Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Postoje mesta na koja ljudi ne dolaze slučajno, ili iz radoznalosti, već iz potrebe da se susretnu sa nečim što prevazilazi svakodnevicu i ostavlja trag u njihovom unutrašnjem životu. Jedno od takvih mesta je crkva u Bariju, u kojoj počivaju mošti Svetog Nikole, svetitelja koji u pravoslavnoj tradiciji ima gotovo porodično mesto, naročito među Srbima, kod kojih je najrasprostranjenija krsna slava.
U tom prostoru, koji već vekovima okuplja poklonike, 23. aprila svetu liturgiju služio je mitropolit Joanikije. Bogosluženje nije bilo izdvojeni događaj, već deo živog kontinuiteta u kojem se vera ne prenosi samo kroz reči, nego kroz zajedničko sabranje oko svetinje koja nadilazi vreme i granice.
Mitropolitu su sasluživali arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, protojereji-stavrofori Dalibor Milaković i Nemanja Krivokapić, protojereji Mirčeta Šljivančanin, Ostoja Knežević i Špiro Živković, jeromonah Joanikije iz bratstva manastira Crna Reka, kao i jerođakon Teofan Muhadinović iz Cetinjski manastira. Sastav sveštenstva ukazivao je na sabornost, jedno od ključnih obeležja pravoslavnog bogosluženja, u kojem različiti glasovi čine jedinstvenu liturgijsku celinu.
Među prisutnima bila je i grupa poklonika organizovana preko Mitropolije crnogorsko-primorske i njene pokloničke agencije „Odigitrija“. Njihovo prisustvo svedoči da pokloništvo i dalje ima važno mesto u duhovnom životu vernika, ne kao puko putovanje, već kao pokušaj da se lično dotakne predanje koje Crkva čuva.
U svojoj besedi nakon liturgije, mitropolit Joanikije podsetio je na ključne trenutke iz žitija Svetog Nikole, naglašavajući razloge zbog kojih ovaj svetitelj ostaje trajno prisutan u životu hrišćana. Njegova dela milosrđa, briga za ugrožene i spremnost da zaštiti istinu vere izdvojeni su kao primeri koji ne gube značaj kroz vreme.
Poseban ton imala je i zahvalnost upućena domaćinima, protojereju Vjačeslavu Bačinu, nastojatelju Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve u Bariju, i prioru Đovaniju Distantu, starešini bazilike posvećene Svetom Nikoli. Ta zahvalnost nije bila formalnost, već potvrda da se poštovanje prema svetitelju prepoznaje i deli i izvan sopstvene crkvene sredine.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o njegovoj veri, poslednjim godinama života i teškom vremenu koje je obeležilo njegovu istorijsku ulogu, uz poruku o pokajanju, miru i međusobnom razumevanju.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Svetogorski starac je upozoravao na osobinu koja se često previđa, a koja može ozbiljno da ugrozi zajednički život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
