Dok su propovedali Jevanđelje, prolazili su kroz tamnice, mučenja i smrt, a sudbine pojedinih Hristovih učenika i danas bude divljenje i nevericu.
Apostoli su učenici Isusa Hrista koje je On izabrao da objavljuju Blagu vest (Jevanđelje) i ustroje Crkvu. Najbliži krug Hristovih sledbenika činilo je 12 apostola, čiji su poziv i hod za Gospodom tokom Njegovog zemaljskog života opisani u Jevanđeljima. Posle izdaje Jude Iskariotskog, u broj Dvanaestorice na njegovo mesto izabran je Matija (Dela apostolska 1:12-26). Među apostole ubraja se i Pavle. Njega i Petra nazivaju i prvovrhovnim apostolima.
Novi Zavet govori i o drugom, širem krugu Gospodnjih učenika, kojih je bilo 70, a čiji spomen Crkva proslavlja 17. januara (Sabor 70 apostola). Njima su, na primer, pripadali jevanđelisti Marko i Luka. Tako su svi jevanđelisti - Matej, Marko, Luka i Jovan - bili apostoli.
Kako su apostoli pozvani
Zanimljivo je da su, za razliku od fariseja i književnika, apostoli bili prosti ljudi - ribari, koji se pre svog poziva nisu izdvajali ni učenjem, ni bogatstvom, niti bilo čim drugim što bi u očima ljudi moglo biti razlog za pohvalu. Ali Duh diše gde hoće i upravo njima je Bog poverio misiju da budu Njegovi poslanici u delu osnivanja Crkve na zemlji. Koliko je izbor apostola bio važan i sudbonosan događaj vidi se i po tome što je njihovom prizvanju prethodila Hristova celonoćna molitva Ocu Nebeskom:
„U te dane iziđe On na goru da se pomoli i provede svu noć u molitvi Bogu. A kada nastade dan, dozva učenike Svoje i izabra od njih dvanaestoricu, koje i nazva apostolima“ (Lk 6:12-13).
Tako su izabrani glavni Božji poslanici, odnosno misionari. Jer grčka reč ὁ ἀπόστολος (apostolos) znači „poslanik“ ili „vesnik“. Ta imenica nastala je od starogrčkog glagola ἀποστέλλω (apostello), koji znači „slati“, „upućivati“ ili „otpremati“. I sama reč misionar potiče od latinskog glagola mittere, sa istim značenjem - „slati“, „upućivati“, „otpremati“.
Shutterstock
Freska Svetih 12 apostola
Apostoli, međutim, nisu poslati u svet radi počasti i slavlja. Ispunjeni Svetim Duhom, osnivali su prve hrišćanske zajednice i činili čudesa. Ali zauzvrat od sveta nisu dobijali čast i poštovanje. Ovako o sebi i svojoj misiji govori apostol Pavle:
„Ja... bio sam u trudovima... u ranama... u tamnicama i mnogo puta u smrtnoj opasnosti. Od Judejaca sam pet puta primio po četrdeset udaraca bez jednoga; tri puta su me tukli štapovima, jednom kamenovali, tri puta doživeh brodolom, noć i dan proveo sam u dubini morskoj; često sam putovao, bio u opasnostima na rekama, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u pustinji, na moru, među lažnom braćom, u trudu i naporu, često u bdenju, u gladi i žeđi, često u postu, u zimi i golotinji“ (2 Kor 11:23-27).
Ko su bili 12 apostola i kakva je bila njihova sudbina
Kako su sami apostoli gledali na stradanja koja su podnosili? U Delima apostolskim čitamo da, kada je sinedrion zabranio apostolima da propovedaju Hrista, oni se nisu uplašili zemaljskih vlasti, već su nastavili svoju propoved. A kada su zbog toga bili uhvaćeni i prebijeni, oni su:
„otišli iz sinedriona radujući se što se udostojiše da za ime Gospoda Isusa Hrista podnesu sramotu“ (Dela apostolska 5:41).
Od 12 apostola samo je jedan, Jovan Bogoslov, umro prirodnom smrću. Apostoli Petar, Andrej, Jakov Alfejev, Vartolomej, Filip, Juda i Matija u raznim krajevima sveta pretrpeli su mučenja i bili raspeti. Apostol Jakov Zevedejev pogubljen je odsecanjem glave. Apostol Matej spaljen je na lomači u Egiptu. Apostol Toma je u Indiji, tokom mučenja, proboden sa pet kopalja. Apostol Simon Zilot na crnomorskoj obali Kavkaza živ je rastrugan testerom.
Devica Marija zauzima posebno mesto u hrišćanstvu jer je rodila Bogočoveka i postala najuzvišenija među svim svetiteljima, a jedan od najistaknutijih teologa i svetaca 19. veka otkriva zašto je vera u Nju ključna za spasenje.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Reditelj otkrio da su oba dela već snimljena u Italiji, a priča će biti nelinearna i obuhvatiće motive pakla, Šeola, pada anđela i porekla Satane. Premijera prvog dela zakazana je za Spasovdan 2027.
Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Malo je onih koji znaju kako su lanci iz jerusalimske i rimske tamnice postali jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija i zašto se upravo u njima prepoznaje poruka da prava sloboda ne zavisi od zidova ni od ključeva.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
