Jedno su prokletstva svetih ljudi, a nešto sasvim drugo kad ih baca čovek i sam nesavršen i nedostojan samog Boga.
Prokletstvo se tretira kao Božija kazna, osuda za posebno teške grehe. Prorok Jeremija kaže: “Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje”. Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti.
Ovde se mogu napomenuti reči Apostola Pavla: “Tako koji jede ovaj hljeb ili pije Čašu Gospodnju nedostojno, biće kriv Telu i Krvi Gospodnjoj. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tela Gospodnjega. Zato su medju vama mnogo slabi i bolesni, i dosta ih umire” (1 Kor. 11, 27, 29-30). Tako je strašno delovanje prokletstva.
Poznati su slučajevi kada su sveti Božiji ljudi, pravednici prizivajući sud Božiji na nekoga, proklinjali ga. Tako je pravedni Noj prokleo Hama za nečasno ismejavanje oca. Prorok Jelisej je prokleo decu koja su ponižavala Božijeg čoveka. Nije teško primetiti da su u ovim slučajevima proklinjali pravedni ljudi, nosioci i čuvari Božije pravde. Kletva koju su izgovarali ne samo da im se nije upisivala u greh, već se i potvrđivala Božanskim sudom.
Shutterstock
Prokletstvo, Ilustracija
Međutim, šta se dešava u svakodnevnom životu kada se čovek, i sam nesavršen i nedostojan samog Boga, usudi da na nekoga baci prokletstvo?
Na to pitanje svojevremeno je jednog vernici odgovorio sada upokojeni jeromonah Ruske pravoslavne crkve Serafim Kalugin, koja ga je pitala kako neutralizovati dejstvo prokletstva i kako se može pomoći onima koji su proklinjali i onima koje su kleli?
- Mi naravno, kad je prokletstvo u pitanju, nemamo takvih orijentira kao što su imali biblijski patrijarsi i proroci, i zato ljudi često proklinju u nemoćnoj zlobi, što je potpuno nerazumno, tokom običnog praznoslovlja. Takvo prokletstvo je težak greh - rekao je on i nastavio:
- Blagodatni starac Pajsije Svetogorski je objašnjavajuči onima koji su ga pitali o dejstvu prokletstva govorio: “…ako ja nekome činim zlo, i on me proklinje, onda njegovo prokletstvo ima snagu. Bog dopušta da prokletstva imaju snagu u slučaju nepravde. Međutim, ukoliko nije bilo nepravde, onda se prokletstvo vraća nazad – onome od koga je poteklo.
Na taj način, govorio je otac Serafim, vidimo da je prokletstvo zlo, koje se pokreće našim rečima u svakom slučaju, nezavisno od toga ko je u pravu – onaj koji proklinje ili onaj koji se proklinje.
Shutterstock
Prokletstvo, Ilustracija
- Božija zapovest kaže: “Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijedjaju i gone” (Mt. 5, 44). “Blagosiljajte, a ne proklinjite” (Rim. 12, 14), - poučava nas Apostol Pavle. Ali ako se tako nešto već desilo i kletva je izgovorena, onda se treba potruditi da se to ispravi iskrenim pokajanjem pred Bogom - kaže on i dalje objašnjava.
- Ukoliko su se roditelji setili da su kleli svoju decu, treba odmah da se za to pokaju, i da kažu svojoj deci da pred Bogom skidaju sa njih svoje prokletstvo. Ukoliko ste saznali da vas je neko nekada prokleo treba da se obavezno pomirite sa njim kako bi on skinuo svoje prokletstvo. Ako se desilo da je onaj koji je proklinjao ili koji je proklinjan umro, treba se pomiriti sa njim posredstvom crkvene molitve i pominjanjem upokojenog.
Petar Prvi Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja kotorskog biskupa koji je bio rodom iz Kotora. Godine 1803. poklonio ju je jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.
Radostan starac uze Hrista na ruke svoje i zamoli Boga: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje spasenje Tvoje“.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
