Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Krsna slava je osobitost srpskog pravoslavlja, koja je nastala kao spoj paganizma i hrišćanske tradicije. Pre nego što su primili hrišćanstvo, Srbi su imali mnogobrojna božanstva, ali je Sveti Sava, u susretu sa hrišćanstvom, zamenio domaće idole velikim svetiteljima crkve, koji su postali zaštitnici srpskih porodica i zajednica.
Na taj način, krsna slava je postala tradicija koja se prenosi kroz generacije, čuvajući vezu sa verom i običajima.
Kako se prima krsna slava od oca?
Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu.
Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.
Međutim, postavlja se pitanje - kako i na koj način otac prenosi krsnu slavu na ćerku, kao i da li je to uopšte moguće? Odgovor na tu nedoumicu dao je Boško Savić, paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u centru Beograda.
Printscreen/Youtube/Glas javnosti
Sveštenik Boško Savić
Navodi jerej da je prenos krsne slave sa oca na ćerku moguć. On takođe napominje da su se okolnosti promenile i da se prenos vrši na određen način.
- Naravno da je to moguće. Nekada je bila potreba da se prenos slave vrši sa oca na sina i tada su porodice imale više dece. Tada se slava predavala najstarijem sinu i on je slavio u domu svoga oca - započinje jerej Savić.
- Sada su se okolnosti promenile, ljudi masovno žive u gradovima, ne žive više u selima i ne obrađuju imanja i sada se slave dele ne samo najstarijem sinu, nego i svim sinovima, ali isto tako i ženskim potomcima - ističe sveštenik i paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, navodeći i lični primer.
- Ja ću kao otac tri kćeri svoju slavu preneti na svoju najstariju ćerku.
Sveštenik navodi i kada je najbolje vreme da dete preuzme krsnu slavu, ali i šta taj čin podrazumeva.
- Najidealnije vreme za preuzimanje krsne slave je kada sin stupa u brak i odlazi iz porodičnog doma. On tog zaštitnika, figurativno, nosi sa sobom. Donosi ikonu svetitelja u svoj dom i počinje da ga slavi. Ćerka, ukoliko otac ne može više da slavi ili zbog starosti više nije u stanju da to čini, uzima slavu i slavi je u tom domu, a ako odlazi iz tog doma sveca slavi kao zaštitu - tj. svoju krsnu slavu.
Jerej dodaje da postoji odluka SPC, saborska odluka, koja potvrđuje da ćerke mogu da nasleđuju očevu krsnu slavu, ali napominje da se unakrsno sa tim pojavilo još jedno pitanje, a to je šta se dešava sa slavom ćerke nakon udaje za čoveka, koji slavi drugog sveca.
- U tom slučaju bi trebalo da slave i jednu i drugu slavu. Ukoliko se desi da imaju više dece, ona se dve slave dele na dva najstarija deteta - zaključuje sveštenik.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Ovaj slatkiš donosi topli, rustični šarm pomalo zaboravljenih recepata. Uživajte u savršeno uravnoteženim ukusima čokolade i orašastih plodova – idealnim za posebne prilike i okupljanja!
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
Smirenje, krotost, pravdoljubivost i čisto srce – osobine koje vode u večnu blaženost. „Ako želiš raj, budi takav“, poručuje svetitelj u svojoj pouci za nedelju četvrte sedmice Velikog posta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio tople reči muslimanskim vernicima povodom Ramazanskog bajrama, ističući važnost ljubavi, razumevanja i zajedništva među ljudima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Najpre je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja, ali kada je Sveti Jovan ukazao prstom na Gospoda Isusa govoreći: "Gle, jagnje Božje!", Sveti Andreja je ostavio svoga prvoga učitelja i pošao za Isusom.
Od rođenja obasjan božanskom svetlošću, Sveti Alimpije je svojom pobožnošću, podvižništvom i nepokolebljivom verom postao stub pravoslavlja. Njegov put od podvižnika do čudotvorca vekovima inspiriše, a njegov sveti spomen 9. decembra obeležava se s ljubavlju i poštovanjem u srpskim domovima kao krsna slava.
Smirenje, krotost, pravdoljubivost i čisto srce – osobine koje vode u večnu blaženost. „Ako želiš raj, budi takav“, poručuje svetitelj u svojoj pouci za nedelju četvrte sedmice Velikog posta.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
