Duhovna praksa i te kako utiče na zdravlje.
Svakodnevna duhovna praksa kod vernika - od jutarnje i večernje molitve, preko odlaska na liturgiju, do ispovesti - može imati šire posledice ne samo na duhovno, već i na telesno zdravlje čoveka, tvrdi poznata doktorka Vera Šćepanović.
Kako ona ističe, ljudi koji su dosledni crkvenom životu, uključujući i one koji pevaju u crkvenim horovima ili su u svešteničkoj službi, razvijaju određenu unutrašnju disciplinu koja, prema njenim rečima, "namešta vagus", odnosno doprinosi regulaciji nervnog sistema koji je povezan sa stresom, imunitetom i opštim psihofizičkim stanjem.
- Oni ljudi kojima je to dato, koji idu u crkvu, koji imaju tu disciplinu da imaju jutranju i večernju molitvu, da idu na liturgiju, da se ispovedaju, oni time nameštaju svoj vagus. Oni koji pevaju u crkvenom horu i sveštenici sigurno imaju jači vagus i dobru biološku starost i dobar imunitet - navela je u jednom od svojih intervjua dr Šćepanović, uz napomenu da je svaki čovek jedinstven i da na zdravstveno stanje utiču i životne navike, kao i lične slabosti i poroci.
Nervus vagus (živac lutalac) je najduži i najsloženiji moždani živac. Kao glavni deo parasimpatičkog nervnog sistema, on povezuje mozak sa svim ključnim organima. Njegova osnovna uloga je kontrola nesvesnih funkcija poput otkucaja srca, disanja, varenja i oporavka tela od stresa.
Glavne funkcije
- Osovina mozak-creva: Služi kao dvosmerni komunikacioni put koji šalje signale između mozga i organa za varenje.
- Upravljanje stresom: Pokreće režim „odmori se i probavi“, smirujući telo nakon stresnih situacija.
- Rad srca i disanje: Usporava rad srca i kontroliše mišiće koji učestvuju u disanju i gutanju.
Simptomi oštećenja ili lošeg rada (tonusa)
Nizak tonus ovog živca može dovesti do različitih zdravstvenih problema:
- Problemi sa varenjem, nadutost i usporeno pražnjenje želuca
- Gastroezofagealni refluks (GERB)
- Ubrzan rad srca i visok krvni pritisak
- Hronične upale, anksioznost i loše raspoloženje
Kako stimulisati vagus?
Rad živca se može poboljšati jednostavnim vežbama koje aktiviraju parasimpatički sistem:
- Duboko disanje: Udisaji i izdisaji iz stomaka, gde je izdisaj duplo duži od udisaja.
- Izlaganje hladnoći: Umivanje lica hladnom vodom ili tuširanje hladnijom vodom.
- Pevanje, brujanje ili glasno smejanje: Ove radnje vibriraju glasne žice koje su direktno povezane sa vagusom.
- Masaža vrata: Nežna masaža karotidnog sinusa (uz konsultaciju sa fizioterapeutom).
Posebno se osvrće na ulogu molitve u fiziološkim procesima u organizmu, pozivajući se na istraživanja ruskog naučnika Mihaila Lazorova, koji je, prema njenim rečima, godinama analizirao krv ljudi različitih životnih i verskih praksi - vernika, laika, monaha i sveštenika.
Kako tvrdi, rezultati tih ispitivanja ukazivali su na promene u parametrima kapilarne krvi nakon molitve, pri čemu se posebno izdvaja efekat molitve "Oče naš".
- On je bio verski skeptik i 15 godina proučavao je krv ljudi koji se mole, laika, sveštenika, monaha, i dokazao da kod svih, i koji veruju i koji neveruju, nakon pročitanih molitvi, naročito posle pročitanog "Oče naš" dolazi do menjanja krvi na bolje. Svi parametri kapilarne krvi se poprave.
