To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
U Srbiji je u punom jeku sezona slava, a mnogi vernici smatraju da su na dan krsne slave obaveze i poštovanje običaja rezervisani samo za domaćina i njegovu porodicu.
Ostatak zajednice često misli da ne treba da učestvuje u prazničnim obavezama.
Međutim, sveštenik Željko Jovanović za Blic ženu naglašava da svaki praznik svetitelja nameće dužnost svim vernicima – da se mole, prisustvuju liturgiji i pokažu solidarnost kroz dobra dela.
- To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja i da mu se ne molimo. Svaki hrišćanin na dan nekog praznika molitveno priziva svetitelja koji se toga dana proslavlja - priča sveštenik.
Ono što je bitno kada je crveno slovo, nedelja, kad je veliki praznik, ističe otac Željko, jeste da odemo na svetu liturgiju, da budemo u zajednici sa braćom i sestrama, da se pričestimo telom i krvlju Hristovim, da tu zajedničku molitvu, sabornu uznesemo zajedno prema Gospodu.
- Takođe je bitno da na taj praznik pokažemo i na delu da smo deca Božija, da vidimo da li kod nas u komšiluku možda postoji neko siromašan, neko gladan ko tog dana nema šta da pojede pa da mu mi odnesemo neki deo od našeg ručka ili ako postoji neka stara baka, nemoćna pa, recimo, da devojke odu da joj očiste kuću, da joj pospreme stan, da se dogovore tog dana praznika pa sutradan da to i urade.
- Momci, evo sad ide zima, ide hladan period, možda mogu nekome nemoćnom da iseku drva i da ih pripremi za zimu da taj neko ne bi nikom drugom plaćao. Čovek koji proslavlja praznik, moli na taj dan i sebe naziva hrišćaninom treba to i da pokaže na delu - ističe sveštenik.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Jednostavna za pripremu, a izgledom očarava — pravo iznenađenje za vaše goste i ponos svake domaćice koja s ljubavlju sprema slavsku trpezu. Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju. Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Instagram smirenje_spasenje
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Mrsni recepti
11:20 | 06.11.2025
SLANA TORTA OD BATAKA I KROMPIRA ZA SLAVSKU TRPEZU KOJA SE PAMTI: Neodoljivo predjelo -spoj tradicije i modernu dekoraciju
Mrsni recepti
12:52 | 11.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ĆE SVAKOJ DOMAĆICI OSVETLATI OBRAZ NA KRSNOJ SLAVI: Recept iz bakine sveske koji ne može da ne uspe
Duhovna riznica
15:59 | 11.11.2025
MNOGI NE ZNAJU KADA TAČNO POČINJE KRSNA SLAVA: Evo šta kaže Crkva i zbog čega je važno navečerje slave
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta.
Smisao slave nije u bogatstvu slavske trpeze, ističe otac Slobodan.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Patnja, koliko god teška bila, nije kraj, već prolaz ka nečemu višem.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
