Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Nepravda posebno boli kada znamo da nismo krivi. Tada se u čoveku lako probudi potreba da se opravda, odgovori i pokaže drugoj strani koliko je pogrešila. Ipak, upravo u tom trenutku jedan odgovor može da promeni ceo tok događaja. Blaženopočivši patrijarh Pavle ostavio je jednostavnu pouku o tome kako sačuvati mir kada nas neko nepravedno uvredi.
U knjizi dr Jovana Janjića zapisano je kako je nekim poslom došao beogradski sveštenik Dragan Terzić patrijarhu Pavlu i tom prilikom ga upitao:
- Vaša Svetosti, kako čovek da reaguje kad ga neko uvredi, a zna da nije kriv i da ne zaslužuje takvu uvredu?
Patrijarh Pavle, bez razmišljanja, kao da je odgovor odavno spreman, sa blagim izrazom lica kroz koji se pokazivala snaga njegove čvrste vere, rekao je:
- Ako te neko uvredi, a ti ćipniš (poskočiš) do plafona, daćeš do znanja da je on u svojoj nameri uspeo; postigao je ono što je hteo. Ukoliko, pak, ostaneš smiren, daćeš do znanja da on u svojoj nameri nije uspeo; on će biti poražen pred takvom svojom namerom. I još nešto: imaj u vidu da je smirenje temelj svih vrlina, samo ako si smiren, moći ćeš da napreduješ u drugim vrlinama.
Patrijarh Pavle je savetovao da pred pred uvredom treba pokazati snagu koja ne dozvoljava da tuđa reč upravlja našim postupcima. U tome je i težina ove pouke: ne možemo uvek sprečiti da nas neko povredi, ali možemo odlučiti šta ćemo učiniti sa onim što smo čuli. Ponekad je najjači odgovor upravo onaj koji ne dolazi iz besa.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 198 (1,1-10; 20-24; 2,1-5)
1. Pavle, apostol ne od ljudi ni preko čoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca koji ga vaskrse iz mrtvih, 2. i sva braća koja su sa mnom. Crkvama Galatije:3. Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našega Isusa Hrista. 4. Koji dade sebe za grehe naše da izbavi nas od sadašnjega veka zloga, po volji Boga i Oca našega, 5. kome slava u vekove vekova. Amin. 6. Čudim se da se od Onoga koji vas pozva blagodaću Hristovom, tako brzo odvraćate na drugo jevanđelje,
7. koje nije drugo, samo što vas neki zbunjuju i hoće da izvrću jevanđelje Hristovo. 8. Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, anatema da bude! 9. Kao što smo već rekli, i sada opet velim: ako vam neko propoveda jevanđelje drukčije nego što primiste, anatema da bude! 10. Zar ja sad nastojim da ljude pridobijem ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih još ljudima ugađao, ne bih bio sluga Hristov.
Nije nađeno poglavlje (p1): 48, 1,1-10; 20-24; 2,1-5
Jevanđelje po Marku, začalo 19. (5,1-20)
1. I dođoše preko mora u zemlju Gadarinsku. 2. I kad izađe iz lađe, odmah ga srete iz grobova čovek s duhom nečistim, 3. koji boravljaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama; 4. jer je mnogo puta bio svezivan u okove i verige, pa je iskidao verige i okove izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti. 5. I stalno noć i dan on beše u grobovima i po gorama, vičući i bijući sebe kamenjem. 6. A kad vide Isusa izdaleka, potrča i pokloni mu se.
7. I povikavši iz sveg glasa reče: „Šta hoćeš od mene, Isuse Sine Boga Višnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!” 8. Jer mu govoraše: „Iziđi, duše nečisti, iz čoveka!” 9. I pitaše ga: „Kako ti je ime?” I odgovori mu i reče: „Legion mi je ime: jer nas je mnogo.” 10. I moliše ga mnogo da ih ne šalje iz onog kraja. 11. A onde po bregu pasijaše veliko krdo svinja. 12. I moliše ga svi demoni govoreći: „Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.” 13. I dopusti im Isus odmah. I izišavši duhovi nečisti uđoše u svinje: i navali krdo s brega u more; a bijaše ih oko dve hiljade: i utopiše se u moru.
14. A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta se dogodilo. 15. I dođoše Isusu, i videše besomučnoga u kome je bio legion gde sedi, obučen i priseban; i uplašiše se. 16. I ispričaše im oni što su videli šta se dogodilo besomučnome, i o svinjama. 17. I počeše ga moliti da ide iz njihovih krajeva. 18. I kad uđe u lađu, moljaše ga onaj što je bio besomučan da bude s njim. 19. A Isus mu ne dade, već mu reče: „Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti je Gospod učinio, i kako te pomilovao.” 20. I on otide i poče propovedati u Dekapolju šta mu učini Isus; i svi se divljahu.
BONUS VIDEO
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
U besedi za petak 21. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, kroz muke cara Davida i Hristovo stradanje, govori o borbi sa zlom i otkriva zbog čega ono što izgleda kao poraz može postati put ka pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News