Shutterstock/G-Stock Studio, Maciej Wojtkowiak / Alamy / Profimedia
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Muškarac koji ne zna zbog čega treba da bude snažan lako postaje ili agresivan ili potpuno izgubljen. Upravo u toj pukotini između nametnute grubosti i nametnute slabosti nemački verski analitičar i istraživač Janis Paskvale Tortora vidi jednu od najvećih duhovnih kriza savremenog društva - krizu muškosti.
Slom koji počinje u porodici
Ovaj nemački verski analitičar, klasični filolog i istraživač religijske filozofije u poznoj antici, koji radi na Univerzitetu Eberhard Karl u Tibingenu, u svom novom radu pokušava da objasni zašto se savremeni muškarac sve češće nalazi između osećaja besmisla, emotivne dezorijentacije i gubitka identiteta. Njegov odgovor nije politički niti sociološki u užem smislu. Tortora smatra da je koren problema mnogo dublji - duhovan.
Prema njegovom tumačenju, današnja kultura sistematski potiskuje hrišćansko shvatanje muškosti. Uloga muškarca kao zaštitnika, nosioca odgovornosti i glave porodice sve češće se prikazuje kao nešto opasno ili „toksično“, dok se istovremeno brišu svi pozitivni uzori prema kojima bi mladi muškarci mogli da oblikuju svoj život.
Tortora upozorava da takvo stanje ne vodi oslobađanju muškarca, već njegovom unutrašnjem slabljenju. Savremeni muškarac, piše on, više se ne uči samosavladavanju, odricanju i disciplini radi viših ciljeva - porodice, zajednice ili Boga. Umesto toga, društvo ga podstiče da stalno bude okrenut sebi, sopstvenim željama i trenutnim impulsima.
„Hrišćanska snaga nije samovolja niti samodovoljnost“, piše Tortora. „Ona se temelji u Bogu i, nošena ljubavlju, ne traži sopstvenu korist.“
Očevi i generacijski prekid
Posebno mesto u njegovom radu zauzima pitanje očinstva. Tortora smatra da današnja kriza muškosti nije prvenstveno politička ili ekonomska, već da je reč o krizi očeva i odsustvu istinskog očinskog autoriteta.
Muškarci koji nikada nisu imali primer odgovornog, prisutnog i duhovno stabilnog oca često ostaju bez unutrašnjeg oslonca. Zato se, prema njegovim rečima, problem prenosi iz generacije u generaciju, sve dublje razarajući porodicu i društvo.
uni-tuebingen.de
Verski analitičar i istraživač Janis Paskvale Tortora
Autor se pritom poziva i na biblijsku misao: „Očevi jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi“ (Jeremija 31,29), ukazujući da posledice duhovnih slabosti roditelja često snose deca.
Nestanak očinskih uzora, smatra Tortora, ostavlja posledice i na čitavo društvo. U tom kontekstu podseća na upozorenja iz Svetog pisma o društvu kojim upravljaju nezreli ljudi, vođeni strastima i hirovima, a ne mudrošću i odgovornošću.
Povratak veri i novi ideal muškosti
Jedan od najupečatljivijih delova njegovog rada odnosi se na sve vidljiviji povratak mladih muškaraca veri, posebno Pravoslavlju.
Tortora primećuje da mnogi mladi ljudi u asketskoj tradiciji Crkve vide ono što savremena kultura više ne nudi - disciplinu, smisao, odgovornost i jasnu predstavu o duhovnoj snazi. Pozivajući se na tekst BBC-ja, on navodi da pojedini mladi muškarci u pravoslavlju pronalaze gotovo „apsurdnu meru muškosti“.
Iza te formulacije, međutim, ne stoji glorifikacija agresivnosti ili dominacije, već potraga za muškarcem koji ume da vlada sobom. Tortora naglašava da je hrišćanska muškost neraskidivo povezana sa samokontrolom, služenjem drugima i sposobnošću za žrtvu.
U tom smislu, ideal muškarca nije osvajač koji nameće svoju volju, već čovek koji ume da nosi teret odgovornosti i da svoje strasti podredi ljubavi.
Za Tortoru, rešenje krize ne nalazi se u modernim programima samousavršavanja niti u popularnoj psihologiji. Isceljenje ranjene muškosti vidi u povratku Hristu.
On piše da je Hristos „obraz savršenog muškarca“, dok Bogorodica predstavlja punoću ženstvenosti. Zato čovek, prema njegovom tumačenju, tek kroz odnos sa Bogom može istinski da razume sebe.
Golubovy/Shutterstock
Otac i sin, ilustracija
Suočavanje sa porodičnim ranama često je bolno
Posebno naglašava važnost praštanja, naročito odnosa prema roditeljima i očevima. Suočavanje sa porodičnim ranama često je bolno, ali bez njega nema ni unutrašnjeg ozdravljenja.
„Jer ako ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš nebeski neće oprostiti vama sagrešenja vaša“ (Matej 6,15), podseća Tortora citirajući Jevanđelje.
U završnici rada dolazi do možda najvažnije misli: put muškarca ka sebi samom zapravo je put čoveka ka Bogu. Zato smatra da nijedno društveno ili političko rešenje neće moći trajno da izleči krizu muškosti ukoliko čovek izgubi vezu sa svojim duhovnim izvorom.
Svoj tekst zaključuje rečima apostola Pavla iz Poslanice Efescima:
„Zbog toga priklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista, od koga se imenuje svako očinstvo na nebesima i na zemlji, da vam po bogatstvu slave svoje dade silu da ojačate Duhom njegovim u unutrašnjem čoveku.“
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
