Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, ispraćen je u subotu iz Srbije nazad na Svetu goru, nakon što mu se tokom boravka u našoj zemlji poklonilo više od 1.100.000 ljudi.
Danima su se ispred hramova i manastira formirale duge kolone vernika koji su strpljivo čekali da celivaju svetinju donetu iz svetogorskog manastira Vatoped. Među onima koji su pristupali Pojasu Presvete Bogorodice nisu bili samo pravoslavni hrišćani.
Svetinji su prilazili i pripadnici drugih veroispovesti, kao i ljudi koji sebe ne smatraju vernicima, što je kod dela javnosti otvorilo pitanje da li je nepravoslavnima dozvoljeno da celivaju pravoslavne svetinje, pogotovo one kakav je Pojas presvete Bogorodice.
Odgovor na to pitanje dao je sveštenik Dejan Krstić, koji je istakao da takva zabrana ne postoji.
Foto: SPC
Pojas Presvete Bogorodice kao i ostale svetinje mogu da celivaju i inoverni
- Nema zabrane da nepravoslavni pristupaju pravoslavnim svetinjama i da ih celivaju. To je vekovna praksa Crkve. Dovoljno je pogledati manastir Ostrog, gde moštima Svetog Vasilija Ostroškog pristupaju ljudi svih vera i nacija, pravoslavni, katolici, muslimani, pa čak i oni koji se ne izjašnjavaju kao vernici - objasnio je otac Dejan.
On podseća da postoje brojna svedočanstva o tome da je Sveti Vasilije Ostroški pomagao i isceljivao ljude bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.
- Postoje brojna svedočanstva da Sveti Vasilije blagodatno deluje i isceljuje ljude bez obzira na njihovu veroispovest ili nacionalnu pripadnost. Blagodat Božija nije ograničena našim ljudskim podelama, nego Gospod "hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine" (1 Tim. 2, 4), tako da pristup svetinji inoslavnima može biti i put ka zajednici Crkve - rekao je Krstić.
Printscreen/SPC
Otac Dejan Krstić
Ipak, on naglašava da postoji jasna razlika između pristupanja svetinjama i učešća u Svetim Tajnama Crkve.
- Naravno, drugo je pitanje učešća u Svetim Tajnama, naročito u Svetom Pričešću, koje pretpostavlja puno jedinstvo u veri i životu Crkve. Ali kada je reč o pristupanju svetinjama, celivanju moštiju, ikona ili Pojasa Presvete Bogorodice, ne postoji opšta crkvena zabrana za inoslavne. Naprotiv, mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi - zaključio je otac Dejan Krstić.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Duhovnik Ruske pravoslavne crkve ostavio je kratku, ali snažnu pouku o tome kako male slabosti mogu da promene čovekov odnos prema drugima, materijalnom i Bogu.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
