Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Kondak, glas 8.
Tvoj časni Pojas, Prečista Bogonevesto, znamenje Tvoje večne devstvenosti, koji hiljade Anđela svuda nevidljivo prate, kao pokrov milosti Svoje dala si narodu Svome. Njime se priroda i vreme osvećuju. Hodite svi hristoimeniti ljudi da na krilima Duha Svetoga uzletimo i poput Serafima kivot sa pojasom okružimo kličući:
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Ikos 1.
Carice Anđela, kovčeg sa časnim Pojasom Tvojim postade nama, čedima Tvojim, kivot osvećenja, zaštita nepostidna, neiscrpni istočnik isceljenja i nepotrošiva riznica darova Duha Utešitelja. Danas je grad ovaj Beograd njime bogosilno prepojasan. Zato svi pristupamo i zahvatamo prosvećenje i očišćenje dušama našim, ljubveobilno Te u pesmama veličajući:
Raduj se, jer sve koji Pojas Tvoju poštuju omoforom Svojim zaklanjaš!
Raduj se, jer nas njime kao Svoje cveće u rajskom vrtu Evharistije sabiraš!
Raduj se, jer nas on nestvorenom svetlošću na Tavoru Crkve obasjava!
Raduj se, jer on sve čiste srcem lepotom nebeskih darova prosvetljuje!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 2.
Tvojim časnim Pojasom, Djevo, Crkva, nevesta Cara nebeskoga, kao svetlozarnom dijademom se blagoukrasi, toržestveno likujući. Njime kao tvrđavom spasenja ograđeni, izbavljamo se od vidljivih i nevidljivih neprijatelja vere naše, i svih od grehovnih strasti, kličući: Aliluja!
Ikos 2.
Ovaj Pojas, Djevo, Ti si prečistim rukama Svojim od kamilje dlake izatkala, i u njega Bogomladenca povila, Čijom Božanskom silom do danas nepropadljivo traje. Njega si potom darovala nama kao večno znamenje materinskog okrilja Tvoga. Zato ognjene kadionice od duša naših načinivši, tamjan svetog himnoslavlja Ti neućutno uznosimo:
Raduj se, jer Pojas Tvoj bogosvetleći sjaj Duha Presvetoga ukrašava!
Raduj se, jer nam je kivot Pojasa Tvoga od nekadašnje Skinije dragoceniji!
Raduj se, jer je on od Mojsijevog kovčega slavniji i Sinaja svetiji!
Raduj se, jer pred njim vojske Anđela sa strahom priklonjenih glava stoje!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 3.
Prorok Ilija vaznevši se Jeliseju kožuh svoj ostavi, Hristos vaznevši se Telo Svoje nam ostavi, a Ti po uspenju Tvome čudotvorni Pojas Tvoj nam ostavi. U hram vatopedski pohranjen, on lepše od Aronovog štapa silom Božjom procveta i plod isceljenja dade. Zato kličemo: Aliluja!
Ikos 3.
Ljubav Tvoja, Bogomati, preko Pojasa Tvoga kao nebeska rosa utehe silazi svima koji u ognju nevolja stradaju. On kao preštedro sunce milosrđa Tvoga na nebu Crkve Hristove zasijalo, svu vaseljenu preoblistava, i maglu bezbožja i noć svake duhovne nečistote odgoni. Imajući Pojas Tvoj kao nerazorivi temelj, grad Tvog Beograd Tebe slavoslovi:
Raduj se, jer blagodat Tvog Pojasa srca naša bogočežnjivošću ranjava!
Raduj se, jer nas ona u Crkvi očišćava da kao masline mnogi rod donesemo!
Raduj se, jer nam odeću Krštenja i zalog Duha u prvobitnu lepotu vraća!
Raduj se, jer nas ona živim hramovima trosunčanog Božanstva čini!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 4.
Kao novo nebo Tvoj Pojas si nad nama, Djevo, raširila i nezalaznim zvezdama čudesa svetloukrasila. Kivot sa Pojasom Tvojim kao sveosvećenu trpezu postavila si na vidiku neprijateljima našim, koja nas anćelskim hlebom blagodati Duha Svetoga hrani, da bismo klicali: Aliluja!
Ikos 4.
