Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Krsna slava je osobitost srpskog pravoslavlja, koja je nastala kao spoj paganizma i hrišćanske tradicije. Pre nego što su primili hrišćanstvo, Srbi su imali mnogobrojna božanstva, ali je Sveti Sava, u susretu sa hrišćanstvom, zamenio domaće idole velikim svetiteljima crkve, koji su postali zaštitnici srpskih porodica i zajednica.
Na taj način, krsna slava je postala tradicija koja se prenosi kroz generacije, čuvajući vezu sa verom i običajima.
Kako se prima krsna slava od oca?
Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu.
Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.
Međutim, postavlja se pitanje - kako i na koj način otac prenosi krsnu slavu na ćerku, kao i da li je to uopšte moguće? Odgovor na tu nedoumicu dao je Boško Savić, paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u centru Beograda.
Printscreen/Youtube/Glas javnosti
Sveštenik Boško Savić
Navodi jerej da je prenos krsne slave sa oca na ćerku moguć. On takođe napominje da su se okolnosti promenile i da se prenos vrši na određen način.
- Naravno da je to moguće. Nekada je bila potreba da se prenos slave vrši sa oca na sina i tada su porodice imale više dece. Tada se slava predavala najstarijem sinu i on je slavio u domu svoga oca - započinje jerej Savić.
- Sada su se okolnosti promenile, ljudi masovno žive u gradovima, ne žive više u selima i ne obrađuju imanja i sada se slave dele ne samo najstarijem sinu, nego i svim sinovima, ali isto tako i ženskim potomcima - ističe sveštenik i paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, navodeći i lični primer.
- Ja ću kao otac tri kćeri svoju slavu preneti na svoju najstariju ćerku.
Sveštenik navodi i kada je najbolje vreme da dete preuzme krsnu slavu, ali i šta taj čin podrazumeva.
- Najidealnije vreme za preuzimanje krsne slave je kada sin stupa u brak i odlazi iz porodičnog doma. On tog zaštitnika, figurativno, nosi sa sobom. Donosi ikonu svetitelja u svoj dom i počinje da ga slavi. Ćerka, ukoliko otac ne može više da slavi ili zbog starosti više nije u stanju da to čini, uzima slavu i slavi je u tom domu, a ako odlazi iz tog doma sveca slavi kao zaštitu - tj. svoju krsnu slavu.
Jerej dodaje da postoji odluka SPC, saborska odluka, koja potvrđuje da ćerke mogu da nasleđuju očevu krsnu slavu, ali napominje da se unakrsno sa tim pojavilo još jedno pitanje, a to je šta se dešava sa slavom ćerke nakon udaje za čoveka, koji slavi drugog sveca.
- U tom slučaju bi trebalo da slave i jednu i drugu slavu. Ukoliko se desi da imaju više dece, ona se dve slave dele na dva najstarija deteta - zaključuje sveštenik.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Ovaj slatkiš donosi topli, rustični šarm pomalo zaboravljenih recepata. Uživajte u savršeno uravnoteženim ukusima čokolade i orašastih plodova – idealnim za posebne prilike i okupljanja!
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
