ON JE SVE ŠTO JE OD MAJKE BOŽJE OSTALO POSLE USPENJA! Sve što niste znali o Pojasu Presvete Bogorodice, koji danas napušta Srbiju - BIO U POSEDU CARA LAZARA, ON GA I POKLONIO VATOPEDU!
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Posle dana nezapamćenog interesovanja vernog naroda, Pojas Presvete Bogorodice danas napušta Srbiju i vraća se u svoj dom - svetogorski manastir Vatoped. Tokom boravka u Beogradu, pred ovom velikom hrišćanskom svetinjom molile su se stotine hiljada ljudi, pristiglih iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina, a dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save svedočili su o dubokoj veri i poštovanju koje pravoslavni narod gaji prema Majci Božijoj.
Jedina sačuvana dragocenost iz Bogorodičinog života
Pojas Presvete Bogorodice zauzima posebno mesto među hrišćanskim svetinjama. Prema crkvenom predanju, pripadao je samoj Presvetoj Bogorodici, koja ga je isplela od kamilje dlake.
Dragan Kadić
Pojas Presvete Bogorodice
Danas se čuva u Manastiru Vatoped na Svetoj Gori i smatra se jedinom sačuvanom relikvijom koja potiče iz zemaljskog života Majke Gospoda Isusa Hrista.
Vekovima je ovaj pojas bio predmet poštovanja miliona vernika, a brojna svedočanstva govore o molitvenoj pomoći koju su ljudi dobijali pred ovom svetinjom.
Od Jerusalima do Carigrada
Predanje kazuje da je nakon Uspenja Presvete Bogorodice apostol Toma pronašao njen pojas, koji je ostao kao dragocena uspomena na Majku Božiju. Sveti apostol ga je brižno čuvao do kraja svog života.
U prvim vekovima hrišćanstva pojas se nalazio u Jerusalimu, a tokom 4. veka prenet je u Kapadokiju. Kasnije je smešten u zlatni kovčeg i prenet u Carigrad, gde je čuvan s velikim poštovanjem.
Posebno mesto u njegovoj istoriji zauzima događaj iz vremena cara Lava VI Mudrog. Prema predanju, pojas je tada iskorišćen prilikom isceljenja carice Zoi, kojoj lekari nisu mogli da pomognu. U znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici, carica je pojas ukrasila zlatnim vezom, pa je upravo tada dobio izgled po kojem je danas prepoznatljiv.
Svetinja koja je bila i u Srbiji kneza Lazara
Tokom burnih vekova pojas je više puta premeštan, deljen na manje delove i nošen kroz različite zemlje. Nakon poraza vizantijskog cara Isaka II Anđela od bugarskog vladara Asena krajem 12. veka, svetinja je preneta iz Carigrada u Bugarsku.
Gde se sve čuvaju delovi pojasa
Nakon pada Carigrada, delovi pojasa rasuti su širom sveta. Danas je poznato nekoliko mesta gde se čuvaju celi pojasevi ili delovi ove svetinje:
- Manastir Vatoped (Sveta Gora) - najveći sačuvani deo relikvije (dar kneza Lazara ili cara Jovana VI Kantakuzina)
- Crkva Svetog Ursa, Loš (Francuska)
- Notr-dam di Pij, Gras (Francuska)
- Opatija u Kentenu (Francuska)
- Crkva Bogorodice Dalbad u Alsembergu (Belgija)
- Bazilika Deve Marije, Mastriht (Holandija)
- Manastir Trodoitisa (Kipar)
- Ženski manastir Kato Panagija Ksenija na planini Otris u Grčkoj (deo pojasa čuva se od 1522).
Vlahernska crkva u Zugdidiju (Gruzija) - deo pojasa koji je donela nećaka cara Romana III kada se udala za gruzijskog cara Bagrata IV
- Hram Ilije Proroka Obidenog u Moskvi - deo relikvije čuva se u moštaniku pored oltara apostola Petra i Pavla
- Kazanjski sabor u Sankt Peterburgu - gde je manji deo poklonjen na večno čuvanje 2011.
Prato (Italija) - Sacra Cintola, katolička relikvija koju su navodno ugrabili krstaši tokom Prvog krstaškog rata u Jerusalimu i koju je u grad doneo trgovac Mikele Dagomari 1141. godine. [6]
Nekoliko vekova kasnije njena istorija tesno se povezala sa srpskim narodom. U 14. veku Pojas Presvete Bogorodice dospeo je u posed kneza Lazara Hrebeljanovića, koji ga je čuvao s velikom pažnjom i poštovanjem.
Upravo je knez Lazar kasnije ovu svetinju, zajedno sa delom Časnog krsta, darovao Manastiru Vatoped. Zbog toga se često ističe da je poslednji put pre današnjeg poklonjenja Pojas Presvete Bogorodice u Srbiji boravio još u vreme slavnog srpskog vladara.
Praznik posvećen Bogorodičinom pojasu
Srpska pravoslavna crkva praznuje Polaganje Pojasa Presvete Bogorodice 13. septembra. Ovaj praznik vekovima zauzima posebno mesto u narodnoj pobožnosti.
Ризница литургијског богословља и живота
Polaganje Pojasa Presvete Bogorodice
Naročito ga poštuju žene i supružnici koji se mole za dar potomstva. Na taj dan vernici posećuju crkve i manastire posvećene Presvetoj Bogorodici, uznoseći molitve za zdravlje, porodicu i duhovni napredak. U pojedinim krajevima Srbije ovaj praznik se obeležava i kao krsna slava.
Dani koji će ostati upamćeni
Odlaskom Pojasa Presvete Bogorodice završava se period koji će mnogi vernici pamtiti kao jedinstvenu priliku da se poklone jednoj od najvećih svetinja pravoslavnog sveta. Iako se svetinja danas vraća na Svetu Goru, utisak koji je ostavila među vernim narodom Srbije ostaje duboko urezan kao svedočanstvo da je vera i dalje jedna od najjačih spona koja okuplja naš narod.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
U besedi za subotu prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o nevidljivom trenutku pada koji menja čovekov mir, ali i o sili pokajanja koja vraća radost, snagu i svetlost u srce.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Divnogorca po starom i Prepodobnog Visariona po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Norberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
U besedi za subotu prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o nevidljivom trenutku pada koji menja čovekov mir, ali i o sili pokajanja koja vraća radost, snagu i svetlost u srce.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
