Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
U vremenu kada se mnogo govori o vaspitanju dece, stručnim savetima i različitim metodama roditeljstva, često se zaboravlja na jednu duboku istinu koju Crkva vekovima čuva - da život deteta ne počinje njegovim rođenjem, već začećem.
Još dok je u majčinoj utrobi, dete prima prve utiske o svetu, oseća ljubav ili njen nedostatak, mir ili nemir, radost ili tugu.
Pravoslavno predanje oduvek je naglašavalo posebnu svetinju majčinstva. Majka nije samo ona koja nosi dete pod srcem, već prvi čovek sa kojim dete ostvaruje najdublju vezu. Njene misli, osećanja i način života ostavljaju trag na novom životu koji raste u njoj. Zato su Sveti oci često govorili da vaspitanje deteta počinje mnogo pre nego što ono izgovori prve reči ili napravi prve korake.
Period trudnoće nije samo telesna priprema za dolazak novog bića na svet. To je i vreme duhovnog sazrevanja roditelja. Majka koja se moli, koja nastoji da sačuva unutrašnji mir i da se približi Bogu, prenosi tu blagodat i na dete koje nosi. Isto tako, ljubav i pažnja oca imaju neprocenjiv značaj, jer stvaraju porodičnu atmosferu u kojoj novi život raste okružen sigurnošću i toplinom.
Zbog toga Crkva majčinstvo ne posmatra samo kao prirodnu dužnost, već kao veliki dar i blagoslov. Biti saradnik Božji u donošenju novog života na svet predstavlja jedno od najvećih dostojanstava koje je čoveku dato. Svaka majka koja sa verom i ljubavlju nosi svoje dete učestvuje u tajni stvaranja koju je Bog poverio ljudskom rodu.
O tome je govorio i starac Porfirije, jedan od najvoljenijih pravoslavnih duhovnika 20. veka, koji je ovo ostavio u amenet jednom ginekologu:
"Recite ženama da treba da shvate koliko ih je Bog udostojio da postanu majke. Od trenutka začeća fetusa nose drugi život u sebi. Neka razgovaraju sa bebom, maze je, maze je po stomaku. Dete sve to oseća na neki misteriozan način. Majke treba da se mole s ljubavlju za svoju decu. Dete, i rođeno i još u materici, oseća nedostatak majčinske ljubavi, majčinu nervozu, njen bes, mržnju i dobija povrede čije će posledice osećati tokom celog života.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća. Sve što sam upravo rekao trebalo bi da dobro pamte ne samo majke, već i budući očevi“.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Iako medicina nudi odgovore i pokušava da objasni uzroke ovog problema, pravoslavno učenje podseća da nastanak života ne može biti sveden isključivo na biološki proces.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Kumovanja je kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje, objasnio je sveštenik.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
