Dok su propovedali Jevanđelje, prolazili su kroz tamnice, mučenja i smrt, a sudbine pojedinih Hristovih učenika i danas bude divljenje i nevericu.
Apostoli su učenici Isusa Hrista koje je On izabrao da objavljuju Blagu vest (Jevanđelje) i ustroje Crkvu. Najbliži krug Hristovih sledbenika činilo je 12 apostola, čiji su poziv i hod za Gospodom tokom Njegovog zemaljskog života opisani u Jevanđeljima. Posle izdaje Jude Iskariotskog, u broj Dvanaestorice na njegovo mesto izabran je Matija (Dela apostolska 1:12-26). Među apostole ubraja se i Pavle. Njega i Petra nazivaju i prvovrhovnim apostolima.
Novi Zavet govori i o drugom, širem krugu Gospodnjih učenika, kojih je bilo 70, a čiji spomen Crkva proslavlja 17. januara (Sabor 70 apostola). Njima su, na primer, pripadali jevanđelisti Marko i Luka. Tako su svi jevanđelisti - Matej, Marko, Luka i Jovan - bili apostoli.
Kako su apostoli pozvani
Zanimljivo je da su, za razliku od fariseja i književnika, apostoli bili prosti ljudi - ribari, koji se pre svog poziva nisu izdvajali ni učenjem, ni bogatstvom, niti bilo čim drugim što bi u očima ljudi moglo biti razlog za pohvalu. Ali Duh diše gde hoće i upravo njima je Bog poverio misiju da budu Njegovi poslanici u delu osnivanja Crkve na zemlji. Koliko je izbor apostola bio važan i sudbonosan događaj vidi se i po tome što je njihovom prizvanju prethodila Hristova celonoćna molitva Ocu Nebeskom:
„U te dane iziđe On na goru da se pomoli i provede svu noć u molitvi Bogu. A kada nastade dan, dozva učenike Svoje i izabra od njih dvanaestoricu, koje i nazva apostolima“ (Lk 6:12-13).
Tako su izabrani glavni Božji poslanici, odnosno misionari. Jer grčka reč ὁ ἀπόστολος (apostolos) znači „poslanik“ ili „vesnik“. Ta imenica nastala je od starogrčkog glagola ἀποστέλλω (apostello), koji znači „slati“, „upućivati“ ili „otpremati“. I sama reč misionar potiče od latinskog glagola mittere, sa istim značenjem - „slati“, „upućivati“, „otpremati“.
Shutterstock
Freska Svetih 12 apostola
Apostoli, međutim, nisu poslati u svet radi počasti i slavlja. Ispunjeni Svetim Duhom, osnivali su prve hrišćanske zajednice i činili čudesa. Ali zauzvrat od sveta nisu dobijali čast i poštovanje. Ovako o sebi i svojoj misiji govori apostol Pavle:
„Ja... bio sam u trudovima... u ranama... u tamnicama i mnogo puta u smrtnoj opasnosti. Od Judejaca sam pet puta primio po četrdeset udaraca bez jednoga; tri puta su me tukli štapovima, jednom kamenovali, tri puta doživeh brodolom, noć i dan proveo sam u dubini morskoj; često sam putovao, bio u opasnostima na rekama, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u pustinji, na moru, među lažnom braćom, u trudu i naporu, često u bdenju, u gladi i žeđi, često u postu, u zimi i golotinji“ (2 Kor 11:23-27).
Ko su bili 12 apostola i kakva je bila njihova sudbina
Kako su sami apostoli gledali na stradanja koja su podnosili? U Delima apostolskim čitamo da, kada je sinedrion zabranio apostolima da propovedaju Hrista, oni se nisu uplašili zemaljskih vlasti, već su nastavili svoju propoved. A kada su zbog toga bili uhvaćeni i prebijeni, oni su:
„otišli iz sinedriona radujući se što se udostojiše da za ime Gospoda Isusa Hrista podnesu sramotu“ (Dela apostolska 5:41).
Od 12 apostola samo je jedan, Jovan Bogoslov, umro prirodnom smrću. Apostoli Petar, Andrej, Jakov Alfejev, Vartolomej, Filip, Juda i Matija u raznim krajevima sveta pretrpeli su mučenja i bili raspeti. Apostol Jakov Zevedejev pogubljen je odsecanjem glave. Apostol Matej spaljen je na lomači u Egiptu. Apostol Toma je u Indiji, tokom mučenja, proboden sa pet kopalja. Apostol Simon Zilot na crnomorskoj obali Kavkaza živ je rastrugan testerom.
Devica Marija zauzima posebno mesto u hrišćanstvu jer je rodila Bogočoveka i postala najuzvišenija među svim svetiteljima, a jedan od najistaknutijih teologa i svetaca 19. veka otkriva zašto je vera u Nju ključna za spasenje.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