Svima koji prilaze Pojasu Tvome glas Tvoj kao tihi lahor u srcu tajanstveno govori: „Sin Moj ti je i Otac, i Rod i Ženik, i Dom, i Hrana, i Haljina, i sve što hoćeš-On ti je. Na zemlji Očev Poslanik postade zbog tebe, na Krstu zbog tebe, u grobu zbog tebe. Na nebu se Ocu obraća za tebe. I ti si Njemu sve, sanaslednik, i član Tela Njegovog.“ Zato Ti psalmopojemo:
Raduj se, Duhom pozlaćeni Kivote Koji Zakonodavca, Hrista, primi!
Raduj se, zatvoreni Vrtu iz Koga Cvet Bogoipostasni izniče!
Raduj se, neorana Brazdo Koja nam Klas besmrtnosti rodi!
Raduj se, neobrađivani Vinograde Koji nam Grozd najslađi odgaji!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 5.
Hram u kome se svečasni Pojas Tvoj, Bogorodice, nalazi uistinu je od neba uzvišeniji i Edemskog Vrta lepši, jer on Pojasom Tvojim kao bogozasađenim krinom čistote višnjim mirom i neoduzimljivom radošću omiomirisava duše i tela svih koji ga dotiču kličući: Aliluja!
Ikos 5.
One koji skrušeno pritiču Pojasu Tvome Ti ispunjavaš ljubavlju prema Hristu. Pomozi i nama, Djevo, da nam ona bude sve-i život, i slava, i čast, i najlepši ukras, i Carstvo nebesko, i svetlost, i blaženstvo, jer ostati bez nje nama je jedina kazna, i geena. Više volimo da sa njom budemo i među poslednjima nego bez nje i među Anđelima. Tebe svi himnohvalimo:
Raduj se, jer nam ljubav prema Bogu i bližnjima kao punoću zakona daruješ!
Raduj se, jer nju kao svezu savršenstva i cilj zapovesti imamo!
Raduj se, jer nas ona novim naprsnim učenicima Hristovim čini!
Raduj se, jer nam je ona majka svih dobara koja nam samo nebo daruje!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 6.
U vreme velikih iskušenja, Svemoćna Bogorodice, Ti si nam Tvoj Pojas poslala kao sveoružje nepobedivo, kulu neosvojivu, savezništvo neraskidivo, pristanište mirno, moć nesavladivu što iz bezizlaza izlaz nalazi, i koja sve preobražava. Zbog njega sva punoća Crkve kliče: Aliluja!
Ikos 6.
Kao što nam Pojasom Tvojim, Djevo, milost činiš, tako želiš da i mi milostivi budemo, učeći sve da je milostinja žrtva najbolja, a siromasi živi oltar, i od crkvenog divniji, i da je milost prva od kćeri Božjih, koju On više od svih celiva i grli, koja kad god hoće ulazi Mu, i s desna Mu stoji. Ona Ga je da se ovaploti od Tebe i spase svet nagovorila. Tebi pevamo:
Raduj se, bogozarni Hrame Svestvoritelja!
Raduj se, hristonosna Palato Cara svih krasota!
Raduj se, sveštenolepna Zoro bezvečernjeg Dana!
Raduj se, ognjenoobrazna Kolesnice Logosa!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 7.
Kroz prisustvo Tvog Pojasa Tebe vatopedsko bratstvo kao svoju vrhovnu Igumaniju i Domostrojiteljku obitelji ima. Duhotkanu rizu njihovog pokajanja svagda u nebeskoj lepoti čuvaš i u bogorečitom molitvenom tihovanju svaku misao njihovu oheruvimljuješ, da bi klicali: Aliluja!
Ikos 7.
Onima koji žive u blagočestivom braku i koji od Pojasa Tvoga ištu pomoći Ti, Djevo, izmoljavaš od Gospoda savršenu ljubav u svezi mira, čuvaš postelju njihovu neoskvrnjenu, utvrđuješ ih u jednomisliju, istini i čvrstoj veri, blagosiljaš na besprekoran život i upućuješ na svako bogougodno delo. Zato Ti i oni pred ikonom Tvojom slavopoju:
Raduj se, jer one u jedno telo venčane Ti u jednodušnosti združuješ!
Raduj se, jer u buri života supružnike u Crkvi kao u lađi spasenja čuvaš!
Raduj se, jer vodu njihovih slabosti u vino hristolike ljubavi pretvaraš!
Raduj se, jer činiš da u Carstvu Hristovom budu savršeno jedno u Gospodu!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 8.
