Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
SPC sutra slavi Svete mučenike Akindina, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i druge s njima.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Prva trojica su bili sluge na dvoru istoga cara, "no tajno služahu Hristu Gospodu svome".
Kada su optuženi i izvedeni na sud pred cara, on ih je upitao "od kuda su".
Na to su mu odgovorili:
"Otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog".
Kad ih je car stavio na velike muke, sve su junački podneli sa psalmopjenijem i molitvom na ustima. Za vreme mučenja i tamnovanja javljali im se angeli Božji više puta, a jednom i sam Gospod Hristos kao čovek "sa licem svetlim kao sunce".
Kada je jedan od mučitelja, Aftonije, video čudo, "kako olovo kipeće ne naškodi mučenicima", i sam je poverovao u Hrista i uzviknuo: "Veliki je Bog hrišćanski!" Posle toga odmah je posečen.
"I mnogi drugi videše i verovaše. Tada car naredi, te zašiše u kožane mehove Akindina, Pigasija i Anempodista, i vrgoše ih u more. No javi se iz onoga sveta Sveti Aftonije sa tri svetla angela, izvede svete mučenike na suho i oslobodi ih".
Elpidifor je bio carev velmož. Kada izjavi da je hrišćanin i izobliči cara za ubijanje nevinih hrišćana, car ga osudi na smrt. Posle toga je Elpidifor posečen zajedno sa još 7.000 drugih hrišćana.
Tada su Sveti Akindin, Pigasije i Anempodist bačeni u peć sa 28 vojnika i sa majkom carevom, pošto i ovi verovaše u Hrista.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
On je 34 godine živeo kao prosjak iako je bio bogati naslednik.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Bio je brat blizanac svete Sholastike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Aleksija, Čoveka Božjeg po starom i Svetog Jovana Lestvičnika po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Kvirina, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
On je 34 godine živeo kao prosjak iako je bio bogati naslednik.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Jednostavan recept za obogaćen krompir aromama začinskog bilja koji dokazuje da post na vodi ne znači odricanje od ukusa.
