SVETINJA KOJA ČUVA TAJNE NEMANJIĆA: Otac Nektarije otkriva neispričane priče iz Manastira Davidovica

Put koji se iz Brodareva odvaja prema brdima iznad Lima ne vodi ka turističkim mapama, već ka tišini u kojoj istorija govori šapatom. Tamo, sklonjena od radoznalih pogleda i brzih očiju s magistrale, stoji Davidovica - manastir koji ne traži pažnju, ali je zaslužuje više nego mnoge glasnije svetinje.

Manastir Davidovica podignut je u 13. veku na temeljima vizantijske bazilike. Njegovi kameni zidovi pamte vreme kada se srpska država tek oblikovala, a vera bila temelj na kojem se gradilo i carstvo i lična sudbina. Danas ovaj hram čuva posmrtne ostatke tri potomka loze Nemanjića, čiji su grobovi, uprkos svetosti mesta, kroz vekove više puta bili pljačkani.

RINA

 

Grobovi i heroji loze Nemanjića

- U hramu su sahranjena tri potomka loze Nemanjića. Župan Dimitrije, ktitor manastira, koji je kasnije u monaškom životu dobio ime David, počiva unutar hrama. Njegov sin Vratislav sahranjen je s kostima sokola ispod desne nadlaktice, što jasno govori da je bio vitez. Posebno mesto u utemeljenju Davidovice ima Dimitrijev unuk Vratko, u narodu poznat kao Stari Jug Bogdan, veliki zapovednik na dvoru cara Dušana Silnog, s kojim je učestvovao u velikim osvajanjima - kaže za Rinu otac Nektarije, čuvar hrama kod Brodareva.

Davidovica je jedna od retkih srpskih svetinja koja ne počiva samo na predanju već i na pisanoj istini. Sačuvan ugovor o njenoj gradnji daje joj posebnu težinu među manastirima srednjeg veka. Uz Mileševu i Pribojsku banju, bila je stub razvoja Srpske crkve i države.

RINA

 

Istorija kroz pisani ugovor i obnovu

- Zahvaljujući ugovoru koji se čuva u istorijsko-dubrovačkom arhivu, imamo tačne podatke o gradnji, što drugi manastiri nemaju. Davidovica je utemeljena 30. avgusta 1281. U ugovoru stoji da je manastir ozidan za 150 solida u zlatu, što je tada vredelo 15 dobrih konja. Vezanost za dinastiju Nemanjića daje mu ogromnu istorijsku vrednost, ali je, nažalost, delio sudbinu mnogih - bio je porušen i u ruševinama sve do 1998, kada ga je obnovio i osveštao patrijarh Pavle - podseća otac Nektarije.

Više od tri i po veka Davidovica je bila bez kupola. Bez zaštite krova i svodova, freske nisu imale šansu da prežive u punom sjaju. Ipak, deo živopisa je opstao - oko pet kvadratnih metara boje i linije koje svedoče o nekadašnjoj lepoti. U hramu su vidljivi i tragovi rimskog perioda, kao i kamena trpeza iz tog vremena, što dodatno potvrđuje slojevitost mesta na kojem se manastir nalazi.

RINA

 

Svetinja Bogojavljenja i izazovi savremenog sveta

Davidovica je posvećena Bogojavljenju Gospodnjem i, kao takva, jedinstvena je u Srbiji. Taj podatak ne ističe se glasno, ali u crkvenom kalendaru ima posebnu težinu. Praznik koji govori o javljanju Boga ljudima ovde dobija tihu, ali snažnu potvrdu.

Danas, međutim, put do manastira nije samo duhovno već i logističko iskušenje. Blizina dva velika hrama i graničnog prelaza Gostun čini da mnogi vernici i turisti odustanu od dolaska, naročito kada se na granici čeka satima.

- Malo se ljudi odlučuje da svrati, osim putnika namernika, koji su već u prolazu. Sve to utiče da Davidovica ostane po strani, iako to mesto zaslužuje pažnju - zaključuje otac Nektarije.

RINA

 

Obnova hrama trajala je oko dve godine, ali posao još nije završen. Priprata iz 16. veka i dalje čuva nadgrobne ploče starije od Nemanjića, nemi svedok vremena koje se ne može obnoviti, ali može sačuvati od zaborava.

Davidovica danas stoji kao manastir koji ne nudi spektakl, već susret - s istorijom, verom i tišinom koja ne traži objašnjenja. Ko do nje stigne, shvatiće da neke svetinje ne treba tražiti daleko; one se same otkriju onima koji su spremni da zastanu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara