Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
U pravoslavnoj duhovnosti često se naglašava da je put ka spasenju put neprestane borbe sa sopstvenim slabostima, ali i put nade, pokajanja i poverenja u Božju milost.
Čovek koji iskreno sagledava svoje greške čini važan korak ka duhovnom uzrastanju, jer tek kada prepozna svoje padove može da počne da ih ispravlja.
Međutim, Sveti oci upozoravaju da preterano samoprekorevanje može da bude jednako štetno kao i ravnodušnost prema sopstvenim gresima.
Kada čovek neprestano osuđuje sebe, gubi mir, a umesto pokajanja u njegovo srce može da se useli očajanje.
Pravoslavna vera ne poziva na beznadežno preispitivanje, već na trezveno sagledavanje sopstvenog života uz čvrstu veru da je Gospod spreman da pomogne svakome ko mu se iskreno obrati.
Mnogi vernici upravo u trenucima slabosti i duhovnih padova osećaju najveću potrebu za molitvom.
Tada se čovek uči smirenju, shvatajući da bez Božje pomoći ne može da pobedi svoje strasti, loše navike i pogrešne misli. Umesto da se zadržava na osećaju krivice, hrišćanin je pozvan da traži snagu za novi početak i da sa poverenjem nastavi svoj put.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist. Padovi nisu razlog za očajanje, već prilika za dublje razumevanje sopstvene nemoći i veće oslanjanje na Boga. Zato je važno sačuvati nadu i verovati da Gospod nikada ne ostavlja one koji Mu se obraćaju iskrenog srca.
O tome je govorio i Sveti Jovan Kronštatski:
- Ne grdi sebe za svaki pogrešan korak, kao da si svoj neprijatelj, to opterećuje tvoju dušu i gasi nadu. Daj sebi vremena da prepoznaš svoje greške. Zamoli Boga za pomoć: "Bože, daj mi dobru misao da razumem svoje greške i mudrost da ih ne ponovim."
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog mučenika Longina Stotnika. Katolička crkva spominje Svetu Hedvigu i Svetu Margaretu Mariju Alakok, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Iz ljubavi prema Hristu, Dionisije se odrekao dotadašnjeg položaja i ostavio porodični život kako bi se u potpunosti posvetio služenju Bogu.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Mitropolija Grevene Grčke pravoslavne crkve razrešila ga je dužnosti nakon prijave 43-godišnje žene, dok on negira da je zloupotrebio njene intimne snimke.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
