ŽITIJE SVETOG NIKOLE: Kako je skromni arhiepiskop iz Likije postao najvoljeniji čudotvorac pravoslavlja

Jedan od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavnoj tradiciji, Sveti Nikola, rođen je u Patari, u oblasti Likije, na obali Sredozemnog mora, u vreme vladavine rimskog cara Valerijana. Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su bogati i pobožni ljudi koji su, iako su mu pružili obilje materijalnih dobara, svog sina od najranijih dana pripremali za mnogo uzvišeniji poziv – službu Gospodu. Već u detinjstvu Nikola je pokazivao neobične duhovne darove, koji su kasnije postali temelj njegove svete misije.

Nakon što je završio školovanje i primio sveštenički čin, Nikola je od svog ujaka, arhiepiskopa Mirlikijskog, preuzeo odgovorne dužnosti u Miri. Služio je s iskrenom revnošću i potpunom predanošću. Njegova pobožnost nije se svodila samo na bogoslužbene obaveze; njegova duša neprestano je stajala pred Bogom, dok mu je ljubav prema bližnjem bila neprekidni putokaz u životu.

Milosrđe koje ne traži svedoke

Po smrti roditelja, Nikola je nasledio veliko imanje, ali je ubrzo doneo odluku da se tog bogatstva odrekne. Vođen dubokim osećajem saosećanja, razdelio je imanje siromašnima, hranio gladne i pomagao nevoljnima, naročito sirotim devojkama kojima je tajno obezbeđivao miraz. Sve je činio bez želje za pohvalom ili ljudskim priznanjem. Njegova vera nije ostajala na rečima – ona se potvrđivala delima.

Kao arhiepiskop, Sveti Nikola se nije ograničavao samo na materijalnu pomoć. Njegova briga obuhvatala je duhovno obnavljanje naroda: poučavao je verne, posećivao bolesne, oslobađao nepravedno zatočene i trudio se da pomiri zavađene. Ljubav koju je pokazivao prema svakom čoveku, bez obzira na poreklo ili društveni položaj, učinila ga je istinskim pastirom, u kome je narod prepoznavao uzor pobožnosti i požrtvovanosti.

SPC

 

Tamnica i ispit vere

Ni Sveti Nikola nije bio pošteđen stradanja. Tokom velikog gonjenja hrišćana za vreme cara Dioklecijana, bio je uhapšen i više godina proveo u tamnici. Ti dani nisu slomili njegovu veru – naprotiv, ona je u patnji postajala još snažnija.

Po prestanku progona, nakon što je car Konstantin Veliki hrišćanima darovao slobodu, Nikola se vratio arhiepiskopskoj službi. Učestvovao je i na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, gde je sa ostalim svetim ocima branio pravoslavno učenje i osudio Arijevu jeresi. Predanje svedoči da je, iz ревnosti za istinu vere, udario Arija po obrazu, zbog čega je nakratko bio lišen arhijerejskog čina, ali mu je on ubrzo vraćen Božjom voljom.

Čuda na moru i kopnu

Život Svetog Nikole bio je praćen brojnim čudima. Jedno od najpoznatijih dogodilo se na moru, kada su ga mornari ismevali zbog upozorenja na nadolazeću oluju. Nedugo zatim podigla se silna bura, koju je svetitelj umirio molitvom. Od tog trenutka Nikola je ostao zapamćen kao zaštitnik svih koji plove morem.

Na povratku iz Palestine, gde je pohodio sveta mesta, ukrcao se na lađu čiji su lađari obećali da će ga prevesti u Likiju. No, vođeni pohlepom, promenili su pravac plovidbe. Kada ih je svetitelj opomenuo, zapretili su mu ćutanjem. Tada se podigao snažan vetar, koji je lađu, kao Božjim promislom, usmerio pravo ka likijskoj obali, gde se Sveti Nikola iskrcao.

Wikipedia

 

 Pravda jača od sile

Tokom velike gladi u Likiji, italijanski trgovac poslao je brod pun žita nakon sna u kojem mu se Sveti Nikola javio. Trgovac je kasnije svedočio da je u svom skladištu pronašao tri zlatnika koje mu je svetitelj u snu obećao. Grad Mira i njegovi stanovnici tako su bili spaseni od sigurne propasti.

Sveti Nikola bio je i mirotvorac. Kada su vojnici cara Konstantina, poslati da uguše pobunu u Frigiji, počeli da čine nasilje nad stanovništvom Likije, svetitelj ih je pozvao na odgovornost. Svojom mudrošću i autoritetom obuzdao je njihovu samovolju, a nepravedno osuđenog čoveka izbavio od sigurne smrti.

Posebno je poznat događaj sa trojicom vojvoda, nepravedno optuženih za izdaju. Njihove molitve bile su uslišene zahvaljujući zauzimanju Svetog Nikole pred carem Konstantinom, koji je, upoznavši istinu, naredio njihovo oslobađanje.

Mošti, praznici i narodna pobožnost

Najpotresnija priča o njegovom milosrđu jeste ona o siromašnom ocu i njegovim trima ćerkama. Da bi ih spasao sramote i bede, Sveti Nikola je noću, krišom, ostavljao zlatnike u njihovoj kući, omogućivši devojkama da se udaju. Iz ove priče kasnije je izrasla tradicija tajnog darivanja, koja je kroz vekove prerasla i u legendu o Svetom Klausu.

Sveti Nikola se upokojio 19. decembra 345. godine. Njegovo telo sahranjeno je u sabornoj crkvi u Miri, gde su se vekovima slivali vernici iz raznih krajeva, tražeći isceljenje i utehu. U jedanaestom veku, po predanju, svetitelj se javio svešteniku iz Barija, izrazivši želju da mu se mošti prenesu. Tako su njegove svete mošti prenete u Bari, koji je i danas jedno od najvećih hrišćanskih svetilišta posvećenih Svetom Nikoli.

Pravoslavni vernici Svetog Nikolu proslavljaju 19. decembra, kao i 22. maja, na dan prenosa njegovih moštiju. Među Srbima, on je posebno poštovan kao zaštitnik pomoraca i putnika.

Sveti Nikola ostaje svetitelj koji neprestano spaja veru i milosrđe, molitvu i delo, nebo i zemlju. Njegov život svedoči da istinska ljubav prema Bogu uvek nalazi put do čoveka, čak i onda kada se čini da su sve luke zatvorene.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara