Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Pod kupolom zajedničkog sećanja, u tišini koja prethodi pesmi i reči, Prijepolje je 29. novembra 2025. godine još jednom pokazalo da jubileji nisu tek uspomena, već živi razgovor sa precima i zalog za potomke. U Velikoj sali Doma kulture, sa blagoslovom mitropolita mileševskog Atanasija, održana je svečana akademija povodom 850 godina od rođenja Svetog Save - ličnosti koja i posle osam i po vekova ostaje temeljna tačka duhovnog i identitetskog sabiranja srpskog naroda.
Organizatori svečanosti, Savez Srba iz Crne Gore u Beogradu i Društvo guslara „Radiša Tomašević“ iz Prijepolja, okupili su brojne poštovaoce Savinog dela - ljude različitih generacija, spojene istim osećajem pripadnosti i poštovanja prema onome što Sveti Sava znači za pravoslavni narod.
Svečanost je otvorio mitropolit mileševski Atanasije, koji je učesnike i prisutne pozdravio i blagoslovio rečima duboke teološke i istorijske sabranosti. Govoreći o značaju Savine pojave, istakao je da je put srpskog naroda jasno određen upravo pojavom te svete ličnosti „univerzalnih kvaliteta“.
- Sve što se najbolje pojavilo na našem prostoru – sve je u njemu“, naglasio je mitropolit Atanasije, podsećajući i na nedavne reči Njegove Svetosti patrijarha srpskog Porfirija iz Deževe, da je rođendan Svetog Save zapravo duhovni rođendan svih Srba. „Sveti Sava je rodio srpski narod u Hristu. Mi smo u Hristu rođeni i idemo tim jevanđeljskim putem“, rekao je mitropolit, dodajući da od Savinog vremena srpski narod ne ide stihijski i besciljno, već uređen „u jevanđeljskoj disciplini, u jevanđeljskom sadržaju i određenju - besedio je vladika Atanasije.
Istorija, kako je poručio, ima svoj jasan cilj - večni život i skladno postojanje čoveka i zajednice u vremenu koje im je darovano.
U ime organizatora, prisutnima se obratio predsednik Saveza Srba iz Crne Gore u Beogradu, g. Željko Čurović, naglašavajući da nas nacionalna odgovornost i pripadnost srpskom rodu obavezuju da čuvamo duhovne temelje koji su vekovima nošeni kroz jezik, pismo, veru, narodnu epiku, istoriju, tradiciju i kulturu.
„To su tekovine koje nismo nasledili samo kao dar, već i kao zavet“, poručio je Čurović, ukazujući na odgovornost sadašnjih generacija da sačuvaju ono što je kroz velika stradanja i lomove sačuvano za današnji dan.
Nakon beseda, svečanost je nastavljena prigodnim umetničkim programom koji je, u spoju reči, glasa i zvuka, dodatno osnažio duhovni ton večeri. Glumci Aleksandar Dunić i Marko Nedeljković svojim kazivanjem doneli su snažan emotivni pečat Savinom liku i delu. Vokalna grupa „Rasija“, u sastavu Nina Jovičić, Katarina Nestorović i Anđelija Pavlović, oplemenila je veče višeglasjem koje je prizvalo dah starine i molitvenog sabiranja.
Operska pevačica Milica Dosković unela je svečanu snagu klasičnog izraza, dok je guslar Milomir Trebješanin, uz zvuke gusala, podsetio na neraskidivu vezu Savinog zaveta i narodnog pamćenja.
Brojna publika je svaki nastup ispratila burnim aplauzima, prepoznajući u izvođenjima ne samo umetničku vrednost, već i iskreno svedočenje o trajnosti Savinog puta.
Obeležavanje 850 godina od rođenja Svetog Save u Prijepolju nije bilo puko prisećanje na daleku godinu i istorijsku ličnost. Bilo je to svedočanstvo da Savino delo i danas govori, okuplja i usmerava. U rečima mitropolita, u zvuku gusala, u glasovima pevača i u pažljivoj tišini slušalaca potvrdilo se ono što vekovi iznova pokazuju - da je zavet Svetog Save živ onoliko koliko ga ljudi svojim delima i sećanjem održavaju.
Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin. U jednoj od najznačajnijih srpskih svetinja svečano je proslavljena ktitorska i eparhijska slava posvećena Svetom kralju Vladislavu. Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša. Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje. U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom. Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu. Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik. Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Foto: Eparhija mileševska
Beseda mitropolita Atanasija: Istorija sa ciljem i večnim smislom
Foto: Eparhija mileševska
Zavet predaka kao obaveza potomaka
Pesma, reč i gusle u službi Savinog puta
Duhovna riznica
08:07 | 20.06.2025
NAJLEPŠA FRESKA SE NALAZI U SRBIJI: Prikazuje najveće čudo koje se desilo, a svi je pogrešno zovemo (FOTO)
Aktuelno iz SPC
23:32 | 07.10.2025
ŠESTORICA VLADIKA, DESETINE SVEŠTENIKA I HILJADE VERNIKA DANAS SE SLILO U MILEŠEVU: Veličanstveno sabranje uveličali i predstavnici države i vojske
Aktuelno iz SPC
09:23 | 16.10.2025
SVETINJA NA LIMU ZASIJALA U PUNOM SJAJU: Ktitorska slava u manastiru Davidovici okupila verni narod
Aktuelno iz SPC
17:29 | 25.10.2025
JUBILEJ KOJI JE DIGAO SRBIJU NA NOGE: Patrijarh Porfirije osveštao hram u Deževi, rodnom mestu Svetog Save (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
10:12
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Duhovna riznica
07:30
ZAŠTO NIŠTA VELIKO I DOBRO NE MOŽEMO UČINITI SAMI: Vladika Nikolaj o tajni istinske snage ljudskih dela
Praznici i sveci
07:00
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SLAVI ZIMSKI KRSTOVDAN: Evo kako se danas posti
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA NEDELJU 18. JANUAR
Duhovna riznica
00:01
AKO SE UHVATIMO ZA OVO, NEIZBEŽNO ĆEMO POBEDITI ĐAVOLA: Starac Jefrem Arizonski otkriva najsilniju zaštitu od zlih sila
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
U srdačnom susretu u Prijepolju, mitropolit mileševski pohvalio rad Kluba i značaj časopisa Savindan koji čuva svetosavske vrednosti za nove generacije.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
U njenom podnožju prepliću se duh prošlosti, svetost i prirodna bogatstva, čineći ovu lokaciju jedinstvenim mestom susreta vere, istorije i prirode.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
