U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Između bolničkih hodnika u kojima se svakoga dana vodi borba za život, Klinički centar Srbije danas nosi posebno tih, svečan ritam. Kao da se na trenutak umiri svaki zvuk aparata, svaki korak osoblja, dok se zajednica lekara, bolesnika i vernika sabira oko onih koje smatra svojim nebeskim zaštitnicima – Svetih Kozme i Damjana.
Upravo na njihov praznik, zimsku slavu Vrača, ovaj najveći zdravstveni centar u našoj zemlji obnavlja uspomenu na lekarsko zvanje kao služenje, a ne kao zanimanje, i na čovekoljublje koje stoji u samom temelju svakog isceljenja.
Ove godine, povodom slave, 13. novembra služeno je svečano praznično bdenije, dok je na sam dan praznika sveta liturgija počela u devet časova. Popodne je predviđeno za Svetu tajnu jeleosvećenja, jedno od najnežnijih i najdubljih mesta susreta vernika sa Božijom blagodaću, naročito dragoceno onima koji nose teret bolesti. Sveti Kozma i Damjan – braća, iscelitelji i besrebrenici koji su lečili sve, od čoveka do životinje, nikada ne tražeći nagradu – u narodu su poznati kao zimski Vrači, i njihov praznik u Kliničkom centru Srbije nije tek datum, već dan podsetnika da medicina počiva na ljubavi.
Taj duh ljubavi i danas ima svoje uporište u jednom zdanju koje se na prvi pogled skromno skriva među modernim bolničkim objektima. Reč je o hramu posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu – jedinstvenom u Srbiji, jer je najveći hram pri jednoj bolnici, ali i po svojoj istoriji, dugoj gotovo čitav vek. Podignut 1929. godine kao kapela namenjena vernicima različitih veroispovesti, dobio je trodelnu arhitektonsku strukturu koja je trebalo da pomiri potrebe svih koji bi u njega ušli. Ta širina namene učinila ga je posebnim još na početku, ali su tek potonja vremena ispisala njegove najupečatljivije stranice.
Tokom Drugog svetskog rata u njemu su bili smešteni ranjenici – hram je postao privremeni dom za one koje je rat ranio, a koji su tražili makar malo mira. Posle rata pretvoren je u mrtvačnicu, državnu ustanovu bez svetovnog obeležja, daleko od prvobitne namene. Tek 1989. godine vraćen je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iscrpljen i zapušten, sa oslabljenim temeljima i oštećenim zidovima. Obnova je počela 2006. godine, od temelja do kupole, i traje i danas. Kupola, koja prvobitno nije postojala, zajedno s arhitravom oblikovana je kao umanjena replika kupole i arhitrava Skupštine grada – svojevrsni arhitektonski omaž gradu i njegovoj istoriji.
Danas je ovaj hram ne samo zaštićen spomenik kulture, već i mesto koje se živopisno i tiho utiskuje u živote hiljada ljudi. U njemu se svake godine pričešćuju i duhovno okrepljuju mnogi bolesnici, tražeći snagu koju medicina ne može da pruži sama. Njegov suteren krije malu kapelu, biblioteku i čitaonicu – prostor u kojem se čovek odmara i nad knjigom i nad molitvom. A među svetinjama koje se u hramu čuvaju nalaze se delići moštiju Svetih Kozme i Damjana, Svetog Pantelejmona, Svetog Nektarija Eginskog, kao i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Isceliteljke, pred kojom se bol i nada jednako izgovaraju šapatom.
Dok se u Kliničkom centru Srbije slavi slava zimskih Vrača, spoj medicine i vere postaje gotovo opipljiv. U tom susretu lekarskog poziva i molitve, u hodnicima u kojima se bdenje spaja s dežurstvima, postaje jasno da ova ustanova ima nešto što prevazilazi statistike i dijagnoze: hram koji pamti devet decenija istorije i hiljade ljudskih sudbina, kao i praznik koji na sve podseća da je svako isceljenje – makar ono započelo rukama lekara – uvek delo ljubavi.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Molitva upućena ovim ugodnicima Božjim nas poziva da im se obratimo otvorenog srca, sa poverenjem, za pomoć i zaštitu, tražeći Božju milost na putu ka zdravlju i spasenju duše.
Na praznik Svetih Kozme i Damjana, u crkvi unutar ove medicinske ustanove za psihijatrijske bolesti, mitropolit niški je, posle bogosluženja, osvetio slavske darove uz pojanje učenika niške Bogoslovije.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
U besedi za 23. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svaki čovek, roditelj, trgovac ili radnik može postati svet u svakodnevici i živeti prema pozivu vere.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
