ON JE SVE ŠTO JE OD MAJKE BOŽJE OSTALO POSLE USPENJA! Sve što niste znali o Pojasu Presvete Bogorodice, koji danas napušta Srbiju - BIO U POSEDU CARA LAZARA, ON GA I POKLONIO VATOPEDU!
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Posle dana nezapamćenog interesovanja vernog naroda, Pojas Presvete Bogorodice danas napušta Srbiju i vraća se u svoj dom - svetogorski manastir Vatoped. Tokom boravka u Beogradu, pred ovom velikom hrišćanskom svetinjom molile su se stotine hiljada ljudi, pristiglih iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina, a dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save svedočili su o dubokoj veri i poštovanju koje pravoslavni narod gaji prema Majci Božijoj.
Jedina sačuvana dragocenost iz Bogorodičinog života
Pojas Presvete Bogorodice zauzima posebno mesto među hrišćanskim svetinjama. Prema crkvenom predanju, pripadao je samoj Presvetoj Bogorodici, koja ga je isplela od kamilje dlake.
Dragan Kadić
Pojas Presvete Bogorodice
Danas se čuva u Manastiru Vatoped na Svetoj Gori i smatra se jedinom sačuvanom relikvijom koja potiče iz zemaljskog života Majke Gospoda Isusa Hrista.
Vekovima je ovaj pojas bio predmet poštovanja miliona vernika, a brojna svedočanstva govore o molitvenoj pomoći koju su ljudi dobijali pred ovom svetinjom.
Od Jerusalima do Carigrada
Predanje kazuje da je nakon Uspenja Presvete Bogorodice apostol Toma pronašao njen pojas, koji je ostao kao dragocena uspomena na Majku Božiju. Sveti apostol ga je brižno čuvao do kraja svog života.
U prvim vekovima hrišćanstva pojas se nalazio u Jerusalimu, a tokom 4. veka prenet je u Kapadokiju. Kasnije je smešten u zlatni kovčeg i prenet u Carigrad, gde je čuvan s velikim poštovanjem.
Posebno mesto u njegovoj istoriji zauzima događaj iz vremena cara Lava VI Mudrog. Prema predanju, pojas je tada iskorišćen prilikom isceljenja carice Zoi, kojoj lekari nisu mogli da pomognu. U znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici, carica je pojas ukrasila zlatnim vezom, pa je upravo tada dobio izgled po kojem je danas prepoznatljiv.
Svetinja koja je bila i u Srbiji kneza Lazara
Tokom burnih vekova pojas je više puta premeštan, deljen na manje delove i nošen kroz različite zemlje. Nakon poraza vizantijskog cara Isaka II Anđela od bugarskog vladara Asena krajem 12. veka, svetinja je preneta iz Carigrada u Bugarsku.
Gde se sve čuvaju delovi pojasa
Nakon pada Carigrada, delovi pojasa rasuti su širom sveta. Danas je poznato nekoliko mesta gde se čuvaju celi pojasevi ili delovi ove svetinje:
- Manastir Vatoped (Sveta Gora) - najveći sačuvani deo relikvije (dar kneza Lazara ili cara Jovana VI Kantakuzina)
- Crkva Svetog Ursa, Loš (Francuska)
- Notr-dam di Pij, Gras (Francuska)
- Opatija u Kentenu (Francuska)
- Crkva Bogorodice Dalbad u Alsembergu (Belgija)
- Bazilika Deve Marije, Mastriht (Holandija)
- Manastir Trodoitisa (Kipar)
- Ženski manastir Kato Panagija Ksenija na planini Otris u Grčkoj (deo pojasa čuva se od 1522).
Vlahernska crkva u Zugdidiju (Gruzija) - deo pojasa koji je donela nećaka cara Romana III kada se udala za gruzijskog cara Bagrata IV
- Hram Ilije Proroka Obidenog u Moskvi - deo relikvije čuva se u moštaniku pored oltara apostola Petra i Pavla
- Kazanjski sabor u Sankt Peterburgu - gde je manji deo poklonjen na večno čuvanje 2011.
Prato (Italija) - Sacra Cintola, katolička relikvija koju su navodno ugrabili krstaši tokom Prvog krstaškog rata u Jerusalimu i koju je u grad doneo trgovac Mikele Dagomari 1141. godine. [6]
Nekoliko vekova kasnije njena istorija tesno se povezala sa srpskim narodom. U 14. veku Pojas Presvete Bogorodice dospeo je u posed kneza Lazara Hrebeljanovića, koji ga je čuvao s velikom pažnjom i poštovanjem.
Upravo je knez Lazar kasnije ovu svetinju, zajedno sa delom Časnog krsta, darovao Manastiru Vatoped. Zbog toga se često ističe da je poslednji put pre današnjeg poklonjenja Pojas Presvete Bogorodice u Srbiji boravio još u vreme slavnog srpskog vladara.
Praznik posvećen Bogorodičinom pojasu
Srpska pravoslavna crkva praznuje Polaganje Pojasa Presvete Bogorodice 13. septembra. Ovaj praznik vekovima zauzima posebno mesto u narodnoj pobožnosti.
Ризница литургијског богословља и живота
Polaganje Pojasa Presvete Bogorodice
Naročito ga poštuju žene i supružnici koji se mole za dar potomstva. Na taj dan vernici posećuju crkve i manastire posvećene Presvetoj Bogorodici, uznoseći molitve za zdravlje, porodicu i duhovni napredak. U pojedinim krajevima Srbije ovaj praznik se obeležava i kao krsna slava.
Dani koji će ostati upamćeni
Odlaskom Pojasa Presvete Bogorodice završava se period koji će mnogi vernici pamtiti kao jedinstvenu priliku da se poklone jednoj od najvećih svetinja pravoslavnog sveta. Iako se svetinja danas vraća na Svetu Goru, utisak koji je ostavila među vernim narodom Srbije ostaje duboko urezan kao svedočanstvo da je vera i dalje jedna od najjačih spona koja okuplja naš narod.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
Kada se pojave nemir, praznina i nezadovoljstvo, ljudi često traže uzrok u okolnostima i drugima, ali svetogorski starac ukazuje na dublji razlog i poziva na unutrašnje preispitivanje.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
Kada se pojave nemir, praznina i nezadovoljstvo, ljudi često traže uzrok u okolnostima i drugima, ali svetogorski starac ukazuje na dublji razlog i poziva na unutrašnje preispitivanje.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
