Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
U Moskvi je održana druga Svemoskovska litija u savremenoj istoriji Rusije. Ovogodišnja litija okupila je, prema navodima organizatora, oko 100.000 učesnika.
Od ranog jutra Moskvu su prekrivali oblaci, a povremena kiša nagoveštavala je nestabilan dan. Ipak, nekoliko sati pre početka kod Velikog Moskvoreckog mosta počela je da se formira duga kolona vernika. Strpljivo su čekali na otvorenom, dok se iz mase povremeno čula pesma ženskog hora.
- Bilo je izdato upozorenje na olujno nevreme - zabrinuto je rekao muškarac sa velikim krstom oko vrata.
- Ma, nema veze, uz molitvu - nasmešila se njegova saputnica sa maramom na glavi.
Svemoskovska litija obnovljena je prošle godine i formalno je povezana sa praznikom posvećenom svim moskovskim svetiteljima. Ovoga puta, međutim, učesnici su kao razlog dolaska uglavnom navodili potrebu da podrže zemlju i pomole se za pobedu.
- Treba podržati zemlju u teškom vremenu... Cela godina je takva, ne može se ostati po strani... Potrebno je da se ujedinimo i molimo za pobedu - isticali su učesnici.
- Ovo je obnova tradicije litija koje su se u Moskvi održavale vekovima. Mi, pravoslavni Moskovljani, svoj grad ne doživljavamo kao bezlično i univerzalno mesto, već kao grad koji je gostoljubiv i prijateljski nastrojen prema ljudima različitih naroda, nacionalnosti i vera. Istovremeno, to je pravoslavni grad, u kojem se na svakom raskršću nalazi hram i u kojem u svakom domu žive pravoslavni ljudi - rekao je sveštenik Aleksandar Volkov, rukovodilac Informativne službe Moskovske gradske eparhije.
Mnogi učesnici doputovali su iz drugih gradova zbog zajedničke molitve, a među njima je bilo i onih koji su prvi put učestvovali u litiji.
- Možemo imati različitu veru, ali je u ovakvom periodu važno jedinstvo zemlje - rekla je devojka u jakni sa natpisom "Napravljeno pod granatiranjem", brenda odeće nastalog u Donbasu.
- Prošle godine sam u ovo vreme radila kao volonterka u Marijupolju i nisam stigla na litiju. Ove godine sam sa prijateljima odlučila: treba da idemo.
Zbog pojačanih mera bezbednosti čitava trasa, duga oko šest kilometara, bila je ograđena i pod nadzorom pripadnika bezbednosnih službi. Oko 10 časova počeli su da propuštaju vernike kroz kontrolne punktove ka Hramu Hrista Spasitelja, odakle je litija trebalo da krene.
Svaki ranac prolazio je detaljan pregled, dok su žene upućivane na kontrolu kod službenica, odvojeno od muškaraca. Red za muškarce pritom se očigledno brže pomerao.
- Ovo nije fer. Dok kod žena pregledaju svaku tašnu, načekaš se do Sudnjeg dana - negodovao je neko iz mase.
- Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse - začuli su se prvi povici sa obale reke, nadjačavajući raspravu i vraćajući praznično raspoloženje.
U tom trenutku vreme se iznenada prolepšalo. Na nebu se pojavila duga, a zlatne kupole Hrama Hrista Spasitelja zasijale su na suncu. U hramu je patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril služio Svetu liturgiju. Vernicima ispred hrama bogosluženje je prenošeno na velikim ekranima, uz istovremeni poziv da daju prilog za emitovanje pravoslavnog televizijskog kanala.
Za održavanje reda u koloni bila je zadužena "Ruska zajednica". Policija i druge službe uglavnom su organizovale kordon, dok su brojni pripadnici dobrovoljnog obezbeđenja imali široka ovlašćenja. Proveravali su čak i dokumenta novinara, iako nisu želeli da razgovaraju sa predstavnicima medija.
- Mihail, deseti ešalon, ČVK "Vagner" - predstavio se vojnik dopisnici portala gazeta.ru.
- Ovo što se ovde događa pokazuje da je vera živa, da smo jedinstveni, da ruski narod nije nestao i da se naše vrednosti vraćaju. I to je veoma prijatno, naročito kada se vratiš i shvatiš zbog čega si tamo bio i šta si branio. Osećamo da je čitava Rusija iza nas.
