Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Roditeljstvo često podseća na stakleno ogledalo: svaka reč i gest oblikuju pogled deteta na sebe i svet. Sveti Porfirije Kavsokalivit podseća da prava snaga ne dolazi iz ljudskih pohvala, već iz molitve i Božije milosti. Njegove reči ne nude brza rešenja, već pokazuju put kako duhovno vođstvo oblikuje karakter i dušu deteta.
- Detetu ne treba reći: ‘Uspećeš, sposoban si, mlad, hrabar, savršen!’ Znači, niste dobri za dete. Ali možeš mu reći da se moli Bogu. Reci mu: – Dete moje, Gospod ti je dao darove koje imaš. Moli se Bogu da ti da snage da ih razviješ i uspeš. Neka te Bog obaspe svojom milošću. Ovo je savršen metod. Morate naučiti decu da traže Božiju pomoć u svemu - govorio je Sveti Porfirije.
Sveti Porfirije nas podseća da roditeljska uloga nije u naglašavanju uspeha ili hrabrosti, već u tome da dete nauči da oslanja svoj život na Boga. Molitva postaje most između darova koje je primilo i njihove istinske vrednosti u životu.
U pravoslavnom vaspitanju, snaga deteta se ne meri ocenama, pohvalama ili spoljnim priznanjem. Ona se ogleda u sposobnosti da traži Božiju pomoć, da raste u veri i kroz milost Božiju razvija svoj karakter. Sveti Porfirije nas uči da je roditeljstvo, pre svega, duhovno putovanje zajedno sa detetom, gde roditelj vodi primerom, a ne rečima.
Pouka Svetog Porfirija vraća roditelje na suštinu: istinsku snagu i uspeh ne donose pohvale, već vera, molitva i oslonac na Božiju milost. Roditeljstvo se tako pretvara u proces učenja deteta da gradi svoj karakter kroz duhovnu disciplinu i traži Božiju pomoć u svakom koraku života.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 266 (2,14-19)
14. Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca, 15. koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju, i protivni su svima ljudima, 16. sprečavajući nas da govorimo neznabošcima da bi se spasli; i kroz to za svagda da navrše meru grehova svojih, ali ih na kraju sustiže gnev.
17. A mi, braćo, odvojivši se od vas za neko vreme, licem a ne srcem, još više s velikom željom nastojasmo da vidimo lice vaše. 18. Zato htedosmo doći k vama, bar ja Pavle nekoliko puta, i spreči nas satana. 19. Jer ko je naša nada ili radost ili venac hvale? Zar niste to i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o njegovu dolasku?
Jevanđelje po Luki, začalo 58. (11,23-26)
23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.” 24. Kad nečisti duh izađe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: „Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao.” 25. I došavši nađe pometen i ukrašen. 26. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Recept iz "Srbski kuvara" koji kombinuje mirise povrća i začina, idealan za posne dane kada je riba dozvoljena, a svaki zalogaj spaja ukus posta i bogatstvo tradicije.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
Zivotni put Svetog Andreja galilejskog ribara do mučenika na krstu u obliku slova X, obeležio je hrišćanstvo od Svete zemlje do obala Crnog mora.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Bogohulne misli se javljaju iznenada, protiv čovekove volje, i donose ružne, neprimerene predstave o onome što je verniku najsvetije.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
