Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Običaj da žena pri ulasku u hram pokriva glavu potiče iz tradicije koja seže u starozavetna i antička vremena. Na Istoku pokrivalo za ženu i danas ima važnu ulogu. I u drevnom izraelskom društvu, kao i u savremenim tradicionalnim istočnim kulturama, žena nije mogla da se pojavi u javnosti nepokrivene glave.
S jedne strane, pokrivalo je označavalo njen društveni položaj, a s druge strane pružalo zaštitu od nepoželjnih pogleda i nasrtaja, obezbeđivalo sigurnost i poštovanje, čuvalo skromnost i čednost. Otkrivena ženska glava u antičkom svetu smatrala se znakom neozbiljnog ponašanja i nedostatka društvene odgovornosti.
Žena između tradicije i javnog prostora
Pravoslavna tradicija koja nalaže ženama da pokrivaju glavu vezuje se za apostola Pavla, koji o tome jasno piše u Prvoj poslanici Korinćanima: „…svaka žena koja se moli ili prorokuje nepokrivene glave sramoti svoju glavu“ (1 Kor 11, 5). Reč je o očuvanju pristojnosti i pobožnosti tokom bogosluženja, kao i o sprečavanju neprimerenog ponašanja. Nije slučajno ni to kome se apostol obraća. Korint je bio ne samo bogat i razvijen grad, već i poznat po slobodnijim običajima koji su u njemu vladali. Još pre apostolske propovedi tu se nalazio čuveni hram grčke boginje ljubavi Afrodite, kao i praksa takozvane svete prostitucije. Iako je u vreme apostola Pavla Korint već bio promenjen u odnosu na raniji period, jer je pretrpeo velika razaranja 146. godine tokom rimskog osvajanja, u njemu su se ponovo razvijali raskoš i moralna opuštenost.
Freepik
Običaj da žena pri ulasku u hram pokriva glavu potiče iz tradicije koja seže u starozavetna i antička vremena
Korintski hrišćani živeli su okruženi neznabošcima, među kojima je bilo mnogo žena. One su tokom neznabožačkih obreda često padale u zanos, gubile samokontrolu, ulazile u stanje ekstaze, skidale pokrivala i ostajale gologlave. Time su zapravo pokazivale da ih mistični zanos oslobađa brige o društvenim normama. Mnogi novoprosvećeni hrišćani u Korintu i sami su donedavno bili neznabošci, pa su nesvesno mogli da u crkveni život unesu obrasce ponašanja koji nisu bili u skladu sa hrišćanskom pobožnošću. Zato apostol Pavle, obraćajući se Korinćanima, podseća i da žene u crkvi treba da budu tihe, kako bi sve bilo dostojanstveno i uredno (1 Kor 14, 34 i 40).
Tragovi starog sveta u savremenom hramu
Nošenje pokrivala za glavu u crkvi, dakle, predstavlja običaj koji potiče iz davne prošlosti, ali je vezan za konkretne istorijske okolnosti i nema dogmatski karakter. I danas se u pravoslavnom svetu mogu videti različite prakse. U zemljama koje su dugo bile pod osmanskom vlašću žene u hramovima često ne pokrivaju glavu. Razlog je u tome što je nekada od žena bilo traženo da nose veo, pa su hrišćanke u crkvi nepokrivenom glavom želele da pokažu slobodu od nametnutih običaja. U pravoslavlju je, međutim, ustaljeno da muškarci pri ulasku u hram skidaju kapu, dok žene pokrivaju glavu.
Suština apostolskog učenja jeste u očuvanju pristojnosti, u tome da spoljašnji izgled vernika ne izaziva nelagodnost kod drugih i da ništa ne odvlači pažnju od molitve.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
