Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
U pravoslavlju sveštenik može postati samo muškarac. A gde su u svemu tome žene? Ima li u Crkvi službi koje su njima namenjene ili, tačnije rečeno, načina na koje i one učestvuju u crkvenom životu? Treće nedelje po Vaskrsu Crkva slavi Svete žene mironosnice, pa se ta nedelja naziva i Nedelja mironosnica, što je jedan od jasnih pokazatelja mesta i značaja žene u pravoslavnom predanju.
Sveštenstvo, koje je povereno isključivo muškarcima, jeste najvažniji, ali nije i jedini oblik služenja u Crkvi. Apostol Pavle piše da su službe različite, a Gospod jedan isti (1 Kor 12, 5). U praksi, upravo žene često nose veliki deo poslova bez kojih život jedne parohije, pa i samo bogosluženje, ne bi mogao da funkcioniše.
Najpre, kroz pojenje u crkvenom horu. U većini parohija žene čine najveći broj pojaca, a neretko su i horovođe, odnosno rukovodioci hora. Kada nema čteca, žene mogu da čitaju psalme i druge tekstove propisane Tipikom. Tokom službe često se staraju o svećama i kandilima: uklanjaju dogorele sveće, pale i gase kandila i brinu o redu u hramu.
Ne u potpunom smislu te reči. U ranoj Crkvi postojale su đakonise — žene koje su primale posebno postavljenje i pomagale sveštenstvu tokom bogosluženja, ali su se bavile i delima milosrđa.
Njihovo služenje bilo je prvenstveno usmereno na žene u Crkvi i nije uključivalo vršenje svetih tajni ili drugih sveštenodejstava. U „Apostolskim ustanovama“, spomeniku iz IV veka, stoji: „Đakonisa ne blagosilja i ne čini ništa od onoga što čine prezviteri ili đakoni; ona čuva vrata i pomaže prezviterima pri krštenju žena, radi pristojnosti.“
Ova služba je postepeno iščezla kako se razvijalo žensko monaštvo i već do XII veka potpuno je nestala. Recimo, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi razmatrano je njeno obnavljanje na Pomestnom saboru 1917–1918. godine, ali odluka o tome nije doneta. Iako danas formalno ne postoji, u praksi žene na parohijama obavljaju mnoge poslove koji su nekada pripadali đakonisama.
Osim što pevaju i čitaju na bogosluženju, žene su veoma aktivne u delima milosrđa i crkvenoj prosveti. Organizuju pomoć onima kojima je potrebna, deluju kao sestre milosrdnice i bave se katehetskom nastavom: pripremaju vernike za krštenje, predaju u pravoslavnim školama i učestvuju u obrazovnom radu Crkve.
Ni ovde pravilo nije bez izuzetka. U pojedinim ženskim manastirima, uz blagoslov, monahinje pomažu svešteniku tokom bogosluženja, pa zbog toga ulaze i u oltar.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
Posle molitve u Pridvornom hramu razmotreni su izveštaji o radu, potvrđeni rezultati i definisani planovi koji će usmeriti administrativne i finansijske aktivnosti u narednom period
Razgovor sa Dominikom Kros u Beogradu doneo je fokus na bezbednost, zaštitu svetinja i svakodnevni život ljudi, uz poruku da međunarodni akteri moraju imati aktivniju ulogu u očuvanju prava svih zajednica i stabilnosti regiona.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
U pravoslavnoj tradiciji ovaj dan je posvećen neustrašivim ženama – svedocima praznog groba, ali i dvojici tajnih Hristovih učenika koji su ga smelo položili u grob dok su se svi drugi povukli.
Od proročice Ane do Samarjanke – jevanđelski zapisi otkrivaju neobičnu bliskost Gospoda sa ženama različitog porekla i životne prošlosti, koje su verom, poniznošću i smelošću zadobile večnu bliskost s Njim.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
