Patrijarh srpski Porfirije uputio je danas svima želju da u svakom dobru i blagoslovu Božjem, u miru i ljubavi provedu predstojeću 2026. godinu.
Srpska pravoslavna crkva podseća da je protekla godina bila u znaku 850. godišnjice rođenja prosvetitelja srpskog Svetog Save i ističe da događaj iz njegovog života svima nama treba da bude primer i pouka.
Reč je o mirenju oko vlasti zavađene rođene braće nad moštima njihovog oca, Svetog Simeona Mirotočivog, 1207. godine u svetoj lavri Studenici.
- Ovog puta ćemo, ukazujući na presudan primer mirenja braće, nastojati da takođe kroz ličnost i delo Svetog Save osvetlimo jedno pitanje koje se ponovo nameće našem narodu, po svemu duhovnog karaktera, a odnosi se na naše kulturno, versko i civilizacijsko opredeljenje - istaknuto je u saopštenju.
Kako je navedeno, okolnosti koje dovode do povremenog nametanja ovog pitanja su nepromenjene od vremena Svetog Save do danas, a najviše su političkog, a tek posledično duhovnog karaktera.
- Naime, naša narodna kuća, poznato je, sagrađena je na sredini puta, i to ne bilo kakvog puta nego onog koji se zove Via Militaris (Vojni put) - istaknuto je u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da taj put spaja i razdvaja Istok i Zapad, tako da smo mi veoma često, hteli ne hteli, na samom poprištu sukoba Istoka i Zapada.
Srpska narodna osobina kroz vekove
- Da bismo opstali, Gospod je prvo Svetom Savi, a onda i mnogim Srbima kroz istoriju – rekao bih da je to postala naša narodna osobina – darovao da u sebi sjedinjujemo najbolje, ali ne samo najbolje, osobine čoveka Zapada i čoveka Istoka - naveo je patrijarh Porfirije.
Kako je istakao, sledeći Svetog Savu, Srbin zna šta su molitva i molitveno tihovanje, šta je pokajanje, šta je post i odricanje radi dobra bližnjeg, pa čak i radi dobra neprijatelja.
-Ali, kao i Sveti Sava, pravoslavni Srbin svih vekova zna da kao čovek Zapada bude efikasni delatnik, misionar i putnik, energičan organizator koji rešava probleme kako običnih ljudi tako i organizacija i velikih sistema - ukazao je patrijarh.
Istok i Zapad
Stoga je, kako je istakao, Sveti vladika Nikolaj govorio da možemo da budemo iznad Istoka i Zapada, razumevajući da pravoslavna vera sadrži odgovor na egzistencijalni bezizlaz.
-I danas nam se, opet i opet, kroz opredeljivanja koja se tiču rešavanja privrednih, ekonomskih i političkih pitanja, zapravo govori i postavlja dilema kom civilizacijskom krugu pripada srpski narod - istakao je patrijarh Porfirije.
Kako je rekao, kao da posle više od osam vekova ponovo treba da se opredeljujemo za neki novi, moderni identitet.
Iskustvo Svetog Save i iskušenja naroda
Znamo da su pred Svetim Savom, kao i pred nama danas, bili veliki izazovi i iskušenja.
- Ali, Sveti Sava se ipak, u času kada je pravoslavno carstvo koje nazivamo Vizantija bilo poraženo, a car i carigradski patrijarh izgnani u Malu Aziju, beskompromisno opredelio za Hristovu Pravoslavnu crkvu i kulturu i način života obeležen pravoslavnim hrišćanskim pečatom - naglasio je patrijarh.
Kako je rekao, mi, kao baštinici iskustva Savinog, iskustva svih svetih Nemanjića, ali i pokolenja koja nisu odstupila sa Savinog puta ni pod otomanskim ropstvom, ni pod iskušenjima potonjih vremena, znamo da nam nema druge nego Hristovim putem – putem koji u život vodi.
Moralna obnova i put Hrista
Srpskom narodu je, kao i svakom narodu, danas potrebna moralna obnova.
- Na jevanđeljskim načelima i živoj veri u Živog Boga, vekovima potvrđivanim od naših svetih predaka, počivala je, počiva i počivaće svaka zdrava ličnost i zajednica. Neka tako bude i u našem krstonosnom i svetosavskom rodu danas i u sve vekove - poručio je patrijarh Porfirije
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
