Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
Srpska pravoslavna crkva 14. juna obeležava Svetog mučenika Justina Filosofa, jednog od najznačajnijih ranohrišćanskih mislilaca i branilaca hrišćanske vere, čiji život svedoči o neumornoj potrazi za istinom.
Rođen oko 105. godine u samarijskom gradu Sihemu, današnjem Nablusu, od mnogobožačkih roditelja, Justin je još od mladosti tragao za smislom života i istinskom mudrošću. U želji da pronađe odgovore na najveća životna pitanja proučavao je učenja različitih filozofskih škola - stoika, peripatetičara, pitagorejaca i platonista. Iako se najduže zadržao uz Platonovu filozofiju, ni ona nije uspela da ugasi njegovu žeđ za punom istinom.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca koji mu je ukazao da čovek ne može sopstvenim razumom u potpunosti spoznati Boga, već da je Bog sam otkrio istinu o sebi kroz Sveto pismo. Justin je potom počeo da proučava svete knjige i ubrzo postao ubeđeni hrišćanin.
Ipak, nije odmah primio krštenje niti se javno nazivao hrišćaninom. Najpre je želeo da se lično uveri u neistinitost brojnih optužbi koje su neznabošci iznosili protiv sledbenika Hristovih. Kada je spoznao da su te optužbe lažne, potpuno je prihvatio hrišćansku veru.
Dolaskom u Rim, odeven u filozofsku odoru, stekao je veliko poštovanje i brojne učenike. Posebno ga je potreslo stradanje svetih mučenika Ptolomeja i Lukija, zbog čega je napisao svoju čuvenu Apologiju - odbranu hrišćana i hrišćanskog učenja. Spis je predao caru Antoninu Piju i rimskom senatu, a prema predanju, car je nakon čitanja naredio da se obustavi progon hrišćana.
Justin je potom odneo carevu naredbu u Malu Aziju i tako spasao mnoge nevino progonjene vernike. Kasnije se ponovo vratio u Rim, gde je nastavio da brani hrišćanstvo od napada i kleveta.
Za vreme cara Marka Aurelija napisao je i drugu Apologiju, ali je zbog svoje nepokolebljive vere stekao i brojne neprijatelje. Među njima se posebno isticao filozof Kriskent, koji ga je iz zavisti prijavio kao hrišćanina.
Justin je završio u tamnici, a prema crkvenom predanju, Kriskent ga je potajno otrovao da bi sprečio njegovo oslobađanje. Tako je 166. godine završio svoj zemaljski život i pridružio se saboru svetih mučenika.
Tropar Sveti mučenik Justin Filosof (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Ovaj mučenik je stradao tako što ga je otrovao filozof Kriskent.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo "Pastir", koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
