Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Krsna slava — taj dragoceni duhovni biser koji Srbi s ponosom čuvaju kao svoj jedinstveni pravoslavni običaj — često zna da bude zasenjena sjajem bogate trpeze i užurbanim pripremama za goste. Iako je slava mnogo više od gozbe i proslave, domaćini ponekad zaboravljaju ono najvažnije: slava je, pre svega, molitva i zajedništvo sa Bogom i svetiteljem zaštitnikom doma.
Na ovu temu nedavno je govorio protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, gostujući na talasima Radio Svetigora, podsećajući vernike na duboki smisao slavskog praznika i njegovu neraskidivu vezu sa verom, predanjem i zajednicom.
Jedinstvena svetinja u pravoslavnom svetu
— Jedino u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji proslavljanje svetitelja na taj način — istakao je otac Nemanja, podsećajući da koreni slave vode do Sveti Sava, koji je paganski običaj "kućnog boga" preobrazio u hrišćanski čin slavljenja Boga kroz svetitelja zaštitnika doma.
— Jer uvek kad slavimo bilo kog svetitelja, mi slavimo Onoga koji se proslavio kroz tog svetitelja, a to je Bog. U troparima se molimo svetiteljima da mole Hrista Boga da spasi duše naše — poručio je otac Nemanja.
Na taj način, krsna slava nije samo tradicija — ona je živa molitva, zahvalnost i blagodat.
Svetitelj zaštitnik - most između predaka i potomaka
Slava se ne bira slučajno: svetitelj koji je zaštitnik doma postaje nevidljivi stub porodice kroz pokolenja. On nije samo zaštitnik pojedinca, već i duhovni čuvar cele loze, od predaka koji su slavu preneli, do potomaka koji će je čuvati i dalje prenositi.
— Mi se molimo svim svetiteljima i sve ih poštujemo. Ali postoji jedan koji je zaštitnik našeg doma i porodice. Moleći se svetitelju i učestvujući na liturgiji, mi zapravo bivamo u zajednici i sa samim Bogom — objasnio je paroh kotorski, otac Nemanja.
Bez liturgije nema istinske slave
Otac Nemanja je naglasio da je suština krsne slave u liturgiji i Svetom Pričešću. Nema opravdanja za izostanak iz crkve, jer je i domaćinu i gostima mesto upravo tamo — u zajedničkoj molitvi.
— Liturgija je središte i smisao slavskog dana. Gozba je samo izraz radosti, ali molitva je ono što nas povezuje sa svetiteljem i Bogom. To je dar koji prinosimo Njemu — poručio je sveštenik.
Schutterstock
Schutterstock
Slavski kolač
Slavski običaji - različiti u formi, isti u suštini
Iako svaki kraj ima svoje specifične običaje, u osnovi su svi isti i nose duboku duhovnu simboliku. Na slavsku trpezu neizostavno dolaze: kršnjak (slavski kolač sa krstom), slavska sveća, vino i žito.
Obred je praćen molitvom i pesmom — troparom svetitelju, jektenijom za žive, ali i zaupokojenom jektenijom za sve one koji su nam veru i slavu ostavili u nasleđe.
— Svaki kraj ima svoje osobenosti i karakteristike generalno, ali u suštini to je sve isto i suštinski mora biti isto — naglasio je protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić.
Slava - vreme sabranja i zahvalnosti
Slava nije samo porodična svetkovina. Ona je duhovni čin — živa veza između zemlje i neba, prošlih i sadašnjih pokolenja, doma i Crkve.
Zato sveštenici neumorno podsećaju vernike: slavska sveća, kolač i žito nisu ukras, već sveta znamenja, a molitva i liturgija — jedini pravi temelj slave.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
