Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Sumnja i nestrpljenje lako se uvuku u molitvu. Kada odgovor na molitve izostane, vera može da oslabi, a izgovorene reči da izgube dubinu i postanu samo navika. Sveti Luka Krimski podseća na ono što molitvi daje pravi smisao: čvrstu veru u Božju milost i istrajnost.
- U molitvi moramo biti kao dete, koje svim svojim bićem pruža ruku svojoj majci za utehu, ili kao siromašna osoba koja umire od gladi i dolazi da traži pomoć od osobe poznate po svojoj dobroti. Da bi naša molitva bila prihvaćena od Boga, neophodna su dva uslova: prvo, duboka vera u beskonačnu milost Gospodnju, ne sme biti sumnje, nikakvog kolebanja u srcu; pored vere, neophodna je i istrajnost u molitvi - govorio je Sveti Luka Krimski.
Pouka Svetog Luke Krimskog podseća da molitva nije samo izgovaranje reči, već iskreno obraćanje Bogu. Vera daje molitvi čvrst oslonac, a istrajnost pokazuje da se u Boga uzdamo i kada odgovor ne dobijemo odmah. Zato se prava snaga molitve možda najjasnije vidi upravo u trenucima kada je najteže istrajati u njoj.
Druga poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 196 (12,20-21; 13,1-2)
20. Jer se bojim da vas, kad dođem, neću naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakvog me nećete; da kako ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, neredi; 21. da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj kod vas, te ne zaplačem za mnogima koji su pre grešili i nisu se pokajali za nečistotu i blud i razvrat što počiniše.1. Ovo treći put dolazim k vama; na ustima dva ili tri svedoka utvrđuje se svaka reč. 2. Napred kazah i unapred govorim, kada sam bio kod vas drugi put, i sad kad nisam kod vas, pišem onima koji su pre sagrešili i svima ostalima, da ako dođem opet, neću štedeti,
Jevanđelje po Marku, začalo 17. (4,24-34)
24. I govoraše im: Pamtite što čujete: „Kakvom merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate. 25. Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.” 26. I govoraše im: „Tako je Carstvo Božije kao čovek kad baci seme u zemlju; 27. i spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da on i ne zna. 28. Jer zemlja sama od sebe donese najpre travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. 29. A kad sazri rod, odmah pošalje srp: jer nasta žetva.
30. I govoraše: „Sa čime ćemo uporediti Carstvo Božije? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati? 31. Ono je kao zrno gorušično manje je od svih semena na zemlji; 32. koje kad se poseje u zemlju, uzraste i bude veće od svega povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu i ptice nebeske boraviti.” 33. I takvim mnogim pričama kazivaše im reč koliko mogahu slušati. 34. A bez priče ne govoraše im ni reči. A učenicima nasamo tumačaše sve.
BONUS VIDEO
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Otvoreno je ispovedio da veruje u Hrista i ostao nepokolebljiv pred pretnjama i mukama.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U vremenu u kojem se sve češće gubi osećaj za meru, pouka ruskog svetitelja nas podseća da izbor društva nije nevažna odluka, već duhovna prekretnica koja može čoveka voditi ka uzdizanju ili ka postepenom unutrašnjem padu.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice u drevnoj svetinji služena je sveta liturgija, a nakon pričešća usledili su praznični litijski ophod i osvećenje slavskih darova.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
