Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
U pravoslavlju sveštenik može postati samo muškarac. A gde su u svemu tome žene? Ima li u Crkvi službi koje su njima namenjene ili, tačnije rečeno, načina na koje i one učestvuju u crkvenom životu? Treće nedelje po Vaskrsu Crkva slavi Svete žene mironosnice, pa se ta nedelja naziva i Nedelja mironosnica, što je jedan od jasnih pokazatelja mesta i značaja žene u pravoslavnom predanju.
Sveštenstvo, koje je povereno isključivo muškarcima, jeste najvažniji, ali nije i jedini oblik služenja u Crkvi. Apostol Pavle piše da su službe različite, a Gospod jedan isti (1 Kor 12, 5). U praksi, upravo žene često nose veliki deo poslova bez kojih život jedne parohije, pa i samo bogosluženje, ne bi mogao da funkcioniše.
Najpre, kroz pojenje u crkvenom horu. U većini parohija žene čine najveći broj pojaca, a neretko su i horovođe, odnosno rukovodioci hora. Kada nema čteca, žene mogu da čitaju psalme i druge tekstove propisane Tipikom. Tokom službe često se staraju o svećama i kandilima: uklanjaju dogorele sveće, pale i gase kandila i brinu o redu u hramu.
Ne u potpunom smislu te reči. U ranoj Crkvi postojale su đakonise — žene koje su primale posebno postavljenje i pomagale sveštenstvu tokom bogosluženja, ali su se bavile i delima milosrđa.
Njihovo služenje bilo je prvenstveno usmereno na žene u Crkvi i nije uključivalo vršenje svetih tajni ili drugih sveštenodejstava. U „Apostolskim ustanovama“, spomeniku iz IV veka, stoji: „Đakonisa ne blagosilja i ne čini ništa od onoga što čine prezviteri ili đakoni; ona čuva vrata i pomaže prezviterima pri krštenju žena, radi pristojnosti.“
Ova služba je postepeno iščezla kako se razvijalo žensko monaštvo i već do XII veka potpuno je nestala. Recimo, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi razmatrano je njeno obnavljanje na Pomestnom saboru 1917–1918. godine, ali odluka o tome nije doneta. Iako danas formalno ne postoji, u praksi žene na parohijama obavljaju mnoge poslove koji su nekada pripadali đakonisama.
Osim što pevaju i čitaju na bogosluženju, žene su veoma aktivne u delima milosrđa i crkvenoj prosveti. Organizuju pomoć onima kojima je potrebna, deluju kao sestre milosrdnice i bave se katehetskom nastavom: pripremaju vernike za krštenje, predaju u pravoslavnim školama i učestvuju u obrazovnom radu Crkve.
Ni ovde pravilo nije bez izuzetka. U pojedinim ženskim manastirima, uz blagoslov, monahinje pomažu svešteniku tokom bogosluženja, pa zbog toga ulaze i u oltar.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
Posle molitve u Pridvornom hramu razmotreni su izveštaji o radu, potvrđeni rezultati i definisani planovi koji će usmeriti administrativne i finansijske aktivnosti u narednom period
Razgovor sa Dominikom Kros u Beogradu doneo je fokus na bezbednost, zaštitu svetinja i svakodnevni život ljudi, uz poruku da međunarodni akteri moraju imati aktivniju ulogu u očuvanju prava svih zajednica i stabilnosti regiona.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
U pravoslavnoj tradiciji ovaj dan je posvećen neustrašivim ženama – svedocima praznog groba, ali i dvojici tajnih Hristovih učenika koji su ga smelo položili u grob dok su se svi drugi povukli.
Od proročice Ane do Samarjanke – jevanđelski zapisi otkrivaju neobičnu bliskost Gospoda sa ženama različitog porekla i životne prošlosti, koje su verom, poniznošću i smelošću zadobile večnu bliskost s Njim.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Crkva poznaje i opravdane izuzetke.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
