Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Kada se približi kraj januara, pravoslavni vernici u srpskim zemljama ne dobijaju samo još jedan datum u crkvenom kalendaru, već povod da se saberu oko imena koje već osam i po vekova stoji kao orijentir. Takav je i veliki jubilej - 850 godina od rođenja Svetog Save - koji će krajem januara na Vračaru biti obeležen manifestacijom „Svetosavski dani“, u organizaciji Hrama Svetog Save u Beogradu. Reč je o pažljivo osmišljenoj duhovnoj i kulturnoj celini u kojoj se susreću molitva, znanje, umetnost i pamćenje.
Od 22. do 31. januara 2026. godine, prostor oko i u kripti najvećeg srpskog hrama postaće mesto susreta crkvenih velikodostojnika, teologa, naučnika, umetnika i vernog naroda. Jubilej Svetog Save, utemeljivača Srpske pravoslavne crkve i duhovnog oca srpskog naroda, biće obeležen ne samo svečano, već i sadržajno - onako kako i dolikuje ličnosti koja je znala da spoji molitvu i delo, tišinu manastira i odgovornost za narod.
Program počinje u četvrtak, 22. januara, u 13 časova, svečanom promocijom zbornika radova posvećenog 850-godišnjici Savinog rođenja. U kripti Hrama Svetog Save, u organizaciji Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, biće predstavljeni plodovi savremene teološke i naučne misli o ličnosti i delu prvog srpskog arhiepiskopa - kao svedočanstvo da se o Svetom Savi ne govori samo iz poštovanja, već i iz unutrašnje potrebe da se njegovo delo iznova razume.
U istom periodu, od 22. do 31. januara, u parohijskom domu Hrama Svetog Save biće otvorena izložba „Hram Svetog Save - od ideje do kupole“. Pred posetiocima će se, kroz dokumenta, nacrte i svedočanstva, otvarati duga i složena istorija gradnje hrama koji je danas prepoznatljiv znak Beograda, ali i simbol istrajnosti jednog naroda.
Obrazovni i duhovni deo programa nastavlja se u subotu, 24. januara, u 19 časova, predavanjem „Svetosavlje i škola“, koje će u kripti Hrama Svetog Save održati vladika Ilarion. Biće to prilika da se još jednom promisli o mestu Savinog nasleđa u vaspitanju i obrazovanju – ne kao muzejske vrednosti, već kao živog orijentira.
Već sutradan, u nedelju, 25. januara, u 19 časova, u kripti Hrama Svetog Save biće održana Svetosavska akademija, zamišljena kao spoj reči, muzike i sabranja, i kao centralni svečani događaj posvećen prazniku.
Molitveni vrhunac Svetosavskih dana počinje uoči samog praznika. U ponedeljak, 26. januara, u 17 časova, biće služeno praznično bdenije, dok će na dan Svetog Save, u utorak, 27. januara, u 9 časova, u Hramu Svetog Save biti služena arhijerejska sveta Liturgija. To je onaj trenutak kada sve izgovoreno i prikazano dobija svoj najdublji smisao - u zajedničkoj molitvi Crkve.
Program se potom nastavlja u četvrtak, 29. januara, u 19 časova, predavanjem „Sveti Sava - svepravoslavni svetionik“, koje će održati Nenad Gugl, ponovo u kripti Hrama Svetog Save. Biće to podsećanje da ličnost Svetog Save prevazilazi okvire nacionalne istorije i da pripada široj pravoslavnoj duhovnoj baštini.
Završnica manifestacije zakazana je za subotu, 31. januara 2026. godine, u 19 časova, kada će arhimandrit Rafailo (Boljević) održati predavanje „Svetosavlje - put duhovnog preporoda“. Kao simbolična tačka na desetodnevni program, ovo veče nosi i jasnu poruku: Svetosavlje nije uspomena, nego put.
„Svetosavski dani“ tako se pokazuju kao jedinstven duhovni, kulturni i obrazovni događaj, posvećen ličnosti i delu Svetog Save - ne samo da bi se jubilej obeležio, već da bi se iz njega nešto ponelo. Jer, posle osam i po vekova, Savino ime i dalje ne stoji samo u kalendaru, već pred svakim ko traži meru između vere, znanja i odgovornosti.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa. Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima. Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Wikimedia/P.Cikovac/Miskomi. Printscreen
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Aktuelno iz SPC
18:19 | 01.12.2025
JUBILEJ KOJI JE OKUPIO GRAD, VERU I PAMĆENJE: Polimlje pred zavetom Svetog Save
Aktuelno iz SPC
22:21 | 31.12.2025
"MOŽEMO DA BUDEMO IZNAD ISTOKA I ZAPADA": Patrijarh Porfirije o izazovima Srbije i Srba u 2026. godini
Crkve i manastiri
09:58 | 03.01.2026
SVETINJA KOJA JE OBLIKOVALA SRPSKU ISTORIJU: U ovoj crkvi su krštavani Nemanjići i donošene sudbinske odluke
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
U besedi za 32. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako pravi izbor između prolaznog i večnog određuje sudbinu duše.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
U dugačkom redu, strpljivo i sa molitvom na usnama, žitelji prestolnice, ali i bogoljubive duše iz svih srpskih krajeva.
Jedini sačuvani deo svetih moštiju prvog srpskog arhiepiskopa, netruležna ruka Svetog Save, ostaje u Hramu Svetog Save do 8. juna 2025.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
