Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Krsna slava — taj dragoceni duhovni biser koji Srbi s ponosom čuvaju kao svoj jedinstveni pravoslavni običaj — često zna da bude zasenjena sjajem bogate trpeze i užurbanim pripremama za goste. Iako je slava mnogo više od gozbe i proslave, domaćini ponekad zaboravljaju ono najvažnije: slava je, pre svega, molitva i zajedništvo sa Bogom i svetiteljem zaštitnikom doma.
Na ovu temu nedavno je govorio protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, gostujući na talasima Radio Svetigora, podsećajući vernike na duboki smisao slavskog praznika i njegovu neraskidivu vezu sa verom, predanjem i zajednicom.
Jedinstvena svetinja u pravoslavnom svetu
— Jedino u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji proslavljanje svetitelja na taj način — istakao je otac Nemanja, podsećajući da koreni slave vode do Sveti Sava, koji je paganski običaj "kućnog boga" preobrazio u hrišćanski čin slavljenja Boga kroz svetitelja zaštitnika doma.
— Jer uvek kad slavimo bilo kog svetitelja, mi slavimo Onoga koji se proslavio kroz tog svetitelja, a to je Bog. U troparima se molimo svetiteljima da mole Hrista Boga da spasi duše naše — poručio je otac Nemanja.
Na taj način, krsna slava nije samo tradicija — ona je živa molitva, zahvalnost i blagodat.
Svetitelj zaštitnik - most između predaka i potomaka
Slava se ne bira slučajno: svetitelj koji je zaštitnik doma postaje nevidljivi stub porodice kroz pokolenja. On nije samo zaštitnik pojedinca, već i duhovni čuvar cele loze, od predaka koji su slavu preneli, do potomaka koji će je čuvati i dalje prenositi.
— Mi se molimo svim svetiteljima i sve ih poštujemo. Ali postoji jedan koji je zaštitnik našeg doma i porodice. Moleći se svetitelju i učestvujući na liturgiji, mi zapravo bivamo u zajednici i sa samim Bogom — objasnio je paroh kotorski, otac Nemanja.
Bez liturgije nema istinske slave
Otac Nemanja je naglasio da je suština krsne slave u liturgiji i Svetom Pričešću. Nema opravdanja za izostanak iz crkve, jer je i domaćinu i gostima mesto upravo tamo — u zajedničkoj molitvi.
— Liturgija je središte i smisao slavskog dana. Gozba je samo izraz radosti, ali molitva je ono što nas povezuje sa svetiteljem i Bogom. To je dar koji prinosimo Njemu — poručio je sveštenik.
Schutterstock
Schutterstock
Slavski kolač
Slavski običaji - različiti u formi, isti u suštini
Iako svaki kraj ima svoje specifične običaje, u osnovi su svi isti i nose duboku duhovnu simboliku. Na slavsku trpezu neizostavno dolaze: kršnjak (slavski kolač sa krstom), slavska sveća, vino i žito.
Obred je praćen molitvom i pesmom — troparom svetitelju, jektenijom za žive, ali i zaupokojenom jektenijom za sve one koji su nam veru i slavu ostavili u nasleđe.
— Svaki kraj ima svoje osobenosti i karakteristike generalno, ali u suštini to je sve isto i suštinski mora biti isto — naglasio je protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić.
Slava - vreme sabranja i zahvalnosti
Slava nije samo porodična svetkovina. Ona je duhovni čin — živa veza između zemlje i neba, prošlih i sadašnjih pokolenja, doma i Crkve.
Zato sveštenici neumorno podsećaju vernike: slavska sveća, kolač i žito nisu ukras, već sveta znamenja, a molitva i liturgija — jedini pravi temelj slave.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
