Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Hristifor Popović je do svoje druge godine govorio jasno, razigrano i radosno. Reči su mu dolazile prirodno, kao što deci i dolikuje. A onda je, u trećoj godini života, stiglo mucanje - najpre stidljivo, zatim uporno, i konačno razorno. Dečakov glas je ubrzo potpuno iščezao. Nijedna reč više nije mogla da se probije. Ni „mama“.
Za roditelje, to nije bio samo zdravstveni problem. Bio je to strah koji nema oblik, pitanje bez odgovora i bol koji ne ume da govori.
U potrazi za pomoći, Hristiforovi roditelji došli su u hram - u šidsku Lazaricu. Tamo je dečaka primio protojerej-stavrofor Đorđe Marić, starešina hrama. Bez velikih reči i bez obećanja, nad detetom je uzneta molitva. Tiha, crkvena.
Nije bilo dramatike, niti nagoveštaja da će se dogoditi išta neobično. Samo molitva - onakva kakva se u Crkvi uznosi vekovima, sa poverenjem, a ne sa zahtevom.
Nekoliko sati nakon povratka kući iz hrama Svetog kneza Lazara, dogodilo se ono što roditelji nisu smeli ni da zamisle. Čudo. Hristifor je progovorio. Ne nesigurno, ne slomljeno, već tečno, razgovetno i jasno — kao da se glas samo nakratko povukao, pa se vratio.
O tom trenutku svedoči njegova majka, Vanja Popović:
- Želela sam kao majka da se obratim i da ispričam svoj slučaj. Hristifor je progovorio sa dve godine, veoma tečno i izražajno. Međutim, u trećoj godini javio se problem mucanja koji je doveo do potpunog gubitka govora. Molitvama oca Đorđa u Lazarici, Hristiforu se govor vratio veoma brzo. Želim da kažem da smo kao roditelji beskrajno zahvalni Bogu i svetinji Šidska Lazarica.
U pravoslavlju, ovakva svedočanstva ne doživljavaju se kao senzacija, već kao znaci prisustva blagodati - oni trenuci u kojima ljudska nemoć prestaje da bude poslednja reč, a zahvalnost nadjačava strah.
Priča o povratku glasa malom Hristiforu je priča o molitvi koja se ne nameće, o svešteničkoj službi koja ne traži pažnju i o tišini koja, onda kada se najmanje očekuje, ponovo postane - reč.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Bez Boga nema istinske pomoći, ističe arhimandrit Stefan.
Irkinja Merion Kerol dobila je zvaničnu potvrdu u marijanskom svetilištu Nok, otvarajući pitanja na koja savremena medicina nema odgovor.
Pravoslavna vera uči da nijedna muka nije besmislena i da nijedno stradanje nije bez smisla ako se nosi sa poverenjem u Božiju volju.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