Prema tom tumačenju, nakon molitve dolazi do "poboljšanja krvne slike", a u organizmu se, kako se navodi, aktiviraju hormonski i biološki mehanizmi koji mogu doprineti opštem osećaju boljeg zdravlja i unutrašnje stabilnosti.
- Zato, kada čitamo ili saznamo da se neki čovek iscelio čudesno, on se iscelio zato što se molio. U njegovoj krvi su se lučili hormoni koji isceljuju - kaže ona.
Ipak, dr Šćepanović naglašava da se sve to ne može posmatrati odvojeno od lične vere čoveka.
- Naravno, za sve to je potrebna Božja pomoć, "po veri tvojoj nek ti bude". Onome ko se moli (za isceljenje p.a) ni ne vredi ta molitva, ako on u to ne veruje. To će imati efekta ukoliko postoji vera u to.
Istovremeno, ona upozorava da ljudi koji iz različitih razloga nemaju razvijenu duhovnu praksu ili su skeptični, mogu potražiti načine regulacije stresa i kroz druge aktivnosti - poput rada u bašti, hladnih tuševa ili fizičke aktivnosti, kao što je penjanje stepenicama.
Na taj način, kako zaključuje, i verujući i neverujući mogu pronaći metode koje doprinose smirenju organizma i boljem opštem stanju, bilo kroz molitvu, bilo kroz svakodnevne životne navike koje podstiču disciplinu i fizičku aktivnost.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti. Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom. Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist. Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa. Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru. Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu. Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe. Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe. Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Privatna arhiva
Shutterstock/ANNA GRANT
Duhovna riznica
14:00 | 20.05.2026
OVO JE JEDNO OD NAJVEĆIH DELA PRED BOGOM! Sveti Siluan je tvrdio da se za njega dobija ogromna nagrada za kojom svi čeznu!
Duhovna riznica
14:00 | 22.05.2026
KAKO SE PRAVILNO MOLI SVETITELJIMA: Starac Gavrilo objasnio gde ljudi greše pa molitva ostaje neuslišena
Duhovna riznica
14:00 | 02.06.2026
KAKO SAMI SEBI UNIŠTAVAMO DUŠU I LIŠAVAMO SE SVAKE NADE: Sveti Jovan Kronštatski o onome što dosta ljudi radi i tako se nesvesno bacaju u očaj
Duhovna riznica
14:00 | 08.06.2026
URADITE OVO ZA SVOJE BLIŽNJE KAKO BI IH GOSPOD ODMAH PRIVIO U ZAGRLJAJ! Starac Gavrilo kaže da ćete tada neverovatnu stvar uraditi i za sebe!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
18:30
SUTRA JE CRNO SLOVO! Slavimo Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog!
Duhovna riznica
16:56
KO BI PRVI TREBALO DA UZME NAFORU I ZAŠTO? Sveštenik o pravilu koje mnogi vernici ne znaju
Judaizam
14:34
JEVREJI VEČERAS DOČEKUJU NOVU GODINU UZ ZANIMLJIVE OBIČAJE: Evo kako se ispravno čestita praznik Roš hašana
Duhovna riznica
14:00
NIŠTA TAKO NE POMRAČUJU LJUDSKI UM KAO OVO! Sveti Jovan Zlatousti o onome što dosta ljudi radi pred spavanje, a veoma je opasno!
Posni recepti
13:34
OVAKVE RUŽICE SA DŽEMOM PRAVILE SU NAŠE BAKE: Poslastica kojoj se svi obraduju jer miriše na detinjstvo
Mrsni recepti
12:54 | 04.08.2026
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
Duhovna riznica
14:00 | 06.09.2026
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
Aktuelno iz SPC
20:17 | 14.08.2026
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 22.07.2026
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
Duhovna riznica
14:00 | 18.08.2026
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Moć skromnosti i nepokolebljiva ljubav prema Gospodu i ljudima, kao i celokupno duhovno nasleđe jednog od najvećih ruskih svetitelja, inspirišu verni narod do današnjeg dana.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