Gospod je još u raju zemaljskom ustanovio brak radi umnožavanja i održavanja ljudskog roda. Zato Ti, Djevo, preko Pojasa Svoga bezdetnim supružnicima daruješ porod kako bi decu podizali u vaspitanju i nauci Gospodnjoj, odgajajući ih za život večni, i da bi klicali: Aliluja!
Ikos 8.
Pojasom Svojim Ti, Uvekdjevo, sve naraštaje nadahnjuješ celomudrenošću, kojom prvozdani ljudi u Raju ukrašeni behu, učeći ih da je časni venac devstva od svake carske krune bolji, i da je ono najbolji i carski put kojim i Car nebeski i Arhidevstvenik, Bog Logos, dođe blagovesteći da je Sveta Trojica Prva Devstvenica. Tebi govorimo:
Raduj se, bogomirisna Ružo Koja nam srca čistotom oblagouhavaš!
Raduj se, mirno Pristanište Koje nam se usred bura strasti javljaš!
Raduj se, duhonosni Nektare Koji naše životne gorčine uslađuješ!
Raduj se, nerazrušiva Steno spasenja našega Koja nas od zla štitiš!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 9.
Pojas Tvoj, Djevo, dobi od Boga silu da čini čudesa, postavši nova Vitezda koja ne jednom godišnje nego svagda isceljuje sve duševne i telesne neduge ljudske. Stoga i nas podigni sa odra nemoći naše, oteraj od nas svaku bolest i zdrave nas daruj Crkvi Hristovoj, da bismo klicali: Aliluja!
Ikos 9.
Poklanjamo se Pojasu Tvome, Djevo, jer si Ti Upraviteljka sveukupnog bogatstva Gospodnjeg. Ni u ovom ni u budućem veku, ne samo ljudima nego ni Anđelima, nijedan dar Božji, nikakvo ishođenje bogonačalnog prosvetljenja i otkrovenje božanskih tajni, nisu mogući nezavisno od Tebe, Koja dobra Božja razdeljuješ svakome po meri njegove čistote. Primi ovu žrtvu hvale:
Raduj se, krotka Golubice Koja Hrista, Izdanak nade, svetu donese!
Raduj se, bogokrasna Školjko Koja Njime, bescen-Biserom, sve oblista!
Raduj se, živonosni Istočniče Koji nas Vodom oproštaja napoji!
Raduj se, laki Oblače Koji nam Kišu netruležnosti izli!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 10.
Preko časnog Pojasa Svoga, Djevo, Ti bivaš svima sve: Ogledalo čistote mladima, Žezlo kreposti starima, jedina Poseta bolnima, istinsko Bogatstvo sirotima, najcarstvenija Odežda nagima i nebeska Radost svima žalosnima, da bi svi jedno bili i klicali Gospodu: Aliluja!
Ikos 10.
U dan dolaska Pojasa tvoga u Srbiju, Crkva Svetosavska se kao Majka mnoštvom sabranih čeda Svojih kao blistavom odeždom ogrnu i kao najlepšim nakitom dobroukrasi, silno čeznući da je svi verni svagda sobom odevaju, blagorazumnost Sima i Jafeta podražavajući, a prokletstvo Hamovo izbegavajući. Srbi se pokazaše kao Bogorodičin narod, koji Te pesmoslavi:
Raduj se, bogoprohodna Dveri kroz Koje nam Svetlost nepristupna dođe!
Raduj se, slovesno Nebo Koje Suncem pravde sve u senci smrti obasja!
Raduj se, bogonosni Svećnjače Koji nas Sjajem Očeve slave prosvećuješ!
Raduj se, nesagoriva Kupino Koja nas nadnebeskim Ognjem zagrevaš!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 11.
Pojasom Tvojim Ti nas, Djevo, sve u Crkvu sabiraš kao jelene u pustinji oko životvornog izvora, da se napojimo Rekom besmrtnosti Koja iz Oltara kao iz Raja ističe, i da se sa čistom savešću Svetim Tajnama pričestimo, i tako beskrajnim životom Božjim ispunimo, kličući: Aliluja!
Ikos 11.
Pojasom Tvojim, Djevo, ti nas sve Liturgiji prizivaš, da u njoj kao nekad mudraci Hristu prinesemo umesto zlata-sjaj vrlina, umesto tamjana-miomir čiste molitve, umesto smirne-smernost, gledajući Ga ležećeg ne na jaslama, nego na Svetom Žrtveniku, povijenog ne u pelene, nego u silu Duha, i ne samo da Mu se poklonimo, već i u sebe primimo, slatkopojući Ti:
Raduj se, svetlovidni Dome Koga Hristos, Premudrost Božja, Sebi sazda!
