Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Kruševac je postao svedok još jednog čuda, zahvaljujući molitvama i ljubavi Blažene Ksenije Petrogradske. Otac Ivan Cvetković, starešina Hrama Svete Trojice u kruševačkom naselju Mudrakovac, podelio je sa svojim pratiocima na Instagramu snimak ikone Svete Ksenije koja mirotoči.
- U domu našeg brata, koji se moli Svetoj Kseniji i dolazi kod nas na akatist, promirotočila je ikona, na blagoslov i utehu našem pravoslavnom rodu. Raduj se, Blažena Ksenija, molitvenice za naše duše - napisao je otac Ivan uz video-zapis koji je izazvao veliku pažnju i emocije među vernicima.
Otac Ivan Cvetković je istaknuti član Misionarskog odeljenja SPC, urednik Informativne službe Eparhije kruševačke i autor popularne Jutjub emisije "Živa reč". Kao starešina Crkve Svete Trojice u Mudrakovcu, poznat je po posvećenosti i ljubavi prema vernicima koji dolaze iz svih krajeva da se pomole pored paraklisa posvećenog Svetoj Kseniji. Svake subote u ovom hramu čita se akatist Svetoj Kseniji Petrogradskoj, okupljajući brojne vernike u zajedničkoj molitvi.
instagram/printscreen/ivanzru
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu protojerej Ivan Cvetković
- Svetu Kseniju Petrogradsku smatramo, pre svega, zaštitnicom ovog mesta. Ona svojom ljubavlju, svojom autentičnošću i svojom molitvom, kojom se preobilno moli Bogu za sve nas, privlači ljude sebi. Sada je življa nego u doba kada je svojim telom bila živa na zemlji - rekao je protojerej Ivan Cvetković za RTV Kruševac povodom obeležavanja praznika ove svetiteljke.
Dodao je i sledeće:
- Ona je kao naša članica porodice, i to jeste, i mi se njoj molimo i volimo je, i evo, ona je danas tu s nama. Svako ko se njoj molitveno obraća, ona mu zaista preobilno milost Božju daruje - istakao je starešina Hrama Svete Trojice, u kom se vernici iz svih krajeva sabiraju da se pomole pored paraklisa posvećenog Svetoj Kseniji.
Printscreen/YouTube/RTV Kruševac
Paraklis posvećen Svetoj Kseniji pri Hramu Svete Trojice u Mudrakovcu
Ovaj događaj je dodatno učvrstio veru i posvećenost vernika u Kruševcu, koji se sada sa još većim žarom mole Svetoj Kseniji Petrogradskoj, znajući da su njihove molitve uslišene. Čudo mirotočenja ikone još jednom je pokazalo snagu i prisutnost svetiteljke među vernim narodom, darujući mu nadu i utehu.
Paroh prve nevesinjske parohije, jerej Mladen Čalija potvrđuje reči svoje sugrađanke Zvjezdane Kijac koja pred kamerama govori o čudotvornom isceljenju i priseća se noći u kojoj su svetlost i svetost obasjali njen dom i omogućili joj da, posle godina provedenih u postelji, ustane na svoje noge.
U srcu Sankt Peterburga, na Smolenskom groblju, u skromnoj kapeli posvećenoj ovoj svetiteljki počiva netruležno telo ove zaštitnice siromašnih i nevoljnika, čija svetost privlači vernike iz celog sveta.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. godine u „Srbskom kuvaru“ jeromonaha Jerotija iz Krušedola
U besedi za petak 4. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović objašnjava kako naši skriveni izbori, ma koliko delovali bezopasno, neumitno rađaju plodove koji menjaju život – i poziva nas da sejemo poslušnost, a ne bezakonje.
Upokojio se dugogodišnji profesor Bogoslovije Svetа Tri Jerarha u manastiru Krki i Karlovačkoj bogosloviji, književnik, istoričar i pedagog Svetozar Borak koji je iza sebe ostavio primer života posvećenog istini, znanju i Hristu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Sveta Ksenija Petrogradska poznata je kao "brzopomoćnica", odnosna kao svetica koja brzo ispunjava molitve ljudima koji se suočavaju sa teškim trenucima, kao što su bolesti, duhovne patnje, porodični problemi ili druge nevolje.
Jedan od najdirljivijih trenutaka tribine bila je priča o Kruševačaninu, poznatom privredniku, čiji je život neprepoznatljivo promenjen zahvaljujući ovoj svetiteljki.
Molitva, svedočanstva i pesma obasjali su duše prisutnih, dok su vernici u suzama zahvalnosti delili priče o iscelenjima i Božjoj milosti. Portal Religija.rs nastavlja da širi svetlost vere, donoseći novu priliku da svi dožive ovu duhovnu večer kroz video zapis.
U besedi za petak 4. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović objašnjava kako naši skriveni izbori, ma koliko delovali bezopasno, neumitno rađaju plodove koji menjaju život – i poziva nas da sejemo poslušnost, a ne bezakonje.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga.
