Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
U narodu se sve češće postavlja pitanje šta učiniti u situaciji kada čovek posumnja da je na njega ili njegovu porodicu bačeno prokletstvo, bilo od strane bližnjih pre rođenja ili tokom života, kao i kako se može pomoći i onima koji su kletvu izgovorili i onima na koje je ona, kako se veruje, pala.
Jedan vernik je upravo to pitanje postavio na stranici manastira Lepavina, a odgovor je dao jeromonah Serafim iz Rusije, koji je u svom tumačenju ukazao na duhovno shvatanje prokletstva u hrišćanskoj tradiciji i posledice koje se, prema predanju, vezuju za ovakve reči.
- Prokletstvo je Božija kazna, osuda za posebno teške grehe. Prorok Jeremija kaže: "Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje". Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti. Ovde se mogu napomenuti reči Apostola Pavla: "Tako koji jede ovaj hljeb ili pije Čašu Gospodnju nedostojno, biće kriv telu i krvi Gospodnjoj. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tijela Gospodnjega. Zato su među vama mnogo slabi i bolesni, i dosta ih umire” - počinje otac Serafim i objašnjava:
Shutterstock
Delovanje prokletstva je strašno
- Tako je strašno delovanje prokletstva. Poznati su slučajevi kada su sveti Božiji ljudi, pravednici prizivajući sud Božiji na nekoga, proklinjali ga. Tako je pravedni Noj prokleo Hama za nečasno ismejavanje oca. Prorok Jelisej je prokleo decu koja su ponižavala Božijeg čoveka. Nije teško primetiti da su u ovim slučajevima proklinjali pravedni ljudi, nosioci i čuvari Božije pravde. Kletva koju su izgovarali ne samo da im se nije upisivala u greh, već se i potvrđivala Božanskim sudom.
Mi naravno, objašnjava, nemamo takvih orijentira kao što su imali biblijski patrijarsi i proroci, i zato ljudi često proklinju u nemoćnoj zlobi, što je potpuno nerazumno, tokom običnog praznoslovlja, a često i u pijanom stanju.
- Takvo prokletstvo je težak greh. Blagodatni starac Pajsije Svetogorski je objašnjavajuči onima koji su ga pitali o dejstvu prokletstva govorio: "…ako ja nekome činim zlo, i on me proklinje, onda njegovo prokletstvo ima snagu. Bog dopušta da prokletstva imaju snagu, slično tome kao što dopušta naprimer jednom čoveku da ubije drugoga. Međutim ukoliko nije bilo nepravde, onda se prokletstvo vraća nazad onome od koga je poteklo".
Shutterstock
Ako je neko neosnovano prokleo, kletva će se njemu vratiti
Na taj način vidimo, ističe otac Serafim, da je prokletstvo zlo, koje se pokreće našim rečima u svakom slučaju, nezavisno od toga ko je u pravu - onaj koji proklinje ili onaj koji se proklinje.
- Ali ako se tako nešto već desilo i kletva je izgovorena, onda se treba potruditi da se to ispravi iskrenim pokajanjem pred Bogom. Ukoliko su se roditelji setili da su kleli svoju decu, treba odmah da se za to pokaju, i da kažu svojoj deci da pred Bogom skidaju sa njih svoje prokletstvo. Ukoliko ste saznali da vas je neko nekada prokleo treba da se obavezno pomirite sa njim kako bi on skinuo svoje prokletstvo. Ako se desilo da je onaj koji je proklinjao ili koji je proklinjan umro, treba se pomiriti sa njim posredstvom crkvene molitve i pominjanjem upokojenog - objasnio je otac Serafim.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Taj neko ko se rodio sa porodičnim prokletstvom od pradede, čukundede, od njega se sklonio Bog. A kada se Bog skloni nastupa demonska sila koja tiraniše potomstvo, kaže otac Arsenije.
U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
