Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu održan je dvodnevni međunarodni naučni skup pod nazivom „Od Nikeje do danas (325–2025): Trajni značaj Prvog vaseljenskog sabora“, koji je svečano otvorio Patrijarh srpski Porfirije. Skup je okupio istaknute teologe, istoričare, filologe i predstavnike crkvenih i akademskih institucija, pružajući priliku za dublje sagledavanje značaja Nikejskog Sabora i njegovog uticaja na život Crkve kroz više od 1.700 godina.
Pre otvaranja naučnog dela, u fakultetskom paraklisu Svetog Jovana Bogoslova služena je sveta Liturgija, koju je načalstvovao Preosvećeni Episkop moravički Tihon, vikar Patrijarha, uz sasluženje Visokopreosvećenog Mitropolita debarsko-kičevskog Georgija.
Istovremeno, u holu fakulteta otvorena je izložba radova profesora i studenata Akademije za umetnosti i konzervaciju SPC pod nazivom „I videsmo slavu Njegovu“. Postavka je privukla veliki broj posetilaca, potvrđujući kako umetnost i duhovnost zajedno svedoče o večnim vrednostima Crkve.
Svečano otvaranje skupa održano je u prepunom amfiteatru, gde je Patrijarh Porfirije u svom pozdravnom govoru istakao dubok značaj jubileja:
„Svedočeći sabrani ovde, u ovom časnom učilištu božanske nauke, navršenje 1.700 godina od velikog crkveno-istorijskog događaja – Prvog Vaseljenskog Sabora u gradu Nikeji 325. godine – i danas svedočimo da je istinito trajno Božje obećanje Crkvi o svagda prisutnom Duhu koji je nadahnjuje, teši i vodi kroz istoriju spasenja, kroz sve Scile i Haribde provera ovoga veka.“
Patrijarh je podsetio da Nikejski sabor nosi trajno nasleđe:
- Danas se podsećamo nikejskih, sabornih svetootačkih zaloga, koji su povereni generacijama Crkve i kojima su zaduženi ‚rodovi rodova‘ kao neiscrpnom riznicom nepromenjivih večnih istina Otkrivenja o jednosuštnosti Logosa i Premudrosti Božje Ocu, večnom rađanju Boga istinitog od Boga istinitog i Njegovom ovaploćenju radi spasenja sveta.
Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, jerej prof. dr Srboljub Ubiparipović, uputio je reči dobrodošlice svim prisutnim arhijerejima, predstavnicima Rimokatoličke crkve, državnim institucijama, univerzitetskoj zajednici, studentima i gostima. On je naglasio da skup pruža mogućnost sagledavanja istorijskog konteksta Sabora, njegovih uzroka, tema i trajnih posledica, uz napomenu da nikejsko bogoslovsko i kanonsko nasleđe predstavlja temelj crkvenog života i danas.
- Filološke, istorijske i bogoslovske teme koje obrađujemo na ovom skupu pokazuju da nikejsko predanje nije samo istorijska činjenica, već aktivni život Crkve koji nas oblikuje i danas“, rekao je dekan, podsećajući i na bogoslužbene stihire sedme nedelje po Pashi, koje ističu Nikejske Oce kao one koji su „tajnu bogoslovlja jasno predali Crkvi.
Prvi dan konferencije organizovan je kroz tri tematske sesije. U prvom delu učesnici su se bavili hristologijom, trijadologijom i istorijskim izvorima: Mitropolit braničevski Ignjatije Midić govorio je o „Hrišćanskoj ontologiji sadržanoj u Simvolu vere“, dok je Mitropolit debarsko-kičevski Georgije istakao značaj dela Vita Constantini Jevsevija Kesarijskog za razumevanje Sabora.
Druga sesija posvetila se filološkim, antropološkim i etičkim pitanjima, uključujući slobodu, nužnost i brojčanu simboliku. Treća sesija bavila se biblijskim i egzegetskim temama, analizirajući recepciju Novog Zaveta i rane hrišćanske spisateljske tradicije u kontekstu antiarijanskih polemika.
Skup je okupio brojne visoke crkvene dostojanstvenike, među kojima su bili mitropoliti Joanikije, Teodosije, Fotije, Ignjatije, Pahomije, David, Arsenije i Ilarion, kao i episkopi Isihije, Tihon i Sava. Prisustvovali su i nadbiskup beogradski kardinal Ladislav Nemet, predstavnici ministarstava i Univerziteta u Beogradu, profesori i studenti.
Prvi dan skupa pokazao je dubinu i širinu istraživačkog rada posvećenog nikejskom nasleđu, a konferencija će biti nastavljena sutra kroz pet novih sesija, kojima će učesnici razmatrati bogoslovske, istorijske i kanonske aspekte Prvog vaseljenskog sabora.
Povodom godišnjice ustoličenja, patrijarh srpski uputio je tople reči i molitve za zdravlje, mudrost i dalji plodonosni rad jerusalimskog pastira.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Na mestu Hristovog Krštenja, na Međunarodnoj konferenciji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o ljubavi jačoj od mržnje, veri koja ne deli i miru koji ne nastaje dogovorima, već ličnim preobražajem čoveka.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U prisustvu patrijarha Porfirija, arhijereja i bogoslova, slava kapele Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu obeležena je uz dolazak čestice moštiju svetitelja, koji je bio i učitelj ovog svetog učilišta.
Na svetoj liturgiji na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na život po uzoru na svetitelje, ističući da je bogoslovlje više od nauke – to je poziv na duhovnu preobrazbu i savršenstvo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
