Printscreen/Youtube/misionarljubaviDomaćin ne sme da goste dočekuje u kući
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
U Srbiji je u toku sezona krsnih slava, a obaveze domaćina koji proslavlja sa porodicom sveca zaštitnika su jasno propisane crkvenim pravilima.
Osim onih koji se odnose na lomljenje slavskog kolača, postoje dva još veoma bitna, a odnose se na doček gostiju i takozvano dvorenje slave.
Naime, većina ljudi ne zna da se gosti dočekuju napolju ili na pragu kuće (ako imate stan ispred vrata), nikako u kući. Domaćin treba da je svečano obučen i u skladu sa tim, i svečarski raspoložen.
Goste dočekuje sa "Dobro došli" Gosti čestitaju slavu rečima: "Srećna slava domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju".
Printscreen/Youtube/ Televizija Pruga
Domaćin je dužan da se stara o ugodnosti gostiju
Domaćin odgovara: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i … (kaže ime slave) pomognu da dosta godina dolazite, i da slavimo u zdravlju i veselju".
Gosti ulaze u kuću, i po stareštvu sedaju za sto gde se obavlja slavski ručak, ili u neku drugu prostoriju gde sede do početka ručka.
Takođe, postoji i pravilo "dvorenja slave". Naime, u Srbiji nije baš retkost da se domaćin opusti i zasedne sa gostima. Prema crkvenim pravilima, domaćin, na dan slave, ne bi trebalo da sedne dok sveća gori, a to je do kraja slava.
Ne seda se iz jednog razologa - iz poštovanja prema svetitelju koga on i njegova porodica slave. Naime, svetitelj je slavni gost na slavi, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.
Postoje naravno izuzeci od pravila. Naime, ako je domaćin star ili iz zdravstvenih razloga ne može da stoji, slavu bi trebalo da dvori neko od njemu bliskih mlađih muškaraca kao što su sin ili unuk.
Printscreen/Youtube/ Televizija Pruga
Domaćin ne sme da goste dočekuje u kući
Oni u tom slučaju bi trebalo da preuzmu i ostale obaveze, da brinu o posluženju, kao i svemu ostalom kako bi se gosti usećali ugodno.
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
