Printscreen/Youtube/misionarljubaviDomaćin ne sme da goste dočekuje u kući
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
U Srbiji je u toku sezona krsnih slava, a obaveze domaćina koji proslavlja sa porodicom sveca zaštitnika su jasno propisane crkvenim pravilima.
Osim onih koji se odnose na lomljenje slavskog kolača, postoje dva još veoma bitna, a odnose se na doček gostiju i takozvano dvorenje slave.
Naime, većina ljudi ne zna da se gosti dočekuju napolju ili na pragu kuće (ako imate stan ispred vrata), nikako u kući. Domaćin treba da je svečano obučen i u skladu sa tim, i svečarski raspoložen.
Goste dočekuje sa "Dobro došli" Gosti čestitaju slavu rečima: "Srećna slava domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju".
Printscreen/Youtube/ Televizija Pruga
Domaćin je dužan da se stara o ugodnosti gostiju
Domaćin odgovara: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i … (kaže ime slave) pomognu da dosta godina dolazite, i da slavimo u zdravlju i veselju".
Gosti ulaze u kuću, i po stareštvu sedaju za sto gde se obavlja slavski ručak, ili u neku drugu prostoriju gde sede do početka ručka.
Takođe, postoji i pravilo "dvorenja slave". Naime, u Srbiji nije baš retkost da se domaćin opusti i zasedne sa gostima. Prema crkvenim pravilima, domaćin, na dan slave, ne bi trebalo da sedne dok sveća gori, a to je do kraja slava.
Ne seda se iz jednog razologa - iz poštovanja prema svetitelju koga on i njegova porodica slave. Naime, svetitelj je slavni gost na slavi, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.
Postoje naravno izuzeci od pravila. Naime, ako je domaćin star ili iz zdravstvenih razloga ne može da stoji, slavu bi trebalo da dvori neko od njemu bliskih mlađih muškaraca kao što su sin ili unuk.
Printscreen/Youtube/ Televizija Pruga
Domaćin ne sme da goste dočekuje u kući
Oni u tom slučaju bi trebalo da preuzmu i ostale obaveze, da brinu o posluženju, kao i svemu ostalom kako bi se gosti usećali ugodno.
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
