Dok su propovedali Jevanđelje, prolazili su kroz tamnice, mučenja i smrt, a sudbine pojedinih Hristovih učenika i danas bude divljenje i nevericu.
Apostoli su učenici Isusa Hrista koje je On izabrao da objavljuju Blagu vest (Jevanđelje) i ustroje Crkvu. Najbliži krug Hristovih sledbenika činilo je 12 apostola, čiji su poziv i hod za Gospodom tokom Njegovog zemaljskog života opisani u Jevanđeljima. Posle izdaje Jude Iskariotskog, u broj Dvanaestorice na njegovo mesto izabran je Matija (Dela apostolska 1:12-26). Među apostole ubraja se i Pavle. Njega i Petra nazivaju i prvovrhovnim apostolima.
Novi Zavet govori i o drugom, širem krugu Gospodnjih učenika, kojih je bilo 70, a čiji spomen Crkva proslavlja 17. januara (Sabor 70 apostola). Njima su, na primer, pripadali jevanđelisti Marko i Luka. Tako su svi jevanđelisti - Matej, Marko, Luka i Jovan - bili apostoli.
Kako su apostoli pozvani
Zanimljivo je da su, za razliku od fariseja i književnika, apostoli bili prosti ljudi - ribari, koji se pre svog poziva nisu izdvajali ni učenjem, ni bogatstvom, niti bilo čim drugim što bi u očima ljudi moglo biti razlog za pohvalu. Ali Duh diše gde hoće i upravo njima je Bog poverio misiju da budu Njegovi poslanici u delu osnivanja Crkve na zemlji. Koliko je izbor apostola bio važan i sudbonosan događaj vidi se i po tome što je njihovom prizvanju prethodila Hristova celonoćna molitva Ocu Nebeskom:
„U te dane iziđe On na goru da se pomoli i provede svu noć u molitvi Bogu. A kada nastade dan, dozva učenike Svoje i izabra od njih dvanaestoricu, koje i nazva apostolima“ (Lk 6:12-13).
Tako su izabrani glavni Božji poslanici, odnosno misionari. Jer grčka reč ὁ ἀπόστολος (apostolos) znači „poslanik“ ili „vesnik“. Ta imenica nastala je od starogrčkog glagola ἀποστέλλω (apostello), koji znači „slati“, „upućivati“ ili „otpremati“. I sama reč misionar potiče od latinskog glagola mittere, sa istim značenjem - „slati“, „upućivati“, „otpremati“.
Shutterstock
Freska Svetih 12 apostola
Apostoli, međutim, nisu poslati u svet radi počasti i slavlja. Ispunjeni Svetim Duhom, osnivali su prve hrišćanske zajednice i činili čudesa. Ali zauzvrat od sveta nisu dobijali čast i poštovanje. Ovako o sebi i svojoj misiji govori apostol Pavle:
„Ja... bio sam u trudovima... u ranama... u tamnicama i mnogo puta u smrtnoj opasnosti. Od Judejaca sam pet puta primio po četrdeset udaraca bez jednoga; tri puta su me tukli štapovima, jednom kamenovali, tri puta doživeh brodolom, noć i dan proveo sam u dubini morskoj; često sam putovao, bio u opasnostima na rekama, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u pustinji, na moru, među lažnom braćom, u trudu i naporu, često u bdenju, u gladi i žeđi, često u postu, u zimi i golotinji“ (2 Kor 11:23-27).
Ko su bili 12 apostola i kakva je bila njihova sudbina
Kako su sami apostoli gledali na stradanja koja su podnosili? U Delima apostolskim čitamo da, kada je sinedrion zabranio apostolima da propovedaju Hrista, oni se nisu uplašili zemaljskih vlasti, već su nastavili svoju propoved. A kada su zbog toga bili uhvaćeni i prebijeni, oni su:
„otišli iz sinedriona radujući se što se udostojiše da za ime Gospoda Isusa Hrista podnesu sramotu“ (Dela apostolska 5:41).
Od 12 apostola samo je jedan, Jovan Bogoslov, umro prirodnom smrću. Apostoli Petar, Andrej, Jakov Alfejev, Vartolomej, Filip, Juda i Matija u raznim krajevima sveta pretrpeli su mučenja i bili raspeti. Apostol Jakov Zevedejev pogubljen je odsecanjem glave. Apostol Matej spaljen je na lomači u Egiptu. Apostol Toma je u Indiji, tokom mučenja, proboden sa pet kopalja. Apostol Simon Zilot na crnomorskoj obali Kavkaza živ je rastrugan testerom.
Devica Marija zauzima posebno mesto u hrišćanstvu jer je rodila Bogočoveka i postala najuzvišenija među svim svetiteljima, a jedan od najistaknutijih teologa i svetaca 19. veka otkriva zašto je vera u Nju ključna za spasenje.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
U besedi za ponedeljak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto greh nikada nije razlog za divljenje i zbog čega je sažaljenje jedini ispravan odgovor na tuđu duhovnu nesreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
