Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Postoje mesta na koja ljudi ne dolaze slučajno, ili iz radoznalosti, već iz potrebe da se susretnu sa nečim što prevazilazi svakodnevicu i ostavlja trag u njihovom unutrašnjem životu. Jedno od takvih mesta je crkva u Bariju, u kojoj počivaju mošti Svetog Nikole, svetitelja koji u pravoslavnoj tradiciji ima gotovo porodično mesto, naročito među Srbima, kod kojih je najrasprostranjenija krsna slava.
U tom prostoru, koji već vekovima okuplja poklonike, 23. aprila svetu liturgiju služio je mitropolit Joanikije. Bogosluženje nije bilo izdvojeni događaj, već deo živog kontinuiteta u kojem se vera ne prenosi samo kroz reči, nego kroz zajedničko sabranje oko svetinje koja nadilazi vreme i granice.
Mitropolitu su sasluživali arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, protojereji-stavrofori Dalibor Milaković i Nemanja Krivokapić, protojereji Mirčeta Šljivančanin, Ostoja Knežević i Špiro Živković, jeromonah Joanikije iz bratstva manastira Crna Reka, kao i jerođakon Teofan Muhadinović iz Cetinjski manastira. Sastav sveštenstva ukazivao je na sabornost, jedno od ključnih obeležja pravoslavnog bogosluženja, u kojem različiti glasovi čine jedinstvenu liturgijsku celinu.
Među prisutnima bila je i grupa poklonika organizovana preko Mitropolije crnogorsko-primorske i njene pokloničke agencije „Odigitrija“. Njihovo prisustvo svedoči da pokloništvo i dalje ima važno mesto u duhovnom životu vernika, ne kao puko putovanje, već kao pokušaj da se lično dotakne predanje koje Crkva čuva.
U svojoj besedi nakon liturgije, mitropolit Joanikije podsetio je na ključne trenutke iz žitija Svetog Nikole, naglašavajući razloge zbog kojih ovaj svetitelj ostaje trajno prisutan u životu hrišćana. Njegova dela milosrđa, briga za ugrožene i spremnost da zaštiti istinu vere izdvojeni su kao primeri koji ne gube značaj kroz vreme.
Poseban ton imala je i zahvalnost upućena domaćinima, protojereju Vjačeslavu Bačinu, nastojatelju Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve u Bariju, i prioru Đovaniju Distantu, starešini bazilike posvećene Svetom Nikoli. Ta zahvalnost nije bila formalnost, već potvrda da se poštovanje prema svetitelju prepoznaje i deli i izvan sopstvene crkvene sredine.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
