Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
U narodu se sve češće postavlja pitanje šta učiniti u situaciji kada čovek posumnja da je na njega ili njegovu porodicu bačeno prokletstvo, bilo od strane bližnjih pre rođenja ili tokom života, kao i kako se može pomoći i onima koji su kletvu izgovorili i onima na koje je ona, kako se veruje, pala.
Jedan vernik je upravo to pitanje postavio na stranici manastira Lepavina, a odgovor je dao jeromonah Serafim iz Rusije, koji je u svom tumačenju ukazao na duhovno shvatanje prokletstva u hrišćanskoj tradiciji i posledice koje se, prema predanju, vezuju za ovakve reči.
- Prokletstvo je Božija kazna, osuda za posebno teške grehe. Prorok Jeremija kaže: "Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje". Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti. Ovde se mogu napomenuti reči Apostola Pavla: "Tako koji jede ovaj hljeb ili pije Čašu Gospodnju nedostojno, biće kriv telu i krvi Gospodnjoj. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tijela Gospodnjega. Zato su među vama mnogo slabi i bolesni, i dosta ih umire” - počinje otac Serafim i objašnjava:
Shutterstock
Delovanje prokletstva je strašno
- Tako je strašno delovanje prokletstva. Poznati su slučajevi kada su sveti Božiji ljudi, pravednici prizivajući sud Božiji na nekoga, proklinjali ga. Tako je pravedni Noj prokleo Hama za nečasno ismejavanje oca. Prorok Jelisej je prokleo decu koja su ponižavala Božijeg čoveka. Nije teško primetiti da su u ovim slučajevima proklinjali pravedni ljudi, nosioci i čuvari Božije pravde. Kletva koju su izgovarali ne samo da im se nije upisivala u greh, već se i potvrđivala Božanskim sudom.
Mi naravno, objašnjava, nemamo takvih orijentira kao što su imali biblijski patrijarsi i proroci, i zato ljudi često proklinju u nemoćnoj zlobi, što je potpuno nerazumno, tokom običnog praznoslovlja, a često i u pijanom stanju.
- Takvo prokletstvo je težak greh. Blagodatni starac Pajsije Svetogorski je objašnjavajuči onima koji su ga pitali o dejstvu prokletstva govorio: "…ako ja nekome činim zlo, i on me proklinje, onda njegovo prokletstvo ima snagu. Bog dopušta da prokletstva imaju snagu, slično tome kao što dopušta naprimer jednom čoveku da ubije drugoga. Međutim ukoliko nije bilo nepravde, onda se prokletstvo vraća nazad onome od koga je poteklo".
Shutterstock
Ako je neko neosnovano prokleo, kletva će se njemu vratiti
Na taj način vidimo, ističe otac Serafim, da je prokletstvo zlo, koje se pokreće našim rečima u svakom slučaju, nezavisno od toga ko je u pravu - onaj koji proklinje ili onaj koji se proklinje.
- Ali ako se tako nešto već desilo i kletva je izgovorena, onda se treba potruditi da se to ispravi iskrenim pokajanjem pred Bogom. Ukoliko su se roditelji setili da su kleli svoju decu, treba odmah da se za to pokaju, i da kažu svojoj deci da pred Bogom skidaju sa njih svoje prokletstvo. Ukoliko ste saznali da vas je neko nekada prokleo treba da se obavezno pomirite sa njim kako bi on skinuo svoje prokletstvo. Ako se desilo da je onaj koji je proklinjao ili koji je proklinjan umro, treba se pomiriti sa njim posredstvom crkvene molitve i pominjanjem upokojenog - objasnio je otac Serafim.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Taj neko ko se rodio sa porodičnim prokletstvom od pradede, čukundede, od njega se sklonio Bog. A kada se Bog skloni nastupa demonska sila koja tiraniše potomstvo, kaže otac Arsenije.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
