Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Krsna slava je osobitost srpskog pravoslavlja, koja je nastala kao spoj paganizma i hrišćanske tradicije. Pre nego što su primili hrišćanstvo, Srbi su imali mnogobrojna božanstva, ali je Sveti Sava, u susretu sa hrišćanstvom, zamenio domaće idole velikim svetiteljima crkve, koji su postali zaštitnici srpskih porodica i zajednica.
Na taj način, krsna slava je postala tradicija koja se prenosi kroz generacije, čuvajući vezu sa verom i običajima.
Kako se prima krsna slava od oca?
Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu.
Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.
Međutim, postavlja se pitanje - kako i na koj način otac prenosi krsnu slavu na ćerku, kao i da li je to uopšte moguće? Odgovor na tu nedoumicu dao je Boško Savić, paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u centru Beograda.
Printscreen/Youtube/Glas javnosti
Sveštenik Boško Savić
Navodi jerej da je prenos krsne slave sa oca na ćerku moguć. On takođe napominje da su se okolnosti promenile i da se prenos vrši na određen način.
- Naravno da je to moguće. Nekada je bila potreba da se prenos slave vrši sa oca na sina i tada su porodice imale više dece. Tada se slava predavala najstarijem sinu i on je slavio u domu svoga oca - započinje jerej Savić.
- Sada su se okolnosti promenile, ljudi masovno žive u gradovima, ne žive više u selima i ne obrađuju imanja i sada se slave dele ne samo najstarijem sinu, nego i svim sinovima, ali isto tako i ženskim potomcima - ističe sveštenik i paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, navodeći i lični primer.
- Ja ću kao otac tri kćeri svoju slavu preneti na svoju najstariju ćerku.
Sveštenik navodi i kada je najbolje vreme da dete preuzme krsnu slavu, ali i šta taj čin podrazumeva.
- Najidealnije vreme za preuzimanje krsne slave je kada sin stupa u brak i odlazi iz porodičnog doma. On tog zaštitnika, figurativno, nosi sa sobom. Donosi ikonu svetitelja u svoj dom i počinje da ga slavi. Ćerka, ukoliko otac ne može više da slavi ili zbog starosti više nije u stanju da to čini, uzima slavu i slavi je u tom domu, a ako odlazi iz tog doma sveca slavi kao zaštitu - tj. svoju krsnu slavu.
Jerej dodaje da postoji odluka SPC, saborska odluka, koja potvrđuje da ćerke mogu da nasleđuju očevu krsnu slavu, ali napominje da se unakrsno sa tim pojavilo još jedno pitanje, a to je šta se dešava sa slavom ćerke nakon udaje za čoveka, koji slavi drugog sveca.
- U tom slučaju bi trebalo da slave i jednu i drugu slavu. Ukoliko se desi da imaju više dece, ona se dve slave dele na dva najstarija deteta - zaključuje sveštenik.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Ovaj slatkiš donosi topli, rustični šarm pomalo zaboravljenih recepata. Uživajte u savršeno uravnoteženim ukusima čokolade i orašastih plodova – idealnim za posebne prilike i okupljanja!
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
