Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Običaj da žena pri ulasku u hram pokriva glavu potiče iz tradicije koja seže u starozavetna i antička vremena. Na Istoku pokrivalo za ženu i danas ima važnu ulogu. I u drevnom izraelskom društvu, kao i u savremenim tradicionalnim istočnim kulturama, žena nije mogla da se pojavi u javnosti nepokrivene glave.
S jedne strane, pokrivalo je označavalo njen društveni položaj, a s druge strane pružalo zaštitu od nepoželjnih pogleda i nasrtaja, obezbeđivalo sigurnost i poštovanje, čuvalo skromnost i čednost. Otkrivena ženska glava u antičkom svetu smatrala se znakom neozbiljnog ponašanja i nedostatka društvene odgovornosti.
Žena između tradicije i javnog prostora
Pravoslavna tradicija koja nalaže ženama da pokrivaju glavu vezuje se za apostola Pavla, koji o tome jasno piše u Prvoj poslanici Korinćanima: „…svaka žena koja se moli ili prorokuje nepokrivene glave sramoti svoju glavu“ (1 Kor 11, 5). Reč je o očuvanju pristojnosti i pobožnosti tokom bogosluženja, kao i o sprečavanju neprimerenog ponašanja. Nije slučajno ni to kome se apostol obraća. Korint je bio ne samo bogat i razvijen grad, već i poznat po slobodnijim običajima koji su u njemu vladali. Još pre apostolske propovedi tu se nalazio čuveni hram grčke boginje ljubavi Afrodite, kao i praksa takozvane svete prostitucije. Iako je u vreme apostola Pavla Korint već bio promenjen u odnosu na raniji period, jer je pretrpeo velika razaranja 146. godine tokom rimskog osvajanja, u njemu su se ponovo razvijali raskoš i moralna opuštenost.
Freepik
Običaj da žena pri ulasku u hram pokriva glavu potiče iz tradicije koja seže u starozavetna i antička vremena
Korintski hrišćani živeli su okruženi neznabošcima, među kojima je bilo mnogo žena. One su tokom neznabožačkih obreda često padale u zanos, gubile samokontrolu, ulazile u stanje ekstaze, skidale pokrivala i ostajale gologlave. Time su zapravo pokazivale da ih mistični zanos oslobađa brige o društvenim normama. Mnogi novoprosvećeni hrišćani u Korintu i sami su donedavno bili neznabošci, pa su nesvesno mogli da u crkveni život unesu obrasce ponašanja koji nisu bili u skladu sa hrišćanskom pobožnošću. Zato apostol Pavle, obraćajući se Korinćanima, podseća i da žene u crkvi treba da budu tihe, kako bi sve bilo dostojanstveno i uredno (1 Kor 14, 34 i 40).
Tragovi starog sveta u savremenom hramu
Nošenje pokrivala za glavu u crkvi, dakle, predstavlja običaj koji potiče iz davne prošlosti, ali je vezan za konkretne istorijske okolnosti i nema dogmatski karakter. I danas se u pravoslavnom svetu mogu videti različite prakse. U zemljama koje su dugo bile pod osmanskom vlašću žene u hramovima često ne pokrivaju glavu. Razlog je u tome što je nekada od žena bilo traženo da nose veo, pa su hrišćanke u crkvi nepokrivenom glavom želele da pokažu slobodu od nametnutih običaja. U pravoslavlju je, međutim, ustaljeno da muškarci pri ulasku u hram skidaju kapu, dok žene pokrivaju glavu.
Suština apostolskog učenja jeste u očuvanju pristojnosti, u tome da spoljašnji izgled vernika ne izaziva nelagodnost kod drugih i da ništa ne odvlači pažnju od molitve.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
