To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
U Srbiji je u punom jeku sezona slava, a mnogi vernici smatraju da su na dan krsne slave obaveze i poštovanje običaja rezervisani samo za domaćina i njegovu porodicu.
Ostatak zajednice često misli da ne treba da učestvuje u prazničnim obavezama.
Međutim, sveštenik Željko Jovanović za Blic ženu naglašava da svaki praznik svetitelja nameće dužnost svim vernicima – da se mole, prisustvuju liturgiji i pokažu solidarnost kroz dobra dela.
- To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja i da mu se ne molimo. Svaki hrišćanin na dan nekog praznika molitveno priziva svetitelja koji se toga dana proslavlja - priča sveštenik.
Ono što je bitno kada je crveno slovo, nedelja, kad je veliki praznik, ističe otac Željko, jeste da odemo na svetu liturgiju, da budemo u zajednici sa braćom i sestrama, da se pričestimo telom i krvlju Hristovim, da tu zajedničku molitvu, sabornu uznesemo zajedno prema Gospodu.
- Takođe je bitno da na taj praznik pokažemo i na delu da smo deca Božija, da vidimo da li kod nas u komšiluku možda postoji neko siromašan, neko gladan ko tog dana nema šta da pojede pa da mu mi odnesemo neki deo od našeg ručka ili ako postoji neka stara baka, nemoćna pa, recimo, da devojke odu da joj očiste kuću, da joj pospreme stan, da se dogovore tog dana praznika pa sutradan da to i urade.
- Momci, evo sad ide zima, ide hladan period, možda mogu nekome nemoćnom da iseku drva i da ih pripremi za zimu da taj neko ne bi nikom drugom plaćao. Čovek koji proslavlja praznik, moli na taj dan i sebe naziva hrišćaninom treba to i da pokaže na delu - ističe sveštenik.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Jednostavna za pripremu, a izgledom očarava — pravo iznenađenje za vaše goste i ponos svake domaćice koja s ljubavlju sprema slavsku trpezu. Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju. Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Instagram smirenje_spasenje
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Mrsni recepti
11:20 | 06.11.2025
SLANA TORTA OD BATAKA I KROMPIRA ZA SLAVSKU TRPEZU KOJA SE PAMTI: Neodoljivo predjelo -spoj tradicije i modernu dekoraciju
Mrsni recepti
12:52 | 11.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ĆE SVAKOJ DOMAĆICI OSVETLATI OBRAZ NA KRSNOJ SLAVI: Recept iz bakine sveske koji ne može da ne uspe
Duhovna riznica
15:59 | 11.11.2025
MNOGI NE ZNAJU KADA TAČNO POČINJE KRSNA SLAVA: Evo šta kaže Crkva i zbog čega je važno navečerje slave
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
ravoslavni vernici po starom kalendaru, dok po novom kalendaru slave Treći dan Božića. Katolici takođe obeležavaju Treći dan Božića i Svetog Stefana arhiđakona, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnom bogosluženju.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
