DANAS JE VIŠE OD CRKVENOG PRAZNIKA – SEĆANJE NA DAN KADA SU ONE GOVORILE, A APOSTOLI ĆUTALI: Slavimo Nedelju Mironosica

Treće nedelje po Vaskrsu, kada se Crkva još uvek raduje neugasivom plamenu Hristovog Vaskrsenja, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Nedelju Mironosica – dan posvećen onima koje su prve svojim srcima razumele istinu praznog groba i svojim suzama pomazale Ono što je večnost već obasjala.

Žene mironosice bile su prve koje su došle na Hristov grob s mirisima, želeći da pomažu Njegovo telo, ne znajući da je On već vaskrsao. Njihova vera i odanost bile su jače od straha, dok su se apostoli krili. One su prve čule vest o Vaskrsenju i postale prve propovednice te radosne vesti.

U ikonografiji, mironosice se često prikazuju kako dolaze na Hristov grob s posudama mira, susreću anđela koji im objavljuje Vaskrsenje, što simbolizuje njihovu ulogu kao prvih svedoka i propovednica Vaskrsenja. Njihova hrabrost i vera postale su uzor svim hrišćankama kroz vekove. Pravoslavne žene danas nastavljaju službu mironosica, svedočeći o Vaskrslom Hristu kroz vaspitanje dece, brigu o porodici i društvenu angažovanost.

U crkvenom predanju i liturgijskom pamćenju, mironosice nisu tek pobožne žene, već odvažni svedoci najdublje istine hrišćanske vere. One su prve došle do Hristovog groba da ga pomažu mirisima, ne znajući da će ih dočekati Anđeo i reči koje su promenile tok ljudske istorije: „Što tražite Živoga među mrtvima? Nije ovde, nego ustade!“ (Lk 24, 5–6).

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Među njima bile su Marija Magdalena, Salomija – kći Josifa Obručnika i majka apostola Jakova i Jovana, Marija Kleopova, Jovana, Marija, mati Jakova Malog i Josije, Marta i Marija, sestre Lazareve, i Sosana. Njihova hrabrost nadvladala je strah, a njihova ljubav prema Hristu nadjačala je mrak Velike subote.

Pored žena mironosica, Crkva danas spominje i Josifa iz Arimateje i Nikodima, tajne Hristove učenike, čije srce nije moglo ostati tajno pred raspetim Gospodom. Oni su, u času kada su svi drugi pobegli, zatražili telo Isusovo i smelo ga položili u novi grob. Njihova tiha smelost i ljubav dali su prvi odgovor na pitanje šta znači biti Hristov učenik: ne samo slediti ga u slavi, već mu služiti i u smrti.

Nedelja Mironosica je praznik koji je Crkva ustanovila u IX veku, a duhovno ga obasjavaju stihovi svetih pesnika: Kosme monaha, Teofana, Anatolija, igumana Studijskog manastira i drugih koji su svojim himnama ispevali čast ženama koje su „jutrom vrlo rano, dok je još bila tama“ (Jn 20, 1) postale svetionici istine Vaskrsenja.

Shutterstock

 

Liturgijski, ova nedelja ima posebno mesto u pashalnom krugu. Na večernjoj službi pevaju se pashalne stihire „Pasha svjaščennaja“, dok se na jutrenju čita ceo pashalni kanon uz bogorodične pesme. U hramovima posvećenim mironosicama dodaje se i veličanije – posebna pesma hvale. U subotu uoči Nedelje Mironosica vrši se i odanije praznika, čime Crkva produžava radost Vaskrsenja i povezuje je sa tišinom ljubavi i žrtve.

Mironosice su svedoci da vera nije samo u rečima, već u hodu – tihom, odlučnom i svetlom. Njihova priča nas uči da je svako srce koje traži Hrista, makar i kroz suze, već na putu svetlosti.

U vremenu kada tama često obuzima dušu savremenog čoveka, mironosice nas podsećaju da ljubav, smelost i vera – makar i u tišini – imaju snagu da preobrate i najdublji mrak u svetlo neugasivo.

Nedelja Mironosica je, zato, više od praznika. To je poziv. Da, kao one, idemo putem ljubavi i da u susretu sa praznim grobom našeg straha – pronađemo punoću života u Hristu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara