Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Nekada jedna rečenica otkrije više o čoveku nego godine njegovih dela. Starac Pajsije Svetogorac govorio je jednostavno, ali svaka njegova reč imala je snagu da razotkrije skrivene slojeve ljudskog srca. Kada ga je hodočasnik upitao da li je ispravno reći: "Neka mu Bog vrati za to", starac je odgovorio rečima koje i danas razgolićuju našu duhovnu samoprevaru.
- Onaj ko tako govori prevaren je od đavola, jer ne shvata da na taj način 'učtivo' proklinje. Ima ljudi koji govore za sebe da su osetljivi, da su puni ljubavi i takta, da trpe nepravde koje im nanose drugi, pa govore: "Neka im Bog uzvrati." Svi mi ovde polažemo ispite kako bi prešli u onaj drugi, večni život, u Raj. Pomisao mi govori da je ovo 'učtivo' proklinjanje ispod svakog duhovnog nivoa, i da je nedopustivo za hrišćanina. Jer, Hristos nas nije učio takvoj vrsti ljubavi, već "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" (Lk 23,24)
Zašto "učtivo" proklinjanje udaljava od istine
Reči Starca Pajsija ne udaraju po drugima, već po nama samima. One razotkrivaju koliko često čovek, misleći da je pravedan, u stvari stvara barijere prema sopstvenom duhovnom napretku. Osveta, i ona „učtiva“, odvraća nas od pravog hrišćanskog puta i udaljava od unutrašnje slobode koju donosi oprost.
Oprost kao ključ istinske snage
Starac Pajsije podseća nas da vera nije u traženju pravde ili osveti, već u odricanju od potrebe da je sami sprovodimo. Hrišćanin koji prašta ne poražava drugog – on oslobađa sebe. Dok svet meri snagu osvetom, Carstvo Nebesko meri je po tišini koja izgovara: „Oprosti im, Gospode.“
Čitanje Jevanđelja za 23. utroak po Duhovima
shutterstock.com/Mircea Moira
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 263 (1,6-10)
6. I vi se ugledaste na nas i na Gospoda, primivši reč u golemoj nevolji sa radošću Duha Svetoga, 7. tako da postadoste obrazac svima verujućima u Makedoniji i u Ahaji. 8. Jer je od vas odjeknula reč Gospodnja ne samo u Makedoniji i u Ahaji, nego se i u svakom mestu razglasi vera vaša u Boga, tako da nam nije potrebno što govoriti. 9. Jer oni sami pričaju o nama kako nas vi dočekaste, i kako se od idola obratiste Bogu, da služite Bogu živom i istinitom, 10. i da očekujete Sina njegova s nebesa, kojega podiže iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gneva koji dolazi.
Jevanđelje po Luki, začalo 55. (11,1-10)
1. I kada se on moljaše Bogu na jednom mestu pa prestade, reče mu neki od učenika njegovih: Gospode, nauči nas moliti se, kao što i Jovan nauči učenike svoje. 2. A on im reče: "Kada se molite govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. 3. Hleb naš nasušni daj nam danas; 4. i oprosti nam grehe naše, kao što mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje; nego nas izbavi od zloga.”
5. I reče im: „Koji od vas ima prijatelja i otide mu u ponoć i reče mu: "Prijatelju, daj mi tri hleba u zajam, 6. jer mi dođe prijatelj s puta i nemam čime da ga poslužim." 7. A on iznutra odgovarajući da reče: "Nemoj me uznemiravati; već su vrata zatvorena, i deca su moja sa mnom u postelji; ne mogu ustati da ti dam." 8. Kažem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato što mu je prijatelj, ali za njegovu bezočnost ustaće i daće koliko mu treba. 9. I ja vama kažem: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10. Jer svaki koji ište, dobija; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta, dok po novom kalendaru obeležavaju Drugi dan praznika Rođenja Hristovog. Katolici takođe proslavljaju Drugi dan Božića, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
