Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Krsna slava — taj dragoceni duhovni biser koji Srbi s ponosom čuvaju kao svoj jedinstveni pravoslavni običaj — često zna da bude zasenjena sjajem bogate trpeze i užurbanim pripremama za goste. Iako je slava mnogo više od gozbe i proslave, domaćini ponekad zaboravljaju ono najvažnije: slava je, pre svega, molitva i zajedništvo sa Bogom i svetiteljem zaštitnikom doma.
Na ovu temu nedavno je govorio protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, gostujući na talasima Radio Svetigora, podsećajući vernike na duboki smisao slavskog praznika i njegovu neraskidivu vezu sa verom, predanjem i zajednicom.
Jedinstvena svetinja u pravoslavnom svetu
— Jedino u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji proslavljanje svetitelja na taj način — istakao je otac Nemanja, podsećajući da koreni slave vode do Sveti Sava, koji je paganski običaj "kućnog boga" preobrazio u hrišćanski čin slavljenja Boga kroz svetitelja zaštitnika doma.
— Jer uvek kad slavimo bilo kog svetitelja, mi slavimo Onoga koji se proslavio kroz tog svetitelja, a to je Bog. U troparima se molimo svetiteljima da mole Hrista Boga da spasi duše naše — poručio je otac Nemanja.
Na taj način, krsna slava nije samo tradicija — ona je živa molitva, zahvalnost i blagodat.
Svetitelj zaštitnik - most između predaka i potomaka
Slava se ne bira slučajno: svetitelj koji je zaštitnik doma postaje nevidljivi stub porodice kroz pokolenja. On nije samo zaštitnik pojedinca, već i duhovni čuvar cele loze, od predaka koji su slavu preneli, do potomaka koji će je čuvati i dalje prenositi.
— Mi se molimo svim svetiteljima i sve ih poštujemo. Ali postoji jedan koji je zaštitnik našeg doma i porodice. Moleći se svetitelju i učestvujući na liturgiji, mi zapravo bivamo u zajednici i sa samim Bogom — objasnio je paroh kotorski, otac Nemanja.
Bez liturgije nema istinske slave
Otac Nemanja je naglasio da je suština krsne slave u liturgiji i Svetom Pričešću. Nema opravdanja za izostanak iz crkve, jer je i domaćinu i gostima mesto upravo tamo — u zajedničkoj molitvi.
— Liturgija je središte i smisao slavskog dana. Gozba je samo izraz radosti, ali molitva je ono što nas povezuje sa svetiteljem i Bogom. To je dar koji prinosimo Njemu — poručio je sveštenik.
Schutterstock
Schutterstock
Slavski kolač
Slavski običaji - različiti u formi, isti u suštini
Iako svaki kraj ima svoje specifične običaje, u osnovi su svi isti i nose duboku duhovnu simboliku. Na slavsku trpezu neizostavno dolaze: kršnjak (slavski kolač sa krstom), slavska sveća, vino i žito.
Obred je praćen molitvom i pesmom — troparom svetitelju, jektenijom za žive, ali i zaupokojenom jektenijom za sve one koji su nam veru i slavu ostavili u nasleđe.
— Svaki kraj ima svoje osobenosti i karakteristike generalno, ali u suštini to je sve isto i suštinski mora biti isto — naglasio je protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić.
Slava - vreme sabranja i zahvalnosti
Slava nije samo porodična svetkovina. Ona je duhovni čin — živa veza između zemlje i neba, prošlih i sadašnjih pokolenja, doma i Crkve.
Zato sveštenici neumorno podsećaju vernike: slavska sveća, kolač i žito nisu ukras, već sveta znamenja, a molitva i liturgija — jedini pravi temelj slave.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
