Oproštaj nije slabost, već podvig i najviši izraz duhovne snage.
U pravoslavnom učenju, oproštaj zauzima jedno od najuzvišenijih mesta u duhovnom životu. On nije samo moralni čin, već duboko duhovna borba i svedočanstvo ljubavi prema Bogu i bližnjem.
Oproštaj znači prevazilaženje gordosti, poništavanje osvetoljubivosti i otvaranje srca za blagodat Božiju. Čovek koji prašta oslobađa se teškog bremena mržnje i bola, otvarajući u sebi prostor za mir, radost i smirenje.
U osnovi hrišćanskog života stoji zapovest Hristova: "Ako ne oprostite ljudima greške njihove, ni Otac vaš nebeski neće oprostiti vama greške vaše". Ove reči nisu samo opomena, već i putokaz. Bog nas poziva da praštamo ne zato što time opravdavamo nepravdu, već zato što time oslobađamo i sebe i druge iz zatvora greha. Oproštaj je čin slobode – slobode od zla koje nas drži zarobljenima kroz ogorčenje i osvetu.
U pravoslavnom shvatanju, oproštaj nije trenutni čin koji se može iznuditi ili izgovoriti samo rečima. On je proces, plod molitve, smirenja i samopregora. Hrišćanin se uči da oprosti i onome koji se nije pokajao, jer u tome leži svedočanstvo istinske ljubavi. Praštanjem, čovek ne menja prošlost, ali menja svoje srce – a time menja i svoj odnos prema svetu. U tom duhovnom činu ogleda se i sama suština evanđelske poruke: ljubav jača od bola, milost snažnija od suda.
Oproštaj, dakle, nije slabost, već podvig i najviši izraz duhovne snage. On je most između čoveka i Boga, vrata kroz koja duša ulazi u carstvo nebesko. Bez oproštaja, sva molitva, post i dela milosrđa gube svoj puni smisao, a na to je ukazivao i starac Jefrem Filotejski:
"Jednu stvar uvek imaj na umu, čedo moje. Ako ne oprostiš, zaboravi na raj".
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Sveta tajna ispovesti nije kazna, već dar- prilika za novi početak i mir sa Bogom.
Zlopamtljivost i zloba se u hrišćanskoj tradiciji prepoznaje kao ozbiljan greh koji razara i pojedinca i zajednicu.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Kolač od oraha, kakaoa i domaćeg pekmeza nekada je bio omiljena poslastica u danima posta na vodi.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tarasija po starom i Svetog Kodrata Korintskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Mariju Evgeniju de Žezus, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Crkva uči da čovek ne može istinski živeti u zajednici sa Bogom ako u srcu nosi zlopamćenje.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Otac Pjer al-Rai iz južnog Libana nastradao je dok je ostao sa svojim vernicima, odbijajući evakuaciju i pokazujući koliko su lokalne hrišćanske zajednice ranjive u sukobima između Izraela i Irana.
Dok se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država opasno zaoštrava, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava upozoravaju na katastrofalne posledice i pozivaju da se zaustavi nasilje.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Crkva podstiče roditelje da krštenje obave što ranije, bez čekanja posebnih životnih ili materijalnih uslova.
Dok se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država opasno zaoštrava, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava upozoravaju na katastrofalne posledice i pozivaju da se zaustavi nasilje.
Ova istina nije samo teološki izraz, već temelj vere, jer objašnjava na koji način je Bog stupio u istoriju i spasao čoveka.