Raduj se, bogotočna Maslino Koja nas Očevim Jelejem milosti pomaza!
Raduj se, Krčagu nebeske Manne Koji nas Njome materolepno hraniš!
Raduj se, novozasađeni Edeme Koji nas Drvetom života obesmrćuješ!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 12.
Kao što apostol Jovan na Tajnoj Večeri na grudi Hristove pade, tako i mi na Evharistijskoj Tajnoj Večeri Pojasu Tvome pripadamo, i otuda istočnike Duha crpimo, jer on iz svetosavskog hrama kao iz otvorenog novog Edema, rekama bogopoznanja oživotvorava duše naše, koje kliču: Aliluja!
Ikos 12.
Kao što Hristos kraj izvora Jakovljevog seđaše, i sa Samarjankom razgovaraše, tako On kraj Pojasa Tvoga sedi kao kraj Izvora Ognja duhovnoga, i svima se obraća, tražeći da pije ne vodu, nego svetost našu, jer On Svetinje svetima daje, svima u Evharistiji Telo i Krv Svoju nudeći, Kojima prosvetljuje sve koji Te hvalebno svetkuju:
Raduj se, jer nas na Liturgiju kao na pobedno slavlje Cara Hrista sabiraš!
Raduj se, jer Svete Tajne carskoj ikoni u nama neopisivu krasotu vraćaju!
Raduj se, jer One u nama sevaju munjama nepropadljivosti i Božanstva Svoga!
Raduj se, jer Njima vaskrsavamo i sunca svetotrojične ljubavi postajemo!
Raduj se, Bogorodice Djevo, Koja nebeskom lestvicom Tvoga Pojasa duše naše ka Carstvu ljubavi Božje uzvodiš!
Kondak 13.
O, velikoblagodatna Djevo, časnim Pojasom Tvojim izlij u srca naša ljubav prema Bogu i bližnjima Duhom Svetim, Koji neka nam bude Dver pokajanja, Zalog budućeg nasleđa, Prvina večnih dobara, životodavna Sila, Izvor osvećenja i Svetlost uma našeg, da bismo klicali: Aliluja!
(Ovaj kondak se čita tri puta, zatim ikos 1. pa kondak 1.)
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji, naročito prisutan u srpskoj, grčkoj i ruskoj crkvenoj praksi. U crkvenim izvorima on se opisuje kao svečana pohvalna pesma koja se upućuje Gospodu Isusu Hristu, Presvetoj Bogorodici, svetiteljima ili događajima iz istorije spasenja.
Sam naziv potiče od grčke reči akathistos, što znači „ne sedeći“, odnosno „stojeći“. Prema predanju i crkvenom poretku, akatist se čita ili peva stojeći, kao znak poštovanja i sabranosti u molitvi.
U svojoj klasičnoj formi, akatist ima 24 dela, u kojima se smenjuju kondaci i ikosi, poređani prema redosledu grčkih slova. U tim delovima razvija se ritmična molitvena struktura, u kojoj se prepliću hvalospevi, molitve i duhovna razmatranja. Posebno mesto zauzima najstariji akatist posvećen Presvetoj Bogorodici, koji potiče iz vizantijske tradicije i predstavlja uzor za kasnije akatiste.
U pravoslavnom shvatanju, akatist nije samo tekst koji se čita, već molitveni čin u kojem vernik učestvuje celim bićem. Zbog toga se često koristi u ličnoj pobožnosti, tokom posta, na praznike posvećene svetiteljima, ali i u trenucima lične potrebe, zahvalnosti ili molitve za pomoć.
Zbog svoje poetske forme i teološke dubine, akatist zauzima posebno mesto u pravoslavnoj duhovnosti. On spaja bogosluženje i poeziju i uvodi vernika u tišu, sabraniju molitvu u kojoj se naglašava osećaj blizine svetinje.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Trakice blagoslovene nad Pojasom Presvete Bogorodice uručene su pacijentima, lekarima i medicinskom osoblju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, donoseći im poruku vere, nade i duhovne podrške.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Divnogorca po starom i Prepodobnog Visariona po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Norberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
