Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
U vremenu kada su ljudi često opterećeni brigama, neizvesnošću i sopstvenim problemima, Crkva nas podseća na jednu veliku istinu - da nijedno dobro delo nije toliko snažno kao iskrena molitva za bližnjeg.
Molitva nije samo reč izgovorena usnama, već izraz ljubavi koja prevazilazi svaku udaljenost i svaku ljudsku nemoć. Kada pred Gospoda prinesemo ime čoveka za koga se molimo, pokazujemo da njegovo breme nosimo zajedno sa njim, da ga nismo zaboravili i da verujemo u Božju milost.
Sveti Oci učili su da je molitva za drugoga najuzvišeniji oblik hrišćanske ljubavi.
Dok se molimo za svoje bližnje, za rodbinu, prijatelje, komšije, pa čak i za one koji su nas uvredili ili ožalostili, naše srce se oslobađa sebičnosti i postaje sposobno da prima blagodat Božju. Takva molitva menja pre svega onoga ko se moli, učeći ga smirenju, trpljenju i poverenju u Promisao Božji.
Gospod vidi svaku suzu prolivenu u molitvi, svaki uzdah iz dubine srca i svaku reč upućenu za spasenje drugoga čoveka. Zato hrišćanin nikada ne smatra da je nemoćan pred tuđom patnjom.
Čak i kada ne može da pomogne delom, može da pomogne molitvom, a upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
O tome je govorio i Sveti Gavrilo Gruzijski:
"Kada se moliš za nekog čoveka, Gospod ga prima u svoj zagrljaj. On ga okružuje ljubavlju i brigom. Ti možeš samo da se moliš i da nastojiš da se približiš Gospodu, da postaneš Hristov prijatelj. A kada postaneš Njegov prijatelj, prvo što će te upitati biće: ‘Šta želiš? Reci Mi, zamoli Me da nešto učinim za tebe.’ A ti ćeš odgovoriti: ‘Gospode, imam jednog takvog čoveka. Učini za njega ono što možeš.’ I Hristos će to odmah ispuniti."
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Blagosloven početak Petrovskog posta uz svakodnevni vodič portala Religija.rs.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
