SVET GORI! SHVATATE LI TO? Starac Pajsije upozorava na duhovni požar koji ni svi vatrogasci sveta ne mogu ugasiti

Čovek se nekada suoči sa pitanjem koje mu izmiče godinama: odakle krenuti kada oseća da se sve oko njega kruni? Nije to pitanje za rasprave niti za brze zaključke — više je poput unutrašnjeg kucanja koje podseća da duhovni život ne trpi ravnodušnost. I baš u toj tišini javlja se glas starca Pajsija Svetogorca, glas koji ume da preseče maglu i vrati pogled tamo gde sve počinje.

– Svet gori! Shvatate li? Mnogo je iskušenja palo na svet. Đavo je toliki požar napravio da ga ne bi ugasili ni svi vatrogasci na svetu. Duhovni požar! Ništa više nije ostalo. Preostalo je samo da se molimo da se Bog sažali na nas – upozoravao je starac Pajsije Svetogorac.

Duhovni požar koji pogađa svakoga od nas

Njegove reči ne pozivaju na strah, već na trežnjenje. Jer kada čovek sagleda koliko se lako udaljava od smirenosti, ljubavi i razuma, postaje jasnije zašto starčeva opomena zvuči snažno i danas. U pravoslavnom učenju molitva nije bekstvo, već povratak sebi — povratak onom tihom žaru koji ne spaljuje nego obnavlja.

Kako sačuvati dušu u svetu punom iskušenja

Zaključak koji starac ostavlja pred nama jednostavan je, ali nikada lak: ugasiti požar u sebi pre nego što proguta ono najvrednije. Pravoslavna duhovnost nas uči da kroz molitvu, smirenje i ljubav prema bližnjima možemo zaštititi ono što je u našim srcima neuništivo.

Čitanje Jevanđelja za 24. petak po Duhovima

shutterstock.com/Mircea Moira

 

Večernja

Knjiga Isusa Navina (5,13-15)

13. I kad Isus beše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu s golim mačem u ruci. I pristupi k njemu Isus i reče mu: „Jesi li naš ili naših neprijatelja?” 14. A on reče: „Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh.” I Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče mu: „Šta zapoveda gospodar moj sluzi svojemu?” 15. A vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu: „Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto.” I učini Isus tako.

Knjiga o sudijama (6,2. 7. 11-24)

2. I osili ruka Madijanska nad Izrailjem, te od straha Madijanskoga načiniše sebi sinovi Izrailjevi jame koje su po gorama, i pećine i ograde. 3. I kad bi Izrailjci posejali, dolažahu Madijani i Amalici i istočni narod, dolažahu na njih. 4. I stavši u oko protiv njih, potirahu rod zemaljski dori do Gaze, i ne ostavljahu hrane u Izrailju, ni ovce ni vola ni magarca.

5. Jer se podizahu sa stadima svojim i sa šatorima svojim, i dolažahu kao skakavci, tako mnogo, i ne beše broja njima ni kamilama njihovim, i dolazeći u zemlju pustošahu je. 6. Tada osiromaši Izrailj veoma od Madijana, i povikaše ka Gospodu sinovi Izrailjevi. 7. A kad povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu od Madijana, 8. Gospod posla proroka sinovima Izrailjevijem, a on im reče: „Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: ‘Ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskoga, 9. i izbavio sam vas iz ruke Misirske i iz ruke svih onih koji vas mučahu; i odagnao sam ih ispred vas, i dao sam vama zemlju njihovu.‘

10. Pak vam rekoh: ‘Ja sam Gospod Bog vaš, ne bojte se bogova Amoreja u kojih zemlji živite. Ali ne poslušaste glasa moga.‘” 11. Potom dođe anđeo Gospodnji i sede pod hrastom u Ofri koji beše Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vrsiše pšenicu na gumnu, da bi pobegao s njom od Madijana. 12. I javi mu se anđeo Gospodnji, i reče mu: „Gospod je s tobom, hrabri junače!”

13. A Gedeon mu reče: „O gospodaru moj! Kad je Gospod s nama, zašto nas snađe sve ovo? i gde su sva čudesa njegova, koja nam pripovedaše oci naši govoreći: ‘Nije li nas Gospod izveo iz Misira?‘ a sada nas je ostavio Gospod i predao u ruke Madijanima.” 14. A Gospod ga pogleda i reče mu: „Idi u toj sili svojoj, i izbavićeš Izrailja iz ruku Madijanskih. Ne poslah li te?”

15. A on mu reče: „O Gospode, čim ću izbaviti Izrailja? eto, rod je moj najsiromašniji u plemenu Manasijinu, a ja sam najmanji u domu oca svoga.” 16. Tada mu reče Gospod: „Ja ću biti s tobom, te ćeš pobiti Madijance kao jednoga.” 17. A Gedeon mu reče: „Ako sam našao milost pred tobom, daj mi znak da ti govoriš sa mnom. 18. Nemoj otići odavde dokle se ja ne vratim k tebi i donesem dar svoj i stavim preda te.” A on reče: „Čekaću dok se vratiš.” 19. Tada otide Gedeon, i zgotovi jare i od efe brašna hlebove presne, i metnu meso u kotaricu a juhu u lonac, i donese mu pod hrast, i postavi.

20. A anđeo Božji reče mu: „Uzmi to meso i te hlebove presne, i metni na onu stenu, a juhu prospi.” I on učini tako. 21. Tada anđeo Gospodnji pruži kraj od štapa koji mu beše u ruci i dotače se mesa i hlebova presnih; i podiže se oganj sa stene i spali meso i hlebove presne. I anđeo Gospodnji otide ispred očiju njegovih. 22. A Gedeon videći da beše anđeo Gospodnji, reče: „Ah Gospode Bože! Zato li videh anđela Gospodnjeg licem k licu?” 23. A Gospod mu reče: "budi miran, ne boj se, nećeš umrijeti." 24. I Gedeon načini ondje oltar Gospodu, i nazva ga mir Gospodnji. Stoji i danas u Ofri Avijezeritskoj.

Knjiga proroka Isaije (14,7-20)

7. Sva zemlja počiva i mirna je; pevaju iza glasa. 8. Vesele se s tebe i jele i kedri Livanski govoreći: „Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seče.” 9. Pakao dolje uskoleba se tebe radi da te srete kad dođeš, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne. 10. Svi će progovoriti i reći tebi: „I ti li si iznemogao kao mi? Izjednačio se s nama?” 11. Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivač.

12. Kako pade s neba, zvezdo Danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? 13. A govorio si u srcu svom: „Izaći ću na nebo, više zvezda Božijih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; 14. Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s višnjim.” 15. A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu. 16. Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: „To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,

17. koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njezine raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući?” 18. Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kući. 19. A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenijeh, mačem pobodenih, koji slaze u jamu kamenu, kao pogažen strv. 20. Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka.

Jutrenja

Jevanđelje po Mateju, začalo 52,54 (13,24-30; 36-43)

24. Drugu priču kaza im govoreći: „Carstvo nebesko je kao čovek što poseja dobro seme na njivi svojoj. 25. A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. 26. A kada niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. 27. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: „Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj?”

28. A on im reče: „Neprijatelj čovek to učini.” A sluge mu rekoše: „Hoćeš li, dakle, da idemo da ga počupamo?” 29. A on reče: „Ne, da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime i pšenicu. 30. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; a u vreme žetve reći ću žeteocima: „Saberite najpre kukolj i svežite ga u snoplje da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu moju.”

36. Tada otpusti Isus narod, i dođe u kuću. I pristupiše mu učenici njegovi govoreći: „Protumači nam priču o kukolju na njivi.” 37. A on odgovarajući reče im: „Koji seje dobro seme, to je Sin Čovečiji; 38. a njiva je svet; a dobro seme sinovi su Carstva, a kukolj sinovi su zla. 39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je svršetak veka, a žeteoci su anđeli.

40. Kao što se, dakle, kukolj sabira i ognjem sažiže, tako će biti na posletku ovoga veka. 41. Poslaće Sin Čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva njegova sve sablazni i one koji čine bezakonje. 42. I baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba. 43. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”

Liturgija

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 305 (2,2-10)

2. Jer ako je reč kazana preko anđela potvrđena, i svaki prestup i neposlušnost dobi zasluženu kaznu, 3. kako ćemo je mi izbeći ako ne marimo za tako veliko spasenje, koje otpoče propovedati Gospod, a potvrdiše ga među nama oni koji su čuli, 4. što i Bog posvedoči znacima i čudesima, raznim moćnim delima i razdavanjem Duha Svetoga po svojoj volji.

5. Jer Bog ne pokori anđelima onaj svet koji dolazi, o kojem govorimo. 6. Neko pak negde posvedoči govoreći: „Šta je čovek da ga se sećaš, ili sin čovečiji da ga pohodiš? 7. Učinio si ga privremeno manjim od anđela, slavom i čašću ovenčao si ga, i postavio si ga nad delima ruku tvojih; 8. sve si pokorio pod noge njegove. I pošto mu pokori sve, ništa mu ne ostavi nepokoreno. Ali sada još ne vidimo da mu je sve pokoreno.

9. A privremeno manjim od anđela vidimo Isusa, zbog stradanja sve do smrti, ovenčanoga slavom i čašću, da bi po blagodati Božijoj okusio smrt za sve. 10. Jer je prikladno Bogu, za Kojega je sve i kroz Kojega je sve, Koji privede mnoge sinove u slavu, da Čelnika spasenja njihova učini savršenim kroz stradanje.”

Jevanđelje po Luki, začalo 51 (10,16-21)

16. „Ko vas sluša, mene sluša, i ko se vas odriče, mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onoga koji je mene poslao.” 17. Vratiše se pak Sedamdesetorica sa radošću govoreći: „Gospode, i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje.” 18. A on im reče: „Videh satanu gde pade sa neba kao munja. 19. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju, i ništa vam neće nauditi.

20. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima.” 21. U taj čas obradova se duhom Isus i reče: „Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.”

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara