Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, ispraćen je u subotu iz Srbije nazad na Svetu goru, nakon što mu se tokom boravka u našoj zemlji poklonilo više od 1.100.000 ljudi.
Danima su se ispred hramova i manastira formirale duge kolone vernika koji su strpljivo čekali da celivaju svetinju donetu iz svetogorskog manastira Vatoped. Među onima koji su pristupali Pojasu Presvete Bogorodice nisu bili samo pravoslavni hrišćani.
Svetinji su prilazili i pripadnici drugih veroispovesti, kao i ljudi koji sebe ne smatraju vernicima, što je kod dela javnosti otvorilo pitanje da li je nepravoslavnima dozvoljeno da celivaju pravoslavne svetinje, pogotovo one kakav je Pojas presvete Bogorodice.
Odgovor na to pitanje dao je sveštenik Dejan Krstić, koji je istakao da takva zabrana ne postoji.
Foto: SPC
Pojas Presvete Bogorodice kao i ostale svetinje mogu da celivaju i inoverni
- Nema zabrane da nepravoslavni pristupaju pravoslavnim svetinjama i da ih celivaju. To je vekovna praksa Crkve. Dovoljno je pogledati manastir Ostrog, gde moštima Svetog Vasilija Ostroškog pristupaju ljudi svih vera i nacija, pravoslavni, katolici, muslimani, pa čak i oni koji se ne izjašnjavaju kao vernici - objasnio je otac Dejan.
On podseća da postoje brojna svedočanstva o tome da je Sveti Vasilije Ostroški pomagao i isceljivao ljude bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.
- Postoje brojna svedočanstva da Sveti Vasilije blagodatno deluje i isceljuje ljude bez obzira na njihovu veroispovest ili nacionalnu pripadnost. Blagodat Božija nije ograničena našim ljudskim podelama, nego Gospod "hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine" (1 Tim. 2, 4), tako da pristup svetinji inoslavnima može biti i put ka zajednici Crkve - rekao je Krstić.
Printscreen/SPC
Otac Dejan Krstić
Ipak, on naglašava da postoji jasna razlika između pristupanja svetinjama i učešća u Svetim Tajnama Crkve.
- Naravno, drugo je pitanje učešća u Svetim Tajnama, naročito u Svetom Pričešću, koje pretpostavlja puno jedinstvo u veri i životu Crkve. Ali kada je reč o pristupanju svetinjama, celivanju moštiju, ikona ili Pojasa Presvete Bogorodice, ne postoji opšta crkvena zabrana za inoslavne. Naprotiv, mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi - zaključio je otac Dejan Krstić.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
