da sve dolazi od Gospoda i da bez njegovog blagoslova ništa ne može biti na istinsku korist. Trpeza tada postaje mesto zajedništva, ljubavi i duhovne radosti, a svaki zalogaj podsećanje na Božju brigu o čoveku.
Mnogi svetitelji upozoravali su da se duhovna borba ne vodi samo u velikim iskušenjima, već i u svakodnevnim trenucima života.
Čak i običan obrok može postati prilika da čovek sačuva mir u srcu, odagna loše pomisli i seti se Gospoda koji ga hrani i održava. Kada se hrani pristupa sa smirenjem i zahvalnošću, čovek ne jača samo telo, već i svoju veru i poverenje u Božju promisao.
O tome je govorio i Sveti Jovan Kronštatski:
"Ne sedaj za sto sa bilo kakvim lošim mislima, da đavo ne bi pretvorio hranu tebi u štetu i piće u bolest, a ne u zdravlje. Jer, đavo preko svega vara i traži način da načini štetu čoveku. Sedi za trpezu sa mirom, zahvaljujući Gospodu, i hrana sa pićem biće ti u korist i u zdravlje."
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Iz velike ljubavi prema ljudima, Bog nam je dao te divne ljude, istakao je otac Vasilije.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ono čega nije bilo na njihovoj trpezi jesu krompir i paradajz, a povrća je bilo svega nekoliko.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
