To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
U Srbiji je u punom jeku sezona slava, a mnogi vernici smatraju da su na dan krsne slave obaveze i poštovanje običaja rezervisani samo za domaćina i njegovu porodicu.
Ostatak zajednice često misli da ne treba da učestvuje u prazničnim obavezama.
Međutim, sveštenik Željko Jovanović za Blic ženu naglašava da svaki praznik svetitelja nameće dužnost svim vernicima – da se mole, prisustvuju liturgiji i pokažu solidarnost kroz dobra dela.
- To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja i da mu se ne molimo. Svaki hrišćanin na dan nekog praznika molitveno priziva svetitelja koji se toga dana proslavlja - priča sveštenik.
Ono što je bitno kada je crveno slovo, nedelja, kad je veliki praznik, ističe otac Željko, jeste da odemo na svetu liturgiju, da budemo u zajednici sa braćom i sestrama, da se pričestimo telom i krvlju Hristovim, da tu zajedničku molitvu, sabornu uznesemo zajedno prema Gospodu.
- Takođe je bitno da na taj praznik pokažemo i na delu da smo deca Božija, da vidimo da li kod nas u komšiluku možda postoji neko siromašan, neko gladan ko tog dana nema šta da pojede pa da mu mi odnesemo neki deo od našeg ručka ili ako postoji neka stara baka, nemoćna pa, recimo, da devojke odu da joj očiste kuću, da joj pospreme stan, da se dogovore tog dana praznika pa sutradan da to i urade.
- Momci, evo sad ide zima, ide hladan period, možda mogu nekome nemoćnom da iseku drva i da ih pripremi za zimu da taj neko ne bi nikom drugom plaćao. Čovek koji proslavlja praznik, moli na taj dan i sebe naziva hrišćaninom treba to i da pokaže na delu - ističe sveštenik.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Jednostavna za pripremu, a izgledom očarava — pravo iznenađenje za vaše goste i ponos svake domaćice koja s ljubavlju sprema slavsku trpezu. Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju. Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Instagram smirenje_spasenje
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Mrsni recepti
11:20 | 06.11.2025
SLANA TORTA OD BATAKA I KROMPIRA ZA SLAVSKU TRPEZU KOJA SE PAMTI: Neodoljivo predjelo -spoj tradicije i modernu dekoraciju
Mrsni recepti
12:52 | 11.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ĆE SVAKOJ DOMAĆICI OSVETLATI OBRAZ NA KRSNOJ SLAVI: Recept iz bakine sveske koji ne može da ne uspe
Duhovna riznica
15:59 | 11.11.2025
MNOGI NE ZNAJU KADA TAČNO POČINJE KRSNA SLAVA: Evo šta kaže Crkva i zbog čega je važno navečerje slave
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