Pored „Ruske zajednice“, u Svemoskovskoj litiji učestvovali su i pripadnici organizacija „Četrdeset četrdesetica“, „Severni čovek“ i „Peresvet“. Njihove majice, oznake i zastave mogle su se videti širom kolone. Na njima se najčešće nalazio lik Spasa Nerukotvorenog, koji je tokom Specijalne vojne operacije počeo da se koristi i kao vojna zastava.
"Mi smo Rusi, Bog je sa nama!“ Ovaj slogan najčešće se čuo duž obale Moskve.
Među učesnicima su bili i vernici sa portretom cara Nikolaja II, kojeg je Ruska pravoslavna crkva kanonizovala 2000. godine. Margarita, koja je nosila njegov portret, rekla je da njen izbor nije imao političku poruku.
- Veoma poštujem njegovu porodicu. Njihova porodica bila je poput male crkve. Među njima je vladala ljubav i tu ljubav su sačuvali do samog kraja - objasnila je.
Mnogo upadljivije bile su zastave sa portretima Vladimira Putina.
- Ako on, bez Božje pomoći, ne oslobodi otadžbinu, šta će biti u našim manastirima? Kazina i gej klubovi - zabrinuto je dodala jedna od vernica iz nepregledne kolone..
Uprkos kiši i umoru, učesnici su nastavili da se kreću trasom. Kada bi neko u gužvi gurnuo ili zakačio drugog učesnika, odmah bi se izvinio. Oni koji su se umorili zastajali su da predahnu na usputnim autobuskim stajalištima, ali su potom nastavljali dalje.
- Ovde je kao na liturgiji. Kada pređeš prag hrama, ostaviš iza sebe sve ovozemaljsko i sve ono što se događalo tokom nedelje. Tada se ispuniš snagom, energijom i Božjom blagodaću, najvećim darom koji možemo da imamo u životu - rekla je Irina, koja je na litiju doputovala iz Vladimira.
Posle nekoliko sati kolona je stigla do Novodevičjeg manastira, gde je i završena. Vernici, međutim, nisu žurili kućama. Mnogi su želeli da vide mošti Svetog Dimitrija Donskog, koje su bile izložene na postamentu u zlatnom kovčegu.
Međutim, vernicima nije bilo dozvoljeno da im priđu, da ih celivaju niti da ih vide iz neposredne blizine. Umesto toga, učesnici su prilazili kartonskim figurama svetitelja, koje su na kraju litije pažljivo poređane uz zidove manastira.
- Slava Bogu, pravoslavni narod se nije uplašio kiše - zadovoljno su prokomentarisale dve penzionerke sa ikonama.
Preko puta, u susednom dvorištu, uz zid jedne višespratnice postavljen je veliki krst sa raspetim Hristom. Vernici su ga prethodno nosili celom trasom, zajedno sa litijskom kolonom. Neki od učesnika prilazili su krstu, klečali pred njim i pobožno čelom dodirivali Hristove noge.
- Ovo je kopija Godenovskog Životvornog krsta. On donosi čuda - pobožno je šapnula jedna od žena.
- Ako je nečega u Rusiji oduvek bilo u izobilju, onda su to čuda - dubokim glasom dobacio je neko iza njenih leđa.
BONUS VIDEO
TATYANA MAKEYEVA / AFP / Profimedia
Car Nikolaj II i zastave sa Putinovim likom
Od velike kolone do Novodevičjeg manastira
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
U Hramu Svetog apostola i jevanđelista Luke na Košutnjaku od popodnevnih časova traju pripreme za sutrašnji ispraćaj, a pomoć bratstvu ponudili su brojni volonteri.
Plamen je iz metalnog bureta zahvatio trsku, suvu travu i nisko rastinje, a manastirska protivpožarna ekipa sprečila je njegovo dalje širenje.
Život ovog svetitelja bio je posvećen propovedanju Jevanđelja i svedočenju vere.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Plamen je iz metalnog bureta zahvatio trsku, suvu travu i nisko rastinje, a manastirska protivpožarna ekipa sprečila je njegovo dalje širenje.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 14. sedmice po Duhovima donosi snažnu poruku o krotosti, milosti i istini koja ne mora da bude izgovorena glasno da bi promenila čoveka.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Život ovog svetitelja bio je posvećen propovedanju Jevanđelja i svedočenju vere.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
General je prethodnih dana molitveno pomenut u hramovima širom srpskih zemalja, a sada je poznato kada će biti održan crkveni ispraćaj u Beogradu.
Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i obavio čin velikog osvećenja hrama, a nastojateljicu manastira, monahinju Zlatu, odlikovao činom igumanije.
Iz dva verska objekta prijavljene krađe novca, dok se za počiniocem krađe u Uroševcu još traga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
