“DOŠAO SAM OVDE PRE TRI GODINE U INVALIDSKIM KOLICIMA, A SADA DOLAZIM NA SVOJIM NOGAMA”: Svedočenje oca Sergija o čudu u kapeli Svete Ksenije Petrogradske

Na Smolenskom groblju u Sankt Peterburgu tišina ume da bude glasnija od reči. Među starim stazama i skromnom kapelom Svete Ksenije Petrogradske događaju se susreti i čuda koja se ne mogu objasniti razumom, ali se zauvek urezuju u pamćenje. Jedno takvo svedočenje, koje ni posle decenija ne gubi snagu, ostavio je protojerej Sergije Baranov, starešina hrama Tabinske ikone Presvete Bogorodice u naselju Herson u Rusiji.

Došao je kao hodočasnik, noseći u sebi nemir i molitvu. Groblje je bilo pusto, bez ljudi, bez šuma koraka. Samo kapela Svete Ksenije i tišina koja pritiska. U tom trenutku, pored kapele stoji nepoznat čovek i obraća mu se rečima koje će kasnije dobiti težinu kakvu nose samo nagoveštaji s višim smislom: govori da je došao izdaleka, čak sa Urala, ali da je zakasnio jer je kapela zatvorena pre petnaest minuta.

o-sergiy.ru

 

Rečenica koja je probudila pitanje bez odgovora

- I danas se sećam svih misli koje su mi tada prolazile kroz glavu. Otkud je znao da sam došao izdaleka? - svedoči otac Sergije. To pitanje ostalo je bez odgovora, ali je ubrzo potisnuto molitvom. Dotakao je oltarski zid kapele i zamolio Svetu Kseniju Petrogradsku za blagoslov za svešteničku službu molitvom kratkom i tihom, ali izgovorenom iz dubine srca.

U tom trenutku nije bilo znakova ni reči koje bi nagoveštavale ono što će uslediti. Susret je delovao prolazno, gotovo slučajno, kao da će se završiti bez ikakvog traga.

Shutterstock

 

"Ti ovde uvek dolazi"

Kada je nepoznati čovek krenuo da odlazi, dogodilo se nešto što je ovom susretu dalo pečat čuda. Okrenuo se, zaplakao i gotovo povikao: "Ti ovde uvek dolazi. Ja sam ovamo došao pre tri godine u invalidskim kolicima, a sada svakoga dana dolazim sopstvenim nogama“ - svedoči otac Sergije, prenosi portal foma.ru.

Reči su odzvanjale praznim grobljem, ali odgovor nije došao. Čovek je otišao, ostavivši za sobom nedoumicu i snažan osećaj da se dogodilo nešto što prevazilazi običan susret dvoje neznanaca. Godinama kasnije, protojerej Sergije Baranov pokušavao je da razume šta se tada zbilo. Kada je o tome govorio drugima, svi su mu odgovarali isto: na Smolenskom groblju niko nije znao za invalida koji je tu dolazio u kolicima.

Za pravoslavnog vernika, ovakva svedočenja nisu puka priča, već potvrda onoga u šta se tiho, ali postojano veruje da Sveta Ksenija Petrogradska i danas pomaže, teši i ispravlja puteve onih koji joj prilaze sa verom. Njena pomoć često dolazi nenametljivo, kroz susrete koji na prvi pogled deluju obično, ali se kasnije razotkrivaju kao blagoslovni znaci.

Svedočenje protojereja Sergija Baranova nije zapisano da bi zadivilo, već da bi podsetilo: tamo gde se molitva izgovara iskreno, a srce ostaje otvoreno, granica između vidljivog i nevidljivog postaje tanja. A čuda, kako vernici dobro znaju, najčešće se događaju tiho, ali ostaju za ceo život.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara