hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
U pravoslavnoj tradiciji trpeza nije samo mesto na kome se jede, već i mesto zahvalnosti Bogu za sva dobra koja nam daruje.
Zato su naši preci, pre nego što bi seli za sto, krstili se, izgovarali molitvu i sabirali svoje misli, trudeći se da u miru i slozi pristupe obroku. Verovalo se da hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov koji čovek prima sa zahvalnošću.
Sveti oci učili su da duhovno stanje čoveka utiče na svaki deo njegovog života. Kada su srce i misli ispunjeni gnevom, zavišću, osudom ili brigama, čovek gubi unutrašnji mir i udaljava se od blagodati Božje. Nasuprot tome, mirna savest, zahvalnost i molitva pripremaju dušu da sve što prima bude na korist i spasenje.
Zbog toga Crkva vekovima poziva vernike da ne zaboravljaju molitvu pre i posle jela.
Kroz molitvu čovek priznaje da sve dolazi od Gospoda i da bez njegovog blagoslova ništa ne može biti na istinsku korist. Trpeza tada postaje mesto zajedništva, ljubavi i duhovne radosti, a svaki zalogaj podsećanje na Božju brigu o čoveku.
Mnogi svetitelji upozoravali su da se duhovna borba ne vodi samo u velikim iskušenjima, već i u svakodnevnim trenucima života.
Čak i običan obrok može postati prilika da čovek sačuva mir u srcu, odagna loše pomisli i seti se Gospoda koji ga hrani i održava. Kada se hrani pristupa sa smirenjem i zahvalnošću, čovek ne jača samo telo, već i svoju veru i poverenje u Božju promisao.
O tome je govorio i Sveti Jovan Kronštatski:
"Ne sedaj za sto sa bilo kakvim lošim mislima, da đavo ne bi pretvorio hranu tebi u štetu i piće u bolest, a ne u zdravlje. Jer, đavo preko svega vara i traži način da načini štetu čoveku. Sedi za trpezu sa mirom, zahvaljujući Gospodu, i hrana sa pićem biće ti u korist i u zdravlje."
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Iz velike ljubavi prema ljudima, Bog nam je dao te divne ljude, istakao je otac Vasilije.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ono čega nije bilo na njihovoj trpezi jesu krompir i paradajz, a povrća je bilo svega nekoliko.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
