Printscreen/Youtube/misionarljubaviDomaćin ne sme da goste dočekuje u kući
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
U Srbiji je u toku sezona krsnih slava, a obaveze domaćina koji proslavlja sa porodicom sveca zaštitnika su jasno propisane crkvenim pravilima.
Osim onih koji se odnose na lomljenje slavskog kolača, postoje dva još veoma bitna, a odnose se na doček gostiju i takozvano dvorenje slave.
Naime, većina ljudi ne zna da se gosti dočekuju napolju ili na pragu kuće (ako imate stan ispred vrata), nikako u kući. Domaćin treba da je svečano obučen i u skladu sa tim, i svečarski raspoložen.
Goste dočekuje sa "Dobro došli" Gosti čestitaju slavu rečima: "Srećna slava domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju".
Printscreen/Youtube/ Televizija Pruga
Domaćin je dužan da se stara o ugodnosti gostiju
Domaćin odgovara: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i … (kaže ime slave) pomognu da dosta godina dolazite, i da slavimo u zdravlju i veselju".
Gosti ulaze u kuću, i po stareštvu sedaju za sto gde se obavlja slavski ručak, ili u neku drugu prostoriju gde sede do početka ručka.
Takođe, postoji i pravilo "dvorenja slave". Naime, u Srbiji nije baš retkost da se domaćin opusti i zasedne sa gostima. Prema crkvenim pravilima, domaćin, na dan slave, ne bi trebalo da sedne dok sveća gori, a to je do kraja slava.
Ne seda se iz jednog razologa - iz poštovanja prema svetitelju koga on i njegova porodica slave. Naime, svetitelj je slavni gost na slavi, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.
Postoje naravno izuzeci od pravila. Naime, ako je domaćin star ili iz zdravstvenih razloga ne može da stoji, slavu bi trebalo da dvori neko od njemu bliskih mlađih muškaraca kao što su sin ili unuk.
Printscreen/Youtube/ Televizija Pruga
Domaćin ne sme da goste dočekuje u kući
Oni u tom slučaju bi trebalo da preuzmu i ostale obaveze, da brinu o posluženju, kao i svemu ostalom kako bi se gosti usećali ugodno.
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
