Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, ispraćen je u subotu iz Srbije nazad na Svetu goru, nakon što mu se tokom boravka u našoj zemlji poklonilo više od 1.100.000 ljudi.
Danima su se ispred hramova i manastira formirale duge kolone vernika koji su strpljivo čekali da celivaju svetinju donetu iz svetogorskog manastira Vatoped. Među onima koji su pristupali Pojasu Presvete Bogorodice nisu bili samo pravoslavni hrišćani.
Svetinji su prilazili i pripadnici drugih veroispovesti, kao i ljudi koji sebe ne smatraju vernicima, što je kod dela javnosti otvorilo pitanje da li je nepravoslavnima dozvoljeno da celivaju pravoslavne svetinje, pogotovo one kakav je Pojas presvete Bogorodice.
Odgovor na to pitanje dao je sveštenik Dejan Krstić, koji je istakao da takva zabrana ne postoji.
Foto: SPC
Pojas Presvete Bogorodice kao i ostale svetinje mogu da celivaju i inoverni
- Nema zabrane da nepravoslavni pristupaju pravoslavnim svetinjama i da ih celivaju. To je vekovna praksa Crkve. Dovoljno je pogledati manastir Ostrog, gde moštima Svetog Vasilija Ostroškog pristupaju ljudi svih vera i nacija, pravoslavni, katolici, muslimani, pa čak i oni koji se ne izjašnjavaju kao vernici - objasnio je otac Dejan.
On podseća da postoje brojna svedočanstva o tome da je Sveti Vasilije Ostroški pomagao i isceljivao ljude bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.
- Postoje brojna svedočanstva da Sveti Vasilije blagodatno deluje i isceljuje ljude bez obzira na njihovu veroispovest ili nacionalnu pripadnost. Blagodat Božija nije ograničena našim ljudskim podelama, nego Gospod "hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine" (1 Tim. 2, 4), tako da pristup svetinji inoslavnima može biti i put ka zajednici Crkve - rekao je Krstić.
Printscreen/SPC
Otac Dejan Krstić
Ipak, on naglašava da postoji jasna razlika između pristupanja svetinjama i učešća u Svetim Tajnama Crkve.
- Naravno, drugo je pitanje učešća u Svetim Tajnama, naročito u Svetom Pričešću, koje pretpostavlja puno jedinstvo u veri i životu Crkve. Ali kada je reč o pristupanju svetinjama, celivanju moštiju, ikona ili Pojasa Presvete Bogorodice, ne postoji opšta crkvena zabrana za inoslavne. Naprotiv, mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi - zaključio je otac Dejan Krstić.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Sozont. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Marka Križevčanina, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.
Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i obavio čin velikog osvećenja hrama, a nastojateljicu manastira, monahinju Zlatu, odlikovao činom igumanije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
