Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
Narodno iskustvo i crkveno predanje vekovima upozoravaju na snagu roditeljske reči.
U pravoslavnoj tradiciji roditelji se ne posmatraju samo kao oni koji deci daju život, već i kao prvi učitelji, zaštitnici i duhovni oslonac. Zato se veruje da njihove reči, bilo da su izgovorene u ljubavi ili u gnevu, ostavljaju dubok trag u srcu deteta.
Mnogi duhovnici naglašavali su da je roditeljska ljubav najveći dar koji dete može da primi, ali i da nepromišljene reči mogu naneti rane koje ostaju tokom čitavog života. U trenucima ljutnje, razočaranja ili nemoći, roditelji ponekad izgovore teške i grube reči, ne razmišljajući o njihovoj težini. Međutim, upravo tada je potrebno najviše uzdržanja, jer dete posebno pamti ono što dolazi od najbližih.
Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
Umesto osude i poniženja, naglasak se stavlja na podršku i ljubav, čak i kada dete greši. Svaka izgovorena reč može biti seme koje će doneti dobre ili loše plodove, pa zato hrišćanin treba da pazi na svoj jezik i da nikada ne dozvoli da gnev upravlja njegovim postupcima.
Istovremeno, Crkva podseća i decu na važnost poštovanja roditelja, jer je to jedna od osnovnih zapovesti.
Kada su odnosi u porodici narušeni, put ka miru vodi kroz pokajanje, oproštaj i iskrenu molitvu. Mnogi svetitelji su govorili da nema bezizlazne situacije za čoveka koji se obraća Bogu i traži pomirenje sa bližnjima.
O ovoj temi govorio je i starac Pajsije Svetogorac, upozoravajući na posledice koje mogu ostaviti teške roditeljske reči:
- I čak i ako roditelji nisu proklinjali svoju decu, već su se samo naljutili zbog njih, deca nemaju ni jedan svetao dan u svom životu: njihov život je jedno neprekidno mučenje. Kasnije takva deca veoma pate tokom celog zemaljskog života. Roditeljskoj kletvi pripadaju sve loše reči izgovorene tokom našeg života, tj. ne samo one koje glase: "Proklinjem te", već i takve kao: budalo, debilu, nedorazvijeni, nerazumni, nakazo, neznalico, videćeš na svojoj deci i sl.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
U pravoslavnom učenju porodica se smatra malom crkvom, mestom gde dete prvi put uči šta su ljubav, praštanje, vera i poverenje u Boga.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
Pojedini vernici poručuju da upravo čekanje predstavlja deo duhovnog podviga i iskušenja.
Patrijarh je vernicima preporučio i kratku molitvu Presvetoj Bogorodici koju mogu neprestano da ponavljaju u sebi dok čekaju u redu.
U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Knez Duklje bio je zarobljenik, suprug Samuilove kćeri i pravedan vladar koji je stradao zbog prevare, a njegovo ime i danas okuplja hiljade vernika pred moštima i svetinjama koje se vezuju za njegov život.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Dom nije samo prostor u kojem se živi, već duhovna radionica u kojoj se oblikuju misli, reči i dela, a roditelji su prvi i najvažniji učitelji vere.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pojedini vernici poručuju da upravo čekanje predstavlja deo duhovnog podviga i iskušenja.
Patrijarh je vernicima preporučio i kratku molitvu Presvetoj Bogorodici koju mogu neprestano da ponavljaju u sebi dok čekaju u redu.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog, i Svetog mučenika Vasiliska po starom i Svetog Mitrofana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetkovinu Presvetog Tela i Krvi Hristove, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
