Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Treća nedelja po Vaskrsu, ove godine 26. april, posvećena je ženama mironosicama. U Jevanđelju nisu sve pomenute po imenu, već se, nakon nekoliko navedenih, dodaje: „i druge“. Čak ni kod onih koje su imenovane nije uvek sasvim jasno na koju se tačno ličnost misli.
Među ženama koje su došle na grob Spasitelja, Jevanđelje pominje Mariju Magdalenu, Mariju Kleopovu, Salomiju i Joanu. Crkveno Predanje među mironosice ubraja i Susanu, Martu i Mariju.
Sabrali smo različita, ponekad i međusobno neusklađena predanja o ovim svetim ženama i ukratko ih predstavili.
Naziv mironosnice dolazi od reči „miro“ i „nositi“. Po jevrejskom običaju, telo pokojnika pomazivalo se mirisnim uljima, odnosno mirom. Upravo to su žene ponele na grob Spasitelja. Međutim, zatekle su otvoren grob, a anđeo koji se tamo nalazio objavio im je da je Hristos vaskrsao.
Marija je poticala iz grada Magdale. Ona je prva kojoj se javio vaskrsli Spasitelj. Njoj je bilo povereno da tu vest prenese apostolima.
Po predanju, nakon Vaznesenja Hristovog propovedala je u Rimu, gde se susrela sa carem Tiverijem. Kao svedočanstvo istinitosti Vaskrsenja darovala mu je jaje koje je u njegovoj ruci pocrvenelo. Iz tog događaja potekao je pobožni običaj da se za Vaskrs farbaju jaja i osvećuju zajedno sa ostalim prinosima.
Crkva je poštuje kao ravnoapostolnu svetiteljku.
Sestre pravednog Lazara, koga je Spasitelj vaskrsao. Tradicionalno se ubrajaju među žene mironosice, iako se njihova imena ne pominju među ženama koje su došle na Hristov grob.
U Jevanđelju (Lk 10, 38–42) prikazane su kao osobe različitog karaktera: dok je Spasitelj boravio u njihovom domu, Marija je sedela kraj Njegovih nogu i slušala ga, a Marta se bavila domaćinskim poslovima.
Po predanju, posle Vaznesenja Hristovog, zajedno sa Lazarom odlaze na Kipar, gde su pomagale bratu u njegovoj episkopskoj službi.
Žena Huze, upravitelja na dvoru Iroda Antipe. Tokom Hristove službe brinula se da Spasitelj i apostoli imaju sve što im je potrebno.
Prema predanju, pronašla je glavu Svetog Jovana Krstitelja, koja je bila odbačena nakon pogubljenja, i sahranila je na Jeleonskoj gori.
Postoji više tumačenja o njenom identitetu. Po jednom, bila je kći Josifa Obručnika Presvete Bogorodice. Po drugom, bila je žena ili kći Kleope, kojeg pominje jevanđelist Luka (Lk 24, 18).
O ovoj ženi zna se vrlo malo. U Jevanđelju po Luki pominje se samo uzgred, kao jedna od onih koje su služile Spasitelju „od svojih dobara“, što znači da je bila imućna i materijalno pomagala.
Nije pouzdano utvrđeno o kojoj je ličnosti reč. Blaženi Jeronim Stridonski poistovećuje je sa Marijom Kleopovom, dok je Sveti Jovan Zlatousti dovodi u vezu sa samom Bogorodicom.
Kći Josifa Obručnika i majka apostola Jovana Bogoslova i Jakova. O njoj se zna vrlo malo: jevanđelist Matej je pominje kao majku sinova Zevedejevih.
Zajedno sa drugim ženama služila je Spasitelju tokom Njegovog zemaljskog života, a u času Raspeća „posmatrale su izdaleka“ (Mt 27, 55–56).
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo. Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti. Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere. U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika. Budi deo Religija.rs zajednice.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Marta i Marija
Joana
Marija Kleopova
Susana
Marija Jakovljeva
Salomija
VEĆINA OVO POGREŠNO RADI ZA VASKRS: Sveštenici objašnjavaju šta je dozvoljeno, a šta nema veze sa verom
VASKRŠNJA PORUKA VLADIKE ATANASIJA IZ SRCA MILEŠEVE: Upoznavanje sa Hristom u potpunosti jedina je šansa za čovečanstvo
VASKRS NA ZLATIBORU: Veliko sabranje parohijana i turista – praznik na planini dobio posebno lice (FOTO, VIDEO)
VASKRŠNJI INTERVJU IGUMANA MANASTIRA TUMANE: Arhimandrit Dimitrije otkrio svoju najlepšu uspomenu na Vaskrs iz detinjstva (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Jovana Kapistrana, dok se Jevreji pripremaju za Šabat, a muslimani idu na džuma-namaza.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
Praktičan vodič kroz poredak službi, redosled dešavanja u hramu i najvažnije stvari koje vernici često ne znaju pre ulaska u prazničnu noć.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News